KAMPANJA REZIMA U SRBIJI PROTIV RADA NEVLADINIH ORGANIZACIJA BUGARSKE MANJINE

Mile Todorov

Svedoci smo besomucne kampanje koju rezim u Srbiji vodi ovih dana protiv jedne politike i dveju nevladinih organizacija bugarske manjine kao i protiv same Bugarske kao maticne zemlje manjine zato sto je problem bugarske manjine od 1993. godine na ovamo cetiri puta internacionalizovan i sto nova demokratski izabrana Vlada Republike Bugarske kao i sam predsednik drzave gospodin Petar Stojanov odrzavaju dobre veze i kontakte sa svojim sunarodnicima u Srbiji. S obzirom da rezim u Srbiji pati od toga da pronalazi neprijatelje na sve strane, a pogotovo unutar zemlje i u njenom okruzenju, bilo je za ocekivati da ovoga puta on bude pronadjen u samoj bugarskoj manjini, bugarskoj vladi i bugarskom predsedniku.

O polozaju bugarske manjine u Srbiji bilo je dosad vise puta reci na stranicama dnevne stampe u Srbiji s tom razlikom sto su rezimski novinari polozaj bugarske manjine u Srbiji predstavljali idealnim, a nezavisni mediji onako kakav on uistinu izgleda. Stvaranjem 1990. godine Demokratskog saveza Bugara u Jugoslaviji kao jedine politicke stranke ove nacionalne manjine mnoge stvari su se promenile. Doslo je do neke vrste oslobadjanja od straha unutar same manjine, jer su aktivisti ove stranke bili prvi koji su pitanje polozaja bugarske manjine u Srbiji postavili javno i bez uvijanja zvanicnim predstavnicima Srbije i Jugoslavije, ali i siroj medjunarodnoj javnosti.

Bio je to povod da nenaviknut na potezanje pitanja polozaja bugarske manjine rezim optuzi aktiviste i simpatizere ove stranke za separatizam, nacionalizam, fasizam i velikobugarske pretenzije. Sveodici smo cinjenice kako sedam godina rezim u Srbiji vodi skoro svakodnevni "lov na vestice" unutar same bugarske manjine proglasavajuci za neprijatelja svakog ko nije u dosluhu s njim. I skoro po navici uvek prvi na udaru je DSBJ.

Od sredine 1997. godine na ovamo na udaru su se nasle jos dve organizacije bugarske manjine, ovoga puta nepoliticke i nevladine, kakve su Helsinski odbor za zastitu prava i sloboda Bugara u Jugoslaviji i Humanitarna organizacija "Solidarnost". Protiv njih se obrusio najpre SPS Dimitrovgrada, potom opstinske vlasti i JUL, drzavna RTS i skoro svi mediji u Srbiji u sluzbi rezima razlog za kampanju protiv Helsinskog odbora i "Solidarnosti" vlasti su videle u brojnim aktivnostime ovih dveju organizacija na polju ljudskih prava bugarske manjine i povezivanje u iste s nevladinim i manjinskim organizacijama na teritoriji SRJ, kao i na polju humanitarnih aktivnosti u regiji pored jugoslovensko-bugarske granice koja je jedna od ekonomski najnerazvijenih regija u Srbiji. U Dimitrovgradu ove dve nevladine organizacije su 24. i 25. maja organizovale prvi okrugli sto vezan za polozaj bugarske manjine u Srbiji uz ucesce velikog broja novinara iz Srbije i Bugarske kao i dopisnika nekoliko inostranih radio-stanica sto je dodatno naljutilo rezim. Zato je opstinski odbor JUL-a u Dimitrovgradu preko lokalne RTV Caribrod porucio predsednici Helsinskog odbora u Dimitrovgradu gospodji Zdenki Todorovoj da se smesta iseli sa svojim sledbenicima u Bugarsku. U tome su ih tada, a i danas, zdusno pomagali rezimski mediji u Srbiji, posebno oni namenjeni bugarskoj manjini kojoj velikoodusno pomaze Vlada Republike Srbije.

Rezimska stampa u Srbiji trenutno vodi kampanju ne samo protiv pomenutih organizacija bugarske manjine vec protiv svakog ko iz redova ove manjine pokusa da pokrene neko od osnovnih pitanja vezanih za prava i sloboda ove manjine u oblasti skolstva, informisanja, kulture, crkve, policijske presije, ekonomske zaostalosti ove regije u odnosu na ostale regione u Srbiji i naravno asimilaciju. Bugarskoj manjini u Srbiji vlasti su oduzele pravo da se skoluju na svom maternjem jeziku predlazuci joj najpre dvojezicnu formu nastave, potom nastavu iskljucivo na srpskom i na kraju izucavanje bugarskog jezika dva casa nedeljno. U ovom trenutku djaci bugarske manjine slave dan Svetog Save, ali ne i dan bugarske pismenosti bugarskih prosvetitelja i istorijskih licnosti. Pocetkom svake skolske godine roditelji djaka moraju popunjavati anketne listice na kom jeziku zele da ima se deca skoluju pri cemu moraju ispod popunjenog formulara da se potpisu. Internacionalizaciji polozaja bugarske manjine u Srbiji pripomogao je do izvesne mere i ovaj problem.

