Kako ce da vlada Vlada u RS

Od Milorada Dodika i njegovog kabineta niko ne moze ocekivati spektakularne rezultate. Stanje nasledjeno od prethodne vlade nije ni malo ruzicasto i potrebno je mnogo umesnosti da bi se bar donekle ostvarili ciljevi koje je premijer izneo u svom govoru u parlamentu - jedinstvo i ekonomski oporavak RS

Ljiljana Kovacevic
dopisnik “Nase Borbe" iz Banjaluke

Bijeljinska noc u kojoj je nakon set godina ustolicena Vlada u kojoj od SDS nema ni pomena, zatvorila je, bez sumnje, jedno poglavlje u kratkoj istoriji Republike Srpske. Tesko da ce na ovim prostorima ikada vise moci neprikosnoveno da vlada jedna politicka partija ili, bolje receno, njen najuzi vrh, kao sto je to cinilo rukovodstvo SDS-a. Medjutim, i nova Vlada, na cije celo je u poslednjem minutu uleteo Milorad Dodik, otvorila je mnoga pitanja za ovdasnju javnost, ali i nepoznanice za samu Vladu koja ima svega nekoliko meseci da resi postavljene rebuse.

Pre svake price o tome sta nova Vlada treba i moze da ucini na poboljsanju ekonomskih i socijalnih prilika u RS, postavlja se pitanje (i u narodu i medju politicarima) koja je stvarna svrha “bijeljinskog ministarskog tima" - da li je to trasiranje puta ka unitarnoj BiH (tvrdnja SDS i radikala, a sto Dodik kategoricno odbacuje) ili predigra za Milosevicev konacan obracun sa poslednjim nacionalistom na vlasti u RS - Biljanom Plavsic? Treci, svakako moguci momenat je i uloga nove Vlade u resenju pitanja Karadzic. Iako premijer Dodik opovrgava da medjunarodni posrednici od njega traze da isporuci bivseg predsednika RS u Hag, nije iskljuceno da su oni koji brinu za sprovodjenje Dejtonskog sporazuma u zamenu za finansijske injekcije srpskom entitetu zatrazili da Karadzica vide u holandskom gradu u kojem je sediste medjunarodnog suda za ratne zlocine pocinjene na tlu bivse Jugoslavije. U tom slucaju pred sopstvenom javnoscu bili bi cisti i Milosevic i Plavsiceva, ali i Momcilo Krajisnik koji ne bi morao da nosi tesko breme zbog izdaje ratnog druga.

Ako ipak uzmemo da su namere Medjunarodne zajednice iskrene i da nisu u vezi s problemom Karadzic, nego da su usmerene na poboljsanje zivota ovdasnjeg stanovnistva, postavlja se pitanje koje su moguce zamke i poteskoce sa kojima ce se suociti Milorad Dodik i njegov kabinet. Razloge zbog kojih je tesko poverovati da ce nova Vlada moci da vlada u celoj Republici (sto joj je prvi cilj) nalazimo i u samoj Vladi. Naime, neravnopravna zastupljenost ministara po regionalnom principu, odnosno mali broj njih sa istoka zemlje, argument su SDS i njegovoj prici o nameri da se pocepa RS, ali i podatak koji kod obicnog sveta od Brckog do Trebinja izaziva podozrenje. To podozrenje vec su pokusali da instrumentalizuju vlastodrsci u 13 opstina sarajevsko-romanijskog regiona pozivom narodu na neposlusnost i nepriznavanje nove Vlade. Narodni bunt ipak je izostao, ali ne i nepoverenje prema Dodiku koji je doskoro zauzimao i mesto potpredsednika Alternativnog ministarskog veca BiH. No, nove otpore i opstrukcije SDS, koji jos poseduje vlast na lokalnom nivou u istocnom delu Republike, svakako treba ocekivati i pored cinjenice da je bivsi premijer Klickovic pre nekoliko dana Dodiku, naoko mirno, predao vlast. U ovakvim okolnostima sansa za novu Vladu lezi u cinjenici da ljudi na ovim prostorima sve vise razmisljaju stomakom, a on im je vec godinama skoro prazan. U prilog tome i podatak da je prosecna plata u BiH u protekloj godini iznosila svega 80 nemackih maraka, a da je za minimalnu potrosacku korpu trebalo izdvojiti sest takvih plata.

