Kritika za buducnost

Sadasnje stanje je takvo da se potpuno ne-umetnicke pojave najsnaznije podsticu i propagiraju, da ih veliki deo ne-umetnicke kritike podrzava, zastupa i nudi kao stetnu supstituciju istinskog stvaralastva. Recju, upravo se danas nalazimo na najnizoj tacki sunovrata umetnicke kritike, a smisao Nagrade “Lazar Trifunovic" nalazi se i u nastojanju da se ovaj stetocinski proces zaustavi

Pise: Jovan Despotovic

U jednoj od mnogih kriza koje su pratile likovnu kritiku kao osetljivu oblast tumacenja i vrednovanja umetnickog stvaralastva, pocetkom devedesetih godina javila se potreba da se ova delatnost podstakne pokretanjem nagrade koja ce poneti ime velikog srpskog istoricara moderne umetnosti, te znamenitog i uticajnog likovnog kriticara, profesora Lazara Trifunovica. Osnivaci Nagrade okupljeni u Inicijativnom odboru januara 1993. godine bile su one institucije koje su najdirektnije povezane sa osnovnim oblastima rada profesora Trifunovica: Filozofski fakultet-Odeljenje za istoriju umetnosti, Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, Kulturni centar Beograda, Drustvo istoricara umetnosti Srbije, Drustvo umetnickih kriticara Srbije, Udruzenje likovnih umetnika Srbije i Beogradski TV program RTS- a. Tom prilikom ustanovljen je i Pravilnik u kome stoji: “Nagrada ’Lazar Trifunovic’ osniva se ciljem da podstice, razvija i afirmise likovnu kritiku. "Ona se odnosi na kritiku u uzem smislu, objavljenu u dnevnim i nedeljnim listovima, casopisima, na radiju i televiziji. Ovakvo definisanje ciljeva Nagrade zapravo je trebalo da ohrabri one tumace i ocenitelje likovne umetnosti, koji su se odlucivali da najneposrednije izrazavaju svoje misljenje o tekucim umetnickim izlozbama i dogadjajima. Bez izuzetka, Nagrada je uvek dosad jednoglasno donosena.

Prve dve nagrade dodelio je ziri u sastavu: Sveta Lukic, predsednik, Zoran Pavlovic i Zoran Gavric. Opredeljujuci se za slikara, pisca i likovnog kriticara Miletu Prodanovica u obrazlozenju je navedeno da se ona daje: “za tekst ’Dokazi o postojanju’, objavljen u ’Borbi’ 6. oktobra 1993, u kome je dat prikaz izlozbe Zorana Petrovica u galeriji ’73’ na Banovom brdu... (a) nametnuo se superiornim poznavanjem starije likovne istorije kao i moderne prakse, angazovanim i vrednim prilazenjem desetinama umetnika bez predrasuda generacijskih, estetickih i ideoloskih, a posebno jasnim stavom i citkim, inventivnim stilom." Sledece godine u Odluci je stajalo: “Medju brojnim tekstopiscima razlicitih opredeljenja, u sezoni bogatoj raznovrsnim likovnim dogadjajima, Ljiljana Cinkul se posebno nametnula, prateci pomno likovni zivot, i to u najtiraznijim novinama ’Politika’, drzeci visoki nivo kriterijuma... S velikim poznavanjem je pruzala podrsku mladima i njihovim raznovrsnim nastojanjima, ne bez kriticnosti. Takodje se osvrtala... i na lazni odnos prema proslosti, pokazan na izlozbi posvecenoj Nikoli Tesli."

Novi ziri u sastavu Ljiljana Cinkul, predsednik, Mileta Prodanovic i Jovan Despotovic Nagradu za 1995. dodelio je: “Lidiji Merenik, istoricaru umetnosti, za tekst o Venecijanskom bijenalu ’Identitet modernosti’, objavljen u casopisu ’Rec’. Ziri je takodje uzeo u obzir celokupnu godisnju kriticarsku produkciju Lidije Merenik, kao i knjigu ’Beograd - osamdesete’. U tekstu ’Identitet modernosti’ posvecenom 46. Bijenalu u Veneciji, Lidija Merenik sa velikim znanjem i erudicijom posmatra pre svega centralnu izlozbu koju je priredio Zan Kler, izlozbu koja iz specificnog ugla sagledava iskustvo moderne umetnosti u ovom veku."

Tada su usledila prva tiha nezadovoljstva: pitanje da li se Nagrada “Lazar Trifunovic" profilise u odredjenom pravcu, postavili su neskriveni pretendenti. Ukazujuci na temeljni nesporazum koji je generisan iz vrlo glasnog tabora kriticara sto su se poveli iskljucivo za komercijalnim motivima stvaralastva, “Politika" je pocetkom 1996. objavila ovakav komentar:

“Potrebe jedne sasvim nove vrste (pseudo) umetnosti, koja je nazvana turbo- slikarstvo, jasno su prepoznate u sasvim novoj vrsti kritike, ne profesionalne vec placenicke, koja je brzo zavrsila u etickom bespucu... Pod kraj 1992. godine, sa zeljom da se u takvoj, za likovnu kritiku nepovoljnoj atmosferi, ucini novi podsticaj, inicirano je osnivanje nove nagrade za likovnu kritiku: ’Lazar Trifunovic’. Koncepcija i smisao ovog priznanja formirali su se prema strucnim i profesionalnim osobinama vodeceg istoricara umetnosti, likovnog kriticara nase umetnosti XX veka - Lazara Trifunovica...

