SJEDINJENE DRZAVE ZA NOVI RAT U ZALIVU SPREMNE VOJNO ALI NE I POLITICKI

Pentagon je spreman za "pustinjsku grmljavinu" ali i zabrinut zbog medijsko-propagandnih efekata koji ce uslediti onda kad pred kamerama Si-En-Ena i ostalih svetskih televizija iz rusevina pocne izvlacenje leseva poginulih Iracana

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

I pored toga, medjutim, vasingtonski vojni stratezi i juce su obnovili svoje, poslednjih dana ucestalo, upozorenje da je njihovo zavrsno planiranje napada na iracke vojno-strateske ciljeve ometeno jos uvek nedefinisanom politickom odlukom o krajnjem cilju predvidjene intervencije, kao i strepnjama zbog civilnih zrtava koje ce neminovno pratiti najavljeni napad sa mora i iz vazduha.

Predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger ponovo je javno upozorio da se zrtve neduznog stanovnistva jednostavno ne mogu zaobici u akcijama tako dugotrajnog i robustnog bombardovanja i raketiranja kao sto ce biti nailazeca "pustinjska grmljavina" (zvanicni naziv za americko- britansku operaciju u Iraku 1998), mada ce, naravno, biti preduzeti "svi napori da se to izbegne".

Ovdasnji eksperti smatraju, inace, da ce prvi sati napada na Irak biti skoro identicni "pustinjskoj oluji" iz 1991. Ali, nedostatak sire medjunarodne podrske ovoj nailazecoj reprizi i strah od poraza u propagandnom ratu koji ce potom uslediti - kad lesevi poginulih Iracana pocnu da se izvlace iz rusevina pred kamerama Si-En-Ena i ostalih svetskih televizija - ucinili su da Bela kuca zapocne jos jednu ofanzivu pridobijanja domace javnosti, pre nego sto stvar bude bila prepustena nadleznima iz Pentagona.

Bil Klinton ce danas, u to ime, obici prvo to svoje ministarstvo odbrane, a zatim ce odrzati govor naciji u kome ce (kako nam je najavljeno) jos jednom objasniti razloge udara na Irak i rezultate koji se ocekuju od te operacije. U sredu ce to isto zaduzenje imati predsednikovi najbolji saradnici drzavni sekretar Medlin Olbrajt, sekretar za odbranu Vilijam Koen i savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger, koji odlaze u srce ruralne Amerike - na javnu tribinu Univerziteta u Kolumbusu, u Ohaju - da govore o "pustinjskoj grmljavini" i da odgovaraju na pitanja koja ce im tim povodom biti postavljana.

Te njihove price, pretnje i obrazlozenja pripadaju traci koja se non-stop okrece poslednjih dana i nedelja, tako da u ovom vasingtonskom raportu nema neke vece potrebe za njihovim ponavljanjem. Sad je, medjutim, mnogo znacajnije sta imaju da kazu vojnici, a sa tog pentagonskog izvora (po obicaju, ne bas previse otvorenog prema javnosti) stigla je, kao prva, informacija da ce najavljena vojna intervencija u Iraku trajati negde izmedju dva i pet dana - sa oko 300 poletanja dnevno.

U odnosu na "Zalivski rat" to je tri puta manje dnevnih poletanja, ali ce ih, zapravo, biti procentualno tri puta vise - imajuci u vidu da americka komanda raspolaze ovog puta u srednjoistocnom regionu s 350 borbenih aviona, prema skoro 3.500 koliko ih je oslobadjalo Kuvajt pre sedam godina.

Vatrena moc americke kaznene ekspedicije, s druge strane, bice neuporediva u odnosu na sve ono sto je dosad vidjeno i na jednom vojistu u svetu. Za "pustinjsku grmljavinu", naime, pripremljene su vodjene "tomahavk" rakete dometa 1.000 milja (preko 1.600 kilometara), vec pomenuti lovci F-117 (nevidljivi za protivnicke radare), teski strateski bombarderi B-52, kao i dosad nekoriscene laserski vodjene bombe - ukljucujuci i one "superpametne" modele, GBU28, koje su dobile nadimak zbog toga sto imaju moc probijanja vise slojeva blokova od armiranog betona pre nego sto eksplodiraju u bunkeru koji se nalazi ispod tog zastitnog omotaca.

Pored toga, vazduhoplovstvo raspolaze i tzv. namenskim bombama za predstojecu operaciju, pripremljenim za napad na iracke laboratorije za proizvodnju biohemijskog naoruzanja - bombama koje prilikom aktiviranja izazivaju izuzetno visoku temperaturu, potrebnu za unistavanje zabranjenih smrtonosnih toksicnih materijala za koje se ovde smatra da ih Iracani poseduju u kolicinama dovoljnim da se zatre kompletno covecanstvo.

Veliku nepoznanicu u ovom pentagonskom planu predstavlja iracka protivvazdusna odbrana. Prema nekim ovdasnjim medijskim izvorima, Sadam Husein je u proteklih sedam godina veoma mnogo ucinio na obnovi te svoje PVO (navodno, tu je ucinjeno koliko i na izgradnji predsednickih palata, letnjikovaca i ostalih slicnih objekata koji se nisu povili pred medjunarodnim sankcijama) i ona bi mogla da predstavlja nemalo iznenadjenje za americku i britansku avijaciju.

Istovremeno, sa raznih arapskih strana stizu poslednjih dana glasovi da je Sadam Husein sklonio 1991, pred kraj "Zalivskog rata", oko 400 svojih "skad" raketa srednjeg dometa (sa bojevim glavama osposobljenim za nosenje bojnih otrova i bakterioloskog naoruzanja) pod okrilje prijateljskih rezima Sudana i Jemena. Ima, naravno, i misljenja da je ovu uznemirujucu informaciju lansirala, zapravo, obavestajna centrala iz Tel Aviva, mada je, s druge strane, poznato da je izraelska vlada - kao preventivu od mogucih posledica "pustinjske grmljavine" - obezbedila iz uvoza gas-maske za sve svoje stanovnistvo. Za svaki slucaj.