Kao prvu nagradu za koopertivnost novoj Vladi Medjunarodna zajednica urucila je pomoc u vrednosti od osam miliona ekija potrebnih da bi se sanirali dugovi prema korisnicima budzeta. No, ministarstvo finansija pre nego sto pocne deliti pristigli novac treba da resi zamku koja stize preko Drine u vidu monetarnih udara i inflacije. Kako su potvrdili ekonomski strucnjaci preko jugoslovenskog dinara dolazi do inflatornog oporezivanja gradjana, odnosno, odliva deviza sa ovih prostora ubacivanjem novca odstampanog bez pokrica na Topcideru. Stoga bi Ministarstvo finansija pristiglu pomoc korisnicima trebalo da deli u cvrstoj valuti, te da, uz sva izvinjenja matici, uvede dvovalutni sistem u kojem bi osim dinarskih postojali i devizni racuni.

Osnovna poluga svake vlasti, Ministarstvo unutrasnjih poslova, u Republici Srpskoj jos je na klimavim nogama. Iako formalno ujedinjena, a sastanak najvaznijih srpskih policajaca u Bijeljini je uslikan kamerom drustvene televizije, ovo Ministarstvo daleko je od kohezije koja bi mu omogucila da na terenu izvrsava zakonom i Ustavom predvidjene obaveze. Da ne bi pravio probleme SDS je, kako tvrde dobro obavesteni izvori, trazio da najvisi funkcioneri u MUP-u koje je postavila ova stranka ostanu na svojim polozajima i nakon ustolicenja nove Vlade. Po svemu sudeci, ovakvim zahtevima izaslo se u susret, jer kako drugacije objasniti cinjenicu da je bivsi direktor skole MUP-a u Banjaluci Mladjan Mandic, nakon sto je uz svesrdnu novcanu pomoc rukovodstva sa Pala otvorio paralelnu skolu u Doboju, imenovan za pomocnika ministra Stankovica za obrazovanje kadrova. Slucaj Mandic uzburkao je duhove u Banjaluci, a protiv takve odluke najostrije su se digli ovdasnji policajci koji su prvi stali uz Plavsicevu i njeno nastojanje da se razracuna s kriminalom i korupcijom. Strasti su trenutno smirene, ali tesko da ce do mira u MUP-u doci, jer su suprotstavljene strane ostale na pozicijama na kojima su bile pre izbora nove Vlade.

Slicna situacija je i u drzavnim medijima. SDS, svesna pozicije u kojoj se nasla, a dobro potkovan novac koji je ubirla svih ovih godina, privatizovla je dnevni list “Oslobodjenje", a na dobrom je putu, kako tvrde dobro obavesteni izvori, da isto ucini i sa SRNO. Na Palama vec radi SDS-ova televizija, S kanal, sto je ovoj stranci dovoljno da ocuva uticaj na javnost sarajevsko-romanijskog regiona. Na drugoj strani, vladina odluka o postavljenju rukovodecih ljudi u banjaluckom “Glasu srpskom", gde su umesto starih SDS kadrova postavljeni nesto mladji SDS kadrovi, docekana je na noz i otvorila pitanje ko i na koji nacin vodi kadrovsku politiku.

Od Milorada Dodika i njegovog kabineta niko ne moze ocekivati spektakularne rezultate. Stanje nasledjeno od prethodne Vlade nije ni malo ruzicasto i potrebno je mnogo umesnosti da bi se bar donekle ostvarili ciljevi koje je premijer izneo u svom govoru u parlamentu - jedinstvo i ekonomski oporavak RS. Pri tome, premijer bi trebalo da povede racuna i o jedinstvu sopstvene Vlade, tim pre sto pojedini ministri nocu odlaze i nocu se vracaju iz Beograda. Dodik bi, ukoliko ubrzo ne sredi stvari u samoj Vladi, mogao lako da postane marioneta ali ne u rukama medjunarodne zajednice, kako to tvrdi SDS, vec ona ciji se konci povlace iz Beograda. U tom slucaju u RS svi bi bili gubitnici, a zapoceti proces demokratizacije ostao bi samo secanje da Srbi mogu i bolje i vise od sluzenja jednom politickom establismentu.