U sva tri slucaja (misli se na dotadasnje dobitnike) poznavanje, strucnost, jasni kriterijumi tumacenja i ocenjivanja bili su uoceni, kao i nepokolebljivost stava u onom delu likovnokriticarskog normativizma koji je ostao i u striktnom etickom kodeksu. A na vec izrazenu, poslovicnu sumnjicavost mora se reci i: brojni poslenici sebe su unapred onemogucili da dobiju priznanje sa imenom Lazara Trifunovica."

Dakle, kljucna rec u ovom komentaru bila je - etika, odnosno, moralnost likovnih kriticara cime je utvrdjena odlucujuca razlika medju aspirantima.

Naravno da je ovako zaostren stav morao izazvati reakciju strane ciji su interesi onemoguceni: pocetkom sledece godine dve znacajne institucije - osnivaci ove nagrade - Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, demonstrativno su istupile su iz Odbora. Time su neke aktivne sive i istinske eminencije, kao mnogo puta do tada, otvoreno pokazale kulturno stetocinstvo i na primeru ovog priznanja. Takav odnos prema ozbiljnom stvaralastvu omogucio je nedozvoljeni apsolutni pad kriterijuma u vrednovanju danasnjeg umetnickog dela i elementarno neznalastvo koje se ispoljava u delatnosti likovne kritike. A taj pad se nije dogodio preko noci niti se do ignorantstva stiglo slucajno.

To je zapravo bio jedan postojani proces prirodno podrzan upravo u drustvu koje je postupno, ali nepokolebljivo odlucilo da sroza, a kada je god moguce i unisti sve kodekse i vrednosti - u umetnosti pogotovo. Opsti pad vrednosti u vecem delu umetnosti zainteresovanoj iskljucivo za brze komercijalne efekte ispao je najprihvaceniji upravo u masovnim medijima. Takva sudbina umetnosti morala je prouzrociti opsti pad instrumenata i likovne kritike. U svakom slucaju, ona je naravno brzo gubila ugled koji je stekla u ranijem periodu. Sadasnje stanje je takvo da se potpuno ne-umetnicke pojave najsnaznije podsticu i propagiraju, da ih veliki deo ne- umetnicke kritike podrzava, zastupa i nudi kao stetnu supstituciju istinskog stvaralastva. Recju, upravo se danas nalazimo na najnizoj tacki sunovracenja umetnicke kritike, a smisao Nagrade “Lazar Trifunovic" nalazi se i u nastojanju da se ovaj stetocinski proces zaustavi. Kao nastavak upravo ovakvog odnosa prema likovnoj kritici krajem iste godine Ljiljani Cinkul, svom dugogodisnjem stalnom kriticaru, “Politika" je odbila da objavljuje tekstove s krajnje neobicnim obrazlozenjem: nespojivo je s pisanjem za ovaj list istovremena saradnja s III programom Radio-Beograda!?

Isti ziri je sledece godine dodelio Nagradu: “Branislavu Dimitrijevicu, istoricaru umetnosti, za tekstove objavljene u dnevnom listu ’Nasa Borba’. Likovni kriticar Branislav Dimitrijevic je u nizu tekstova objavljenih tokom 1996. godine jasno istakao svoj vrlo odredjen stav o licnostima i pojavama aktuelne umetnosti, ocenjujuci i tumaceci visoko postavljenim vrednostima, estetickim i moralnim nacelima."

Najzad, sadasnji ziri u sastavu Jovan Despotovic, predsednik, Lidija Merenik i Branislav Dimitrijevic ovako je obrazlozio odluku da Nagradu 1997. dodeli Jasmini Cubrilo: “U zelji da podstakne kreativnost najmladje generacije likovnih kriticara, ziri je ove godine doneo odluku da se ovo znacajno priznanje dodeli predstavniku mladje generacije kriticara... Tekstovi Jasmine Cubrilo odlikuju se visokom informativnoscu, preciznim uvidom u najnovije tendencije likovne scene, jasnim selektivnim odnosom i sistematicnoscu saopstavanja stava o likovnim fenomenima o kojima pise."

U radu dosadasnjih zirija uocavaju se glavni kriterijumi za promociju laureata: superiorno poznavanje istorije i moderne prakse, angazovano i vredno prilazenje umetnicima bez generacijskih, estetickih i ideoloskih predrasuda, zatim visok nivo kriterijuma ocenjivanja te veliko poznavanje i podrska mladima - “ne bez kriticnosti" kako je jednom prilikom navedeno, i specificni ugao sagledavanja s naglasenim vrednosnim, estetickim i moralnim nacelima. Ova nagrada zeli i da podstakne kreativnost najmladje generacije likovnih kriticara koji se odlikuju znatnom informisanoscu, preciznim uvidom u najnovije tendencije likovne scene, jasnim selektivnim odnosom i sistematicnoscu saopstavanja stava o likovnim fenomenima kojima se bavi. Ovim je tacno opisana Nagrada “Lazar Trifunovic", a postavljeni, petogodisnji temelj bice svakako obavezan oceniteljima nase likovne kritike i u buducnosti.