Sarajevo u znaku pomirenja, novih registarskih tablica i slobode kretanja

Koncert koji je trajao gotovo pet sati, na kome se nije dogodio nijedan incident, na kome su svi pevali "Slovensku" i plakali, djipali i "taljigali", i ljubili se uz "D mol". Pevali i "Protinu kci" i "Dobra noc Banjaluko". Plakali i novinari, plakali i momci iz obezbedjenja. Idila Balasevic traje u Sarajevu gotovo mesec dana

Dusan Vulovic

- Dobro vece moje Sarajevo! Oni sto nisu culi topove, sad cule usi da cuju sta cu reci. Presao sam tri velike reke da bih stigao do vas. One male nisam ni brojao. Presao sam i neke planine, i neke granice, ali ne vredi. Mi cemo uvek biti - zemljaci! - reci su kojima je Balasevic zapoceo svoj prvi posleratni koncert u Sarajevu pod zvanicnim nazivom "Koncert za slobodu kretanja i pomirenje" ili nezvanicno, simbolicno balasevicevski "Spavaj mala, masala", a u organizaciji i pod pokroviteljstvom UNHCR-a. I ta jedna recenica na samom pocetku, bila je dovoljna da publika u "Skenderiji" Djoleta pozdravi gromoglasnim aplauzom, koji se pretopio u skandiranje njegovog imena uz freneticno udaranje nogama o pod u znak odobravanja. "Skenderija" tutnji toliko, da neki od prisutnih novinara na tren pomislise da je mozda ipak u pitanju atentat! Suzne oci i siroki osmeh na licima Sarajlija resili su i ovu dilemu - da, u Sarajevu se dogodio atentat, emotivni atentat publike na racun pretrpljenog zla, na adresu onih "sto od obicnog zivota, zele da naprave politiku".

Ignorantski ispracen iz domovine, uz zloslutne osvrte zute stampe na moguci planirani atentat, Balasevic je u Sarajevo krenuo kombijem u drustvu Miodraga Isakova, uz pratnju tri dzipa UNHCR-a i autobusom sa trideset devet novinara iz Beograda i Novog Sada (pretezno foto-reportera i snimatelja i mladih novinara po vokaciji orijentisanih na muziku s izuzetkom Mihajla Kovaca). Do Sarajeva se islo preko Tuzle, gde je Balasevic obavio razgovor iza zatvorenih vrata sa predstavnicima lokalnih vlasti, a verujem da je na licno Balasevicevo insistiranje namerno odabran bas ovaj put do Sarajeva ne bi li se beogradski novinari licno uverili u ogroman broj unistenih sela, minama razorenih kuca u kojima vise ne stanuje niko - samo vetar.

U Sarajevu, Balasevica su docekale naslovne strane svih tiraznijih novina, ocenjujuci njegov dolazak kao "istorijski". Beogradske novinare docekale su rusevine, zute trake oko jos uvek miniranih kuca na Grbavici, zvuci novih hitova Zdravka Colica iz svakog drugog kafica i reklamni plakati za filmove "Andergraund" i "Tudja Amerika" s naznakom "uskoro" kao i grupe mladica i devojaka koji idu ulicom u pravcu "Skenderije" i poluglasno pevuse Balaseviceve pesme. Docekao nas je i koktel u restoranu "Mazestik" gde nam se predstavio nas domacin, specijalni izaslanik UNHCR-a, gospodin Karol Fobert u drustvu predstavnika sarajevskog drustveno-politickog zivota. Pozelevsi nam dobrodoslicu, gospodin Fobert je istakao:

- Znali smo da ce se ovde u Sarajevu okupiti i novinari iz Beograda, pa smo stoga zeleli da se susretnu s predstavnicima civilnog zivota u Sarajevu i da vam pruzimo sansu da razmenite misljenja...

Ispostavilo se, medjutim, da gotovo niko od prisutnih novinara iz Beograda ne poznaje nijednog od predstavnika civilnog zivota Sarajeva te da su i jedni i drugi vise zainteresovani za osvezenje sa sanka, nego za razmenu misljenja. Gospodin Zlatko Dizdarevic, urednik magazina "Svijet" koji je gostovanju Balasevica u Sarajevu posvetio naslovnu stranu "Svijeta", uvodni tekst i veliki intervju koji je s Balasevicem za "Svijet" uradio Dragan Kremer, jedan je od onih koji je bio raspolozen da da svoj komentar:

