Koncept nacionalnog centra za kontrolu trovanja pri VMA - jedinstven u svetu

Centar za kontrolu trovanja ima najbogatiju bazu podataka o svim vrstama otrova. Tamo gde je vojna toksikologija bila dominantna, drzave su i oformile ovakve centre, kaze profesor Dragan Joksovic, zamenik nacelnika VMA

Suzana Milicic

U svakom trenutku jednog obicnog dana, od jutarnjeg losiona posle brijanja, sminke i paste za zube, preko svih izduvnih gasova kojima smo bombardovani onog trena kad se nadjemo na ulici, do isparenja koja nas cekaju na radnom mestu ili u kuci - prate nas otrovi: manje i vise opasni, oni koji su smrtonosni i oni koji su omamljujuci, oni koje smo slucajno ili oni koje smo namerno uneli u organizam... Gotovo da i ne postoji supstanca koja, u odredjenim situacijama i pod odredjenim uslovima, ne moze da izazove lose posledice po zdravlje ili zivot. A kada se to dogodi, na scenu stupa - medicina i to, u ovom slucaju, kazu, vrhunska.

- Nacionalni centar za kontrolu trovanja pri Vojno medicinskoj akademiji, koji u ovoj formi funkcionise oko tri godine, po svojoj koncepciji je, mogu slobodno da kazem, jedinstven u svetu, tvrdi profesor Dragan Joksovic, zamenik nacelnika VMA i sef katedre za klinicku, analiticku i eksperimentalnu toksikologiju i farmakologiju. Vecina ovakvih centara po svetu organizovana je tako da ima, recimo, samo bazu podataka o vrstama otrova, ili da u svom sastavu ima samo laboratoriju za ispitivanja, ali ne i ostale nivoe rada, kao sto je kod nas slucaj.

Na pitanje zasto je bas Jugoslavija razvila tako snazan i jedinstven Centar za kontrolu trovanja, nasi sagovornici kazu da je klinicka toksikologija proizasla iz vojne toksikologije i da su u vecini evropskih zemalja ovakvi centri razvijeni pri vojno medicinskim akademijama. Tamo gde je vojna toksikologija bila dominantna, tamo su drzave i formirale ovakve centre, objasnjava prof. Joksovic.

- Najdominantniji izvor trovanja su - lekovi, naravno, ne u onim kolicinama koje su propisane receptom, vec u prekomernim dozama. Lekovi su, zato, najvazniji deo nase baze podataka. U toj skupini podataka su bojni otrovi, razne vrste rastvaraca, teski metali koji se koriste u industriji, svi pesticidi - od tus-trake do poljoprivrednih pesticida, zatim mnoge otrovne biljke, hemikalije koje se primenjuju u domacinstvu, kao “cevosan", “sanitar". Imamo bazu podataka u kojoj se nalazi gotovo svaki proizvod koji je u prometu na nasim prostorima, objasnjava profesor Joksovic.

Najcesci vid trovanja je trovanje neuropsihijatrijskim lekovima. Vecina ovih slucajeva spada u pokusaje samoubistva, ali ima i situacija u kojima je nenamerno doslo do trovanja. To su tzv. akcidentna trovanja, koja se najcesce desavaju kod starijih osoba koje zaboravljaju da su vec popile propisanu dozu leka, pa istu kolicinu popiju i po desetak puta dnevno.

- Sada smo tek uspeli da ubedimo i republicke organe da se pri Republici Srbiji formira Komitet za hemijske akcidente sirih razmera, koji ce biti vojnickog karaktera kako bi se precizno znalo sta ko radi u takvim situacijama. Ovaj komitet vec postoji i on sada pravi program zadataka, istice profesor Joksovic.

- Mi imamo bogatu bazu podataka ne samo osnovnih materija, vec i proizvoda koji se prave na bazi tih materija. Redje se desava da neko popije cist metil alkohol, ali se desava da neko popije, na primer, sredstvo za ciscenje namestaja, “Refleks", te stoga mi moramo znati od cega su tacno odredjeni proizvodi napravljeni, dodaje profesor Dusan Jovanovic, isticuci da “se broj podataka u bazi povecava kada im industrija izadje u susret i dostavi im tacne konstituense od kojih je sastavljen odredjeni proizvod". Vazno je, podseca prof. Jovanovic, da sto pre na ovim prostorima zazivi taj obicaj da industrija redovno dostavlja spisak sastojaka svojih proizvoda kao i da to cini iz sopstvenog interesa, a ne samo zato sto to neko trazi od nje. U poslednjih godinu dana saradnja Centra i proizvodjaca se bitno poboljsala, delom zbog toga sto je zakon proizvodjace primorao da dostave sve podatke.