Poslednji slucaj trovanja “lozom" u Nisu otvorio pitanje (ne)kontrole namirnica

Siromastvo se hrani pokvarenim proizvodima

Mnogo je bolje, prema misljenju Jankovica, da su se zadrzali stari propisi koji su dozvoljavali da se uvozna lako kvarljiva roba s granice propusti na svoje odrediste, primera radi u Beograd, pa da potom inspektor u Beogradu primera radi, uzme uzorak za analizu i utvrdi njenu ispravnost

Nada Rakic

Da su inspektori kako valja obavljali svoj deo posla verovatno ne bi doslo do nedavnog masovnog trovanja metil alkoholom zapakovanog u “lozu" privatnog niskog proizvodjaca Zivadinovic. Svoju naivnost mnogi konzumenti ove “loze" vec su platili zivotom, bolnickom hospitalizacijom, slepilom, komom. Da zlo bude vece lista smrtno stradalih korisnika rakije-ubice verovatno nije konacna. Na zalost, trovanja sa smrtnim posledicama, hranom, najcesce gljivama i mesom kupljenim na “divlje", alhokolnim i bezalkoholnim picima “sumnjivog porekla", nisu nista novo. Postala su nasa svakodnevica.

Za one zaboravne podsecamo na inflatornu 1993., vreme ekonomskih sankcija i najezdu raznoraznih prodavaca iz Rumunije, Bugarske, Albanije... koji su na pijacama nudili sve i svasta, osim obuce i garderobe, bilo je tu i lekova, svargli, ribe u konzervama, mleka, sireva, sredstava za zastitu bilja... I danas se, po pijacama i raznoraznim coskovima prodaje rakija “domaca sljiva ili loza, vino" iako je po Zakonu o vinu i rakiji Srbije, zabranjeno da se ova alkoholna pica prodaju na pijacama.

Slucaj “loza Zivadinovic" ne silazi s naslovnih strana novina a prim. dr Dusan Jankovic, nacelnik Sluzbe za unapredjenje ishrane Gradskog zavoda za zastitu zdravlja Beograda pita ono sto bi pitali i mnogi: “Kako je moguce da se tako lako dodje do metil alkohola koji spada u grupu otrova a koji bi po Zakonu morao da bude pod strogom kontrolom?" Metil alkohol, se koristi u proizvodnji boja i lakova, veli Jankovic i podseca na slucaj masovnog trovanja rakijom spravljenom od metil alkohola koji se desio 1951. godine u jednoj vojvodjanskoj stolarskoj zadruzi. Te 1951. godine jedan radnik je ukrao bure metil alkohola od koga je potom napravio rakiju od koje je umrlo oko dvadeset radnika a obolelo oko 200, istice Jankovic. Da podsetimo da je 1996. godine od metil alkohola iz rakije umrlo cetiri radnika mladenovackog “Petra Drapsina".

Prema Zakonu o zdravstvenoj ispravnosti zivotnih namirnica i predmeta opste upotrebe SFRJ iz 1991. godine namirnice su podeljene u 21 grupu: mleko; proizvodi od mleka; meso; proizvodi od mesa: riba, skoljke, rakovi; proizvodi od ribe; jaja i proizvodi od jaja; zitarice, leguminoze, brasno; hleb, testenine, keks; kolaci; secer, cokolade, bombone; med; decja hrana, dijetetske namirnice; voce i proizvodi od voca; povrce i proizvodi od povrca;, masti i ulja, aditivi i zacini; kafa, kakao, cajevi; alkoholna pica; bezalkoholna pica; sladoledi; gotova jela. Svaka grupa ovih namirnica mora se podvrgnuti ispitivanju i mora dobiti odgovarajuci atest na mikrobiolosko, parazitolosko, hemijsko ispitivanje, zatim se ispituje kvalitet sastava namirnica. Prve tri grupe ispitivanja su u ingerenciji Savezne sanitarne inspekcije dok je cetvrta u ingerenciji Savezne trzisne inspekcije, veli primarijus Dusan Jankovic, nacelnik Sluzbe za unapredjenje ishrane.