- Sarajevo ima konstantan odnos prema Djoki Balasevicu koji se nikada nije mjenjao. Taj odnos je bio takav i prije rata i tokom rata. Djoka je na samom pocetku rata napravio jedan mali, fini ljudski gest, gdje je u svoj onoj blokadi nasao nacina da posalje neku poruku svojim prijateljima, svojim obozavaocima ovdje u Sarajevu, a u situaciji kada su se osjetili sami i izolovani, kad nam se cinilo da nas na svjetu niko ne voli, jako puno je znacilo da vam se javi tamo neko i kaze da misli na vas. Ovako fascinantna reakcija Sarajeva nije nikakvo cudo. Ono sto je po meni od izuzetnog znacaja je to sto ova dva koncerta spadaju u tri najznacajnija dogadjaja, kulturna, socioloska ili kakva god zelite, od 1985. pa naovamo. To su koncert Milanske skale, U2 i sada Balasevic. To je ono sto ovaj dogadjaj pokazuje, po mom dubokom uvjerenju, da nad ovim narodom, kao i nad svim drugim narodima na prostorima bivse Jugoslavije, postoji zapravo jedan uzasan terorizam, drustveni, socioloski, ideoloski... NAS UVJERAVAJU U NEKE STVARI KOJE NISU TACNE. Ja sam prilicno realan covjek, shvatio sam mnoge stvari u proteklih deset godina i mislim da je jedina stvar koju ljudima na prostoru bivse Jugoslavije treba dozvoliti, da bi stvari bile nesto bolje, jeste dozvoliti im da normalno zive, da se normalno krecu, da pokazuju svoja normalna osecanja u odnosu na ono sto se desava i tada bi se neki pomaci dogodili brze i lakse nego danas. Kad kazem da nad nama postoji terorizam politike, onda mislim da, oduzimajuci nam ovakve dogadjaje, ne dopustajuci nam da se desavaju neke lepe stvari, formira se prostor da nas se stalno filuje nekim pricama kako ovo sve skupa nije moguce, kako ce neko ovde da puca na Djoku Balasevica, a onda se dogodi takva stvar da klinci koji nikada u zivotu nisu vidjeli Balasevica, placu na ulici jer ne mogu da nadju kartu, cujete od svojih prijatelja iz Splita ili Zagreba kako se spremaju da vam dodju u posjetu da bi bili na koncertu Djordja Balasevica. Ovim koncertom nam se desava ono sto nam pripada, ono sto smo zeljeli i zasluzili i sto pokazuje da ono sto su nam u proteklih deset godina servirali kao sudbinu - nije tacno.

Na pitanje kako mu se cini odziv beogradskih novinara, dobio sam ovakav odgovor:

- Ne znam ni ko je dosao, ni ko nije dosao, ni ko je trebalo da dodje. Ne znam ni sta danas znaci beogradsko novinarstvo. Svako ima pravo na svoju profesionalnu procenu, na pripadnost nekoj politici. Drago mi je sto vidim neke koji su dosli, oni sto nisu, najbolje znaju zasto nisu. I ne mislim da je ovo sada specijalna prilika. Novinar vase redakcije je ovde bio pre cetiri godine, pa se to tada smatralo cudom nevidjenim. Prilike stvaramo sami, ako hocemo. Ako je neko zeleo da razmeni misljenje, promeni stav, mogao je da dodje i bez Djordja Balasevica. Ako nece, onda to nece uciniti ni kada Milosevic dodje u Sarajevo. Ako bude dolazio."

Ako je susret predstavnika sarajevskog i beogradskog javnog zivota delimicno propao, mozda usled nedovoljne informisanosti predstavnika UNHCR-a, Balasevicev koncert u Sarajevu, kao kulminacija citavog niza poteza predstavnika medjunarodne zajednice u cilju poboljsanja medjuljudskih odnosa u BiH entitetima - nije. Naime, odredba o primeni novih registarskih tablica, bez entitetskih oznaka, kojima se onemogucava apriorno prepoznavanje vozila iz drugog entiteta, uvodjenje zajednicke novcanice, konvertibilne marke, Sarajevske konferencije na kojoj je definitivno potvrdjeno da ce Sarajevo ostati multietnicka zajednica i na kraju, nova zastava BiH, promovisana nekoliko casova pre koncerta Djordja Balasevica kao zvanicna zastava nacionalnog tima BiH na Olimpijadi u Naganu, samo su potezi koji smisljeno prethode Balasevicevom koncertu, koji bi na kraju trebalo da bude potvrda spremnosti na zajednicki zivot.

