Dr Mirko Andjelkovic, profesor Univerziteta u Beogradu

Olga Nikolic

Ekologisti cesto obznanjuju frapantne primere zloupotreba proizvodjaca, koji se ne libe da “glancaju" svoje proizvode u deterdzentnu ili im dodaju boju, samo da bi bili sto privlacniji kupcima. Gledajuci blistavo crvenu papriku na pijacnoj tezgi, tesko da bi bilo kome palo na pamet da za to najvecu zaslugu ima farba purpurne boje. O uticaju supstanci, koje unosimo s hranom na genetski sklop, za “Nasu Nedeljnu Borbu" govori dr Marko Andjelkovic, profesor Beogradskog univerziteta, koji se bavi istrazivanjem populacione genetike i genotoksikologije.

Nepobitno, mi znamo da postoje agensi koji izazivaju mutacije odredjenog stepena. Genotoksikologija ima zadatak da otkriva takve supstance, odnosno da utvrdi koje su supstance genotoksicne ili mutagene za coveka. Zasto je ceo problem dodatno opasniji nego sama toksikologija? Toksicne efekte vidite brzo, evo, to je slucaj i sa ovim trovanjem rakijom. Mutageni efekat, ako se ne koriste odredjene tehnike za testiranje supstance na koju sumnjate, nema sanse da vidite u toku zivota. Nema sanse da ga vidi ni sledeca generacija, kaze dr Andjelkovic, uz upozorenje:

“Hrana je nesto sto se najmasovnije koristi, ali je kod nas sam pojam higijene proizvodnje hrane na vrlo niskom nivou. U Zapadnoj Evropi postoji propis da 150 metara s leve i desne strane puta, biljke koje rastu ne smeju da se koriste ni za ljudsku ni za zivotinjsku ishranu. A vi, ako krenete zrenjaninskim auto-putem, vidite da kupus raste tik do asfalta. Izduvni gasovi automobila sadrze puno supstanci koje su toksicne, a neke od njih su i genotoksicne, olovo na primer, mada su svi teski metali u odredjenoj koncentraciji genotoksicni". Kod nas vec prvi korak nije ucinjen. Jednostavno, mi nemamo svest o tome. Jos uvek zivimo u ubedjenju da su primarni “visi" interesi, nego licno zdravlje. Setite se Cernobila, ovde nikad nije saopsteno sta je palo i koliko je palo. A niko nije hteo prvih mesec dana da kupuje salatu i rotkvice - sto je greska, jer se sve to moglo oprati i pojesti. Posle godinu ili dve, sve je sislo na nivo korenovog sistema, ali vise niko nije pricao o Cernobilu, niti je o tome vise iko mislio. Svi su bili zadovoljni rotkvicama, salatom i mladim lukom. A trebalo je objasniti ljudima da li je salata radioaktivna ili je sve u granicama dozvoljenog, objasnjava sagovornik NNB.

Trzisna i sanitarna inspekcija je u obavezi da to saopsti. Medjutim, kod nas zbog nedostatka sredstava, inspektori rade organolepticki - golim okom i nosem. Tako mozete vrlo malo da otkrijete. Zato i nisu otkrili prisustvo metil alkohola. I taj nesrecnik verovatno to nije namerno sipao i njemu je neko poturio metil kao etil. Kad otvorite frizider, vi odmah znate da li vam se nesto ukvarilo ili nije. Ali to je daleko od preventive, upozorava dr Andjelkovic. Na laicko pitanje da li postoji mogucnost sticanja imuniteta, profesor kaze da se na genotoksicnost ne postaje imun. Barem do sada to niko nije utvrdio. “Stetna mutacija je ona koja se pojavi u ljudskoj populaciji i koja je po prirodi recesivna. To znaci da mutacija na hromozomima mora da se pojavi u paru da bi se ispoljila.

Dr Andjelkovic smatra da bi genotoksicnost trebalo da bude isto toliko u svsti ljudi, bar koliko i toksicnost, ako ne i vise, jer su posledice gore. “Nisam optimista da kod nas na trzistu nema proizvoda koji su potpuno bezopasni, pogotovu ako su uvezeni. Ne verujem da je domaca proizvodnja u tolikoj meri opasna s ovog aspekta. Ali smatram da, cim nesto ilegalno radite, gledate da vise zaradite, a cim hocete vise da zaradite, kupujete jeftinije, a cim kupujete jeftinije, to nije slucajnost", procenjuje profesor Beogradskog univerziteta. Na pitanje ko je najodgovorniji sto se na trzistu pojavljuju namirnice sa ovako opasnim sastojcima, on kaze da su to oni koji su “zakonski odredjeni za to da vode racuna". Medjutim, upozorava sagovornik NNB, “budimo realni, to je ono sto kazem i studentima - mozemo da se borimo koliko hocemo za zdravu sredinu. Ona ce biti onoliko zdrava koliko mi imamo para. Jer to kosta".