Stari propisi, bolja kontrola

Govoreci o analizama uvozne robe prim.dr Jankovic pominje “jednu nesrecnu okolnost". U jednom trenutku, 1997. godine doneta je odluka da se sva ispitivanja uvozne robe obavljaju na samoj granici, carini, odnosno da ta roba jednostavno ne moze uci u nasu zemlju ukoliko se ne ispita odmah. Naime, pojasnjava Jankovic, buduci da na nasoj granici, carini, nema laboratorija u kojima bi se ispitivala uvozna roba, namirnice, bilo je potrebno da se svi uzorci uzeti na granici salju u laboratorije u unutrasnjost Jugoslavije. Savezni inspektorat moze kojoj hoce laboratoriji da posalje ove uzete uzorke na ispitivanje. To opet znaci da se moraju cekati rezultati cak i za lako kvarljivu robu. Mnogo je bolje, prema misljenju Jankovica, da su se zadrzali stari propisi koji su dozvoljavali da se uvozna lako kvarljiva roba s granice propusti na svoje odrediste, primera radi u Beograd, pa da potom inspektor u Beogradu primera radi, uzme uzorak za analizu i utvrdi njenu ispravnost.

Upravo zbog ovakve nove procedure desilo se da je u minuloj godini Gradski zavod za zastitu zdravlja Beograda smanjio broj uzoraka. U prosloj godini Gradski zavod za zastitu zdravlja je od 2158 uzoraka mikrobiolosku neispravnost pronasao kod 79 uzoraka (3,7 odsto). Najvise je mikrobioloski ispitano namirnica iz grupe aditiva i zacina (577) kod kojih je nespravnim otkriveno 13 (2,3 odsto). Najveci stepen mikrobioloske neispravnosti je u prosloj godini nas zavod otkrio kod uvoznih hleba, testenina, keksa gde je od 203 ispitana uzorka mikrobioloski neispravno bilo 24 (11,8 odsto). Zanimljivo je takodje, veli Jankovic, da je hemijsko ispitivanje na 2631 uzorku koje je prosle godine sproveo Zavod pokazalo da je 13 neispravnih uzoraka uvoznih namirnica (0,5 odsto) imalo u sebi povecan sadrzaj toksicnih metala, olovo, kadmijum, arsen.... Toksicni metali su pronadjeni u aditivima i zacinima, cokoladi i bombonama.

Sreca je sto nije bilo radionukleida i antibiotika u ispitanim uzorcima, konstatuje Jankovic i odmah se “baca" na kuhinjsku so za koju mnoge domacice vec znaju “da nije ono sto je nekad bila". Od 798 uzoraka kuhinjske soli neispravno je bilo 34. U neispravnim uzorcima soli pronadjeni su manji sadrzaj kalijum jodida i mehanicke primese (opiljci). Po nasem zakonu, inace, obavezno je jodiranje kuhinjske soli, veli Jankovic i pojasnjava da se u poslednje vreme u nasu zemlju uvozi nejodirana so koja se potom kod nas jodira. Na kilogram soli ide 15-25 miligrama kalijum jodida.

Moram da kazem ponovo da je sve uzorke koje sam vam pomenuo kao primer Gradskom zavodu za zastitu zdravlja na ispitavanje poslao Savezni sanitarni inspektorat. Takodje i da ukazem da se po Zakonu o ispravnosti namirnica i predmeta opste upotrebe SFRJ, ukoliko prva ispitivanja pokazu neispravnost uzorka ide na superanalizu. Superanalizu ne rade oni koji su radili prvu analizu ali ukoliko i superanaliza pokaze neispravnost namirnica, roba se vraca odakle je dosla ili se unistava. Ukoliko se sve ovo poveze sto sam do sada ispricao, s aspekta grupe namirnica i cetiri grupe uradjenih ispitivanja, moze se zakljuciti da se u 1997. u odnosu na 1996. godinu uvozilo vise losih namirnica.