Gospodja Aida Pobric iz sarajevskog UNHCR-a, licno je posetila Balasevica u Novom Sadu i ponudila mu mogucnost da se pod okriljem UNHCR-a organizuje koncert. Balasevic je poziv prihvatio samo pod jednim uslovom: da sav prihod od koncerta bude namenjen u dobrotvorne svrhe i to za ono sto je trenutno najneophodnije. Takodje, zahtevao je i da cifra ispod koje ce se potpisati predstavlja rezultat pomnozenog broja prodatih karata po ceni od deset DM. Za sarajevske koncerte u svim entitetima ukupno je u prodaju pusteno 14.000 karata, a cist prihod (od 140.000 DM) odlazi u Fond SOS za kupovinu proteza za decu nastradalu od nagaznih mina. Posle koncerta grupe U2, kome je prisustvovao daleko veci broj publike, s vecom cenom karte, u humanitarne svrhe je, bez znanja muzicara, otislo samo 25.000 DM, dok je ostatak novca ispario nad Grbavicom, da bi se potom kondenzovao u nekim privatnim dzepovima.

Neposredno pred pocetak koncerta, nekoliko stotina mladih, revoltiranih Sarajlija, cekalo je da se dogodi cudo: da neko dodje i kaze im da je nesto karata preostalo. Zelja tih mladih ljudi da prisustvuju Balasevicevom koncertu je gotovo dirljiva, ali ono sto se moglo videti u dvorani "Skenderija" bilo je vise nego fascinantno. Popunjene do poslednjeg mesta, tribine osvetljene upaljacima, ukrasene plakatom na kome pise "I do kraja svita, mi iz Splita", u prvim redovima partera sede ratni invalidi, potom neke vazne zvanice, predstavnici medjunarodne zajednice i ambasadori sa prevodiocima, i grupa mladih koji nose transparent "Pozdrav iz Omisa". Tu u prvom redu je i savetnik Alije Izetbegovica u Predsednistvu BiH Mirza Hajric. Koncert je kratkim, prigodnim govorom otvorio vec pomenuti gospodin Fober, pozelevsi dobrodoslicu Balasevicu i svima koji su dosli na ovaj koncert iz svih krajeva Federacije BiH i iz Republike Srpske, posle cega sledi salva zvizduka i negodovanja koji se pretapaju u aplauz i skandiranje Balasevicu. Sutradan na pres konferenciji, gospodin Fober je ovakvu reakciju publike prokomentarisao kao zanemarljivu i ukazao na znacaj aplauza koji je potom usledio, rekavsi da je upravo taj aplauz osnova na kojoj u buducnosti treba graditi odnose. Uz postovanje svih stranaca koji ce veceras biti ovde i kojima ce biti dosadno, koji ce u jednom trenutku otici s ovog koncerta, ovo je nase slavlje, njima nista nece biti jasno, obratio se Balasevic publici. Godinama su bili svedoci toga s kakvom strascu se mrzimo mi ovde, a veceras ce biti svedoci s kakvom strascu se volimo.

Koncert koji je trajao gotovo pet sati, na kome se nije dogodio nijedan incident, na kome su svi pevali "Slovensku" i plakali, djipali i "taljigali", i ljubili se uz "D mol". Pevali i "Protinu kci" i "Dobra noc Banjaluko". Plakali i novinari, plakali i momci iz obezbedjanja. Idila Balasevic traje u Sarajevu gotovo mesec dana. Na OBN kanalu cetiri dana pre koncerta emitovana je emisija u trajanju od sto minuta o Djordju Balasevicu, svaki dan, na zahtev gledalaca. Snimak koncerta skinut s beogradske "TV Politike" emituje se na svim kanalima, vise puta dnevno. Cini se, na prvi pogled da je sve O. K.

S druge strane, u Banjaluci je prodato samo nekoliko desetina karata za njegov koncert, od hiljadu koliko je tamo poslato. Ostatak je, u organizaciji UNHCR-a, odmah rasprodat u Sarajevu. Na Pale se iz Sarajeva stize tako sto se "nicija zemlja" na granici sa Srpskim Sarajevom prelazi pesice, potom taksijem pored granicne kafane "Dejton" do Pala. U Sarajevu je jos uvek na snazi restrikcija vode, a samo "suvi" centar grada je delimicno obnovljen. Pompezno najavljena autobuska linija Beograd-Sarajevo funkcionisala je normalno samo dva dana a potom je tajnovito ukinuta. Ogromni napori medjunarodne zajednice da se medjuentitetski odnosi u BiH poprave za sada pokazuju izvesne rezultate. Jedno je medjutim sigurno - Balasevic tamo ima svoj entitet - skupinu onih, normalnih.

Foto: Marija Mojsovski