Sto se tice ostalih problema oni su raznoliki i brojni, bugarska manjina je jedina u Srbiji koja nema svoja nezavisna glasila na bugarskom jeziku. Lokalni RTV Caribrod emituje sedam casova dnevno program na srpskom jeziku, od cega samo nekoliko minuta na bugarskom jeziku. Pritom se zaboravlja da u Dimitrovgradu 90 odsto stanovnistva cine Bugari za koje je i namenjen program ovog radija. Isto to glasilo koje finansira Skupstina opstine Dimitrovgrad, servirajuci gradjanima jeftine turbofolk emisije s jos jeftinijim programom, postala je besplatna tribina gradskih socijalista samo s jednim ciljem da sto vise udalji bugarsku manjinu od svakodnevnih problema i stanje predstavi podnosljivijim bar privremeno. Bugarska manjina zivi na ivici ocaja i beznadja. Stanovnistvo opstine Bosilegrad skoro je odseceno od sveta u zimskom periodu. Nema puteva, nema autobuskih linija prema Dimitrovgradu, nema kulturne ni prosvetne saradnje. Stanovnici ove opstine su prepusteni sami sebi. Zbog toga je povecan broj samoubistava u ovoj opstini u kojoj su vuci postali domace zivotinje, a petrolejke sredstvo za osvetljavanje, bar u jednom velikom broju sela.

Policijske presije su postale svakodnevna pojava nad pripadnicima bugarske manjine. Policija maltretira svakog ko joj se na neki nacin zameri. Tako je 1992. godine bio brutalno pretucen na kucnom pragu Kiril Antov i tako postao trajni invalid. Isto se desilo nakon proslave nove 1995. godine, u pirotskom MUP-u bio je brutalno pretucen 19-godisnji mladic Oliver Ilijev licno od zamenika nacelnika policije, u julu 1997. godine u istom tom MUP Pirot cele noci je bio tucen i maltretiran 23-godisnji mladic Sasa Grozdanovic (kome je zbog toga pukla desna bubna opna) koji je samo zbog zalbe Helsinskom odboru u Dimitrovgradu morao da trpi svakodnevne pretnje i uvrede policajaca. Slucaj Sase Grozdanovica je interesantan sam po sebi i njime se trenutno bavi Helsinski voc kao i jos neke organizacije za ljudska prava. Naravno da ovi slucajevi nisu usamljeni. Ima jos puno takvih i njih trenutno obradjuje Helsinski odbor u okviru svog godisnjeg izvestaja o stanju ljudskih prava Bugara u Jugoslaviji.

Sa svoje strane Humanitarna organizacija "Solidarnost" radi na obezbedjivanju pomoci socijalno najugrozenijem stanovnistvu pored jugoslvoensko-bugarske granice u hrani i odeci. Rezimska stampa u Srbiji odbija da informise javnost o istinskim problemima bugarske manjine u Srbiji kao i o radu ovih dveju nevladinih organizacija. Ali je nadugacko i nasiroko izvestavala o gostovanju bugarskog pisca Nikolaja Hajtova 29. januara u Dimitrovgradu. Domacini su im bili socijalisti Dimitrovgrada i neslavni lider opstinskih socijalista Dragan Kolev, poznat siroj javnosti kao tvorac takozvane sopske nacije. Njihov gost je uzvikivao parole protiv Muslimana i protiv americkog prisustva na Balkanu, protiv Zapada, protiv svakog ko je protiv pravoslavlja i slovenstva, protiv Fondacije otvoreno drustvo, itd. Na sve to prisutni socijalisti su aplaudirali, "privedeni" djaci dimitrovgradske gimnazije takodje, njihov direktor ponajvise. Posebnmo kad je bilo reci o bugarskim drzavnim institucijama, koje nisu bile po ukusu Nikolaja Hajtova, bugarske spoljne politike i bugarske nacionalne televizije. Na kraju su svi prisutni u sali freneticno aplaudirali Iranu i Kini, jedinim dvema zemljama koje se prema recima bugarskog pisca odupiru americkom prisustvu. Jedini koji su na sve to reagovali trazeci od gospodina Hajtova da odgovori na pitanja polozaja bugarske manjine, a ne da aplaudira rezimu kojeg je skoro sav demokratski svet osudio za krsenje ljudskih prava i sloboda, bili su predstavnici DSBJ i Helsinskog odbora za zastitu prava i sloboda Bugara u Jugoslaviji. Bugarski mediji vec danima pisu o tome. Rezimski mediji u Srbiji takodje. Vlasti vode pravu hajku na nepodobne Bugare. Onako kako su je vodile 50-ih i 60-ih godina. Naravno s jednom razlikom - onda se za svaku gresku placalo glavom ili zatvorom. Sada su za to zaduzeni neki drugi koje rezim placa da pisu i prete svakom ko se kao pripadnik bugarske manjine osmelio da misli svojom glavom, stiteci pritom jos i demokratske i evropske vrednosti.

(Autor je predsednik Humanitarne organizacije "Solidarnost")