Energetski napici rizicni po zdravlje?
"Red bull", "guarana", "dark dog" ... iza ovih stranih i zvucnih imena koji su u limenkama kao energetski bezalkoholni napici preplavili Beograd i ne samo njega, krije se velika opasnost. Ukoliko se konzumira vise od dve limenke nekog od ovih napitaka rizikuje se ostecenje mozga, nervnog sistema, ljudskog organizma - upozoravaju mnogi neuropsihijatriji i strucnjaci druge vrste. Ove napitke za izbegavanje preporucuju i u Gradskom zavodu za zastitu zdravlja. Prirodni sokovi kao prva grupa napitaka i osvezavajuci napici spravljeni od koncentrata pomorandze, limuna kao druga grupa napitaka, mogu ali niposto "red bull", "guarana"...

Manjak novca za analize

Po postojecem Zakonu republicki inspektorat je obavezan da godisnje na 1000 stanovnika uradi 15 uzoraka namirnica. Za Beograd bi godisnje s obzirom na broj stanovnika, trebalo da se uradi oko 24.000 uzoraka. Problem je svakako u novcu jer kako stoji u pomenutom Zakonu o ispravnosti namirnica, troskove ispitivanja namirnica treba da snosi vlasnik proizvoda. Vlasnik proizvoda ukoliko se uzorak, primera radi, uzima s farme PKB je naravno PKB, ali ukoliko se uzima iz jedne prodavnice onda bi naravno taj vlasnik bio onaj cija je prodavnica u kojoj se prodaje proizvod. Sada trenutno traje pravi rat izmedju onoga ko je uzeo uzorak i ko treba da plati uradjenu analizu uzorka. Koliko se kod nas ne poznaju postojeci propisi ilustrovacu vam na svezem primeru “C-marketa" iz koga su uzeta tri uzorka na analizu. Iz ove renomirane trgovinske kuce na adresu naseg Zavoda stigao je dopis u kome izmedju ostalog stoji “a ’C-market’ nije trazio analizu i da s toga ne snosi troskove uradjenog ispitivanja", veli prim. dr Dusan Jankovic, nacelnik Sluzbe za unapredjenje ishrane Gradskog zavoda za zastitu zdravlja Beograda. Svako ko stavlja robu u promet mora da ima atest da je ispravna i da je predata u ispravnom stanju. Ukoliko poslovodja jedne prodavnice primi robu bez odgovarajuceg atesta, deklaracije, i cuva je u neprimerenim uslovima mora da snosi posledice za to, konstatuje Jankovic.

Sto se tice kvaliteta bezalkoholnih pica u Beogradu prosle godine Jankovic istice da je on bolji nego 1996. a da je tome svakako doprinelo donosenje Pravilnika o uslovima za proizvodnju namirnica biljnog porekla koji je donet u okviru Ministarstva poljoprivrede Srbije. Pravilnikom je receno ko moze da “pokriva" proizvodnju i pod kojim uslovima. Propisana visoka strucna sprema i uslovi doprineli su da se smanji broj privatnih proizvodjaca bezalkoholnih pica u Beogradu ciji se tacan broj kao i kod privatnih proizvodjaca alkoholnih pica ne zna. Od 78 ispitanih uzoraka bezalkoholnih pica u prosloj godini mikrobioloski neispravno je bilo samo dva (2,6 odsto). Uprkos tome kvalitet bezalkoholnih pica je nezadovoljavajuci jer je od 83 uzorka bezalkoholnih pica u pogledu kvaliteta neispravno bilo 47 (56,6 posto). Pojednostavljeno receno, privatnici i dalje pokusavaju da ucare, umesto secera dodaju vestacke zasladjivace, stavljaju vecu kolicinu konzervansa, boje bezalkoholne napitke vestackim bojama...

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /