"Ljuljanje broda kleptokratskog socijalizma"

Iako ce se za ovaj kosmar i ponor u koji smo dospeli krivica svaljivati na domace izdajnike, nezavisnu stampu ili nezavisne ekonomiste, takva metodologija ispiranja mozgova vise ne pije vodu Sto god ucinio, Milosevic zapravo gubi. Aura vodje koji je krenuo u osvajanje vlasti upravo na Kosovu tamni i zato sto podanici ma koliko poslusni bili, ne vole ustupke vezujuci ih samo za gubitnike. A aktuelni jugoslovenski sef mora pre ili kasnije pristati na ustupke

Ovako otprilike glasi sumorna prognoza do koje je dosao jedan od stranih analiticara dobro upucen u ovdasnje (ne)prilike. Nije, naravno, problem u prognozama, one cesto mogu biti i pogresne pa i zluradoscu obojene. Problem je u tome sto se ovde ne radi o pukoj i mracnoj deskripciji moguceg raspleta jedne uistinu nemoguce drzavne, politicke, ekonomske i socijalne situacije koja odvec dugo traje, a koju bi ovdasnji vlastodrsci rado pripisali jos jednom paklenom planu skovanom u nekoj od brojnih zaverenickih centrala diljem planete ciji je jedini cilj da uniste srpski rod. Problem je na drugoj, ili preciznije receno, pravoj strani cija je adresa socijalisticki establisment. Domaci proizvodjaci haosa, naime, vise i ne znaju gde da ga zaustave, a i vise nego sigurno, svesni su da sto vreme odmice neki dogadjaji mogu, uprkos jos uvek solidnom funkcionisanju mehanizma vlasti, izmaci kontroli.

Milosevicev rezim ne samo da nema odgovore na sve opasnije zaostravanje ekonomske krize na Kosovu, nego je, hazarderski igrajuci na kartu otvaranja jos jednog fronta inscenirajuci sukobe u Crnoj Gori, pokazao da zapravo nema nikakvu koncepciju ocuvanja pravih drzavnih interesa. Osim, naravno, koncepcije ocuvanja gole, autoritarne vlasti. To igranje na sve, pa i po cenu rata, ili nista, dovelo je Srbiju na rub propasti: sankcije jos nisu potpuno skinute, izolacija zemlje i dalje traje, pauperizacija i kriminalizacija drustva dostigle su alarmantne razmere, a ljudsko dostojanstvo i nacionalni ponos srozani su na najnize grane. Iako ce se, po vec isprobanoj i dugo rabljenoj agitpropovskoj propagandi za sav ovaj kosmar i ponor u koji smo dospeli krivica svaljivati na domace izdajnike, nezavisnu stampu ili nezavisne ekonomiste, poput, primerice, optuzbi koje ne jenjavaju zbog nedavnog pada nacionalne valute, takva metodologija ispiranja mozgova vise ne pije vodu. Uostalom, nije zgoreg podsetiti na staru izreku: sve ljude mozete varati neko vreme, neke ljude mozete varati sve vreme, ali ne mozete sve ljude varati sve vreme.

Da to i te kako dobro znaju vlastodrsci, upravo reakcije tipa "drz'te lopova ili izdajnika" govore o nervozi vlasti. Jer rezim se, ma koliko to apsurdno zvucalo, u nekim stvarima ni nece mnogo pitati. Jugoslavija je okruzena jakim medjunarodnim snagama u susedstvu, a zveckanje oruzjem bilo na Kosovu ili u Crnoj Gori, nece dobro odjeknuti u onim svetskim diplomatskim kancelarijama koje sve cesce i sve ozbiljnije Milosevicu isporucuju zahteve da delom pokaze ono na sta se obavezao Dejtonskim ugovorom. Od sadanje sa Medjunarodnim sudom u Hagu do uspostavljanja odnosa sa drzavama stvorenim na eks jugoslovenskom prostoru. Povrh svega, i jedno i drugo pitanje, i crnogorsko, zahvaljujuci tvrdoglavom inacenju Beograda da ne prizna predsednicke izborne rezultate u toj republici i kosovsko zbog njegovog dugogodisnjeg "resavanja" policijom, represijom i silom, vec su internacionalizovani. I u tom smislu parole ili busanja u junacke grudi da se radi o unutrasnjim pitanjima nase zemlje, ne deluju ni malo uverljivo. Niti potresaju domacu, a jos manje medjunarodnu javnost.

Milosevic ne moze racunati ni na stoprocentni uspeh eventualne taktike da se dogovori sa Djukanovicem oko ravnopravnosti manje federalne jedinice u saveznoj drzavi bez "ljuljanja broda kleptokratskog socijalizma" kako bi preko ovoga izvukao korist od najavljenih stranih investicija i reformi u Podgorici. Beograd, naime, ocajno traga za znacajnijom finansijskom injekcijom, ali ce i Djukanovic nesumnjivo biti testiran od strane Zapada koliko je njegov reformski kurs transparentan i iskren. Stroga pravila medjunarodnih bankarskih institucija ne dopustaju "gledanje kroz prste" pa ni mogucu kamuflazu i pokrivanje tudjom tranzicijom. Podgorica ce verovatno dobiti iskljucivo namenska sredstva, kao sto je to dobila i nova Vlada Republike Srpske najavljujuci vece otvaranje prema Zapadu i potiskujuci u drugi plan ratne huskace sa Pala. S druge strane, ako bi i imao nekakve vajde i koju crkavicu iz tih kanala, Milosevic je sigurno svestan da su ga dojucerasnji ucenici prevazisli, te da im je zarad njihove vlasti i njihovih programa novac neophodan.

Najzad, bedno i jadno zvuce najnovija nadmetanja izmedju socijalista i njihovih bliskih politickih partnera, Draskoviceve stranke. Zar je zbilja toliko vazno ko je prvi predlozio dvodomu Skupstinu na Kosovu? Valjda je blizu zdravoj pameti da se hitno, trezveno i argumentovano krene u dijalog sa Albancima, a sve moguce varijante resavanja kosovskog pitanja iznesu pred lice javnosti i parlamenta. Ipak, sto god ucinio, Milosevic zapravo gubi. Aura vodje koji je krenuo u osvajanje vlasti upravo na Kosovu tamni i zato sto podanici ma koliko poslusni bili, ne vole ustupke vezujuci ih samo za gubitnike. A aktuelni jugoslovenski sef mora pre ili kasnije pristati na ustupke. Verovatno i zbog toga odlaze sprovodjenje dogovora koji je pre godinu dana postigao sa Rugovom o povratku albanske dece u skole. Hoce li dotle imati vremena da izbegne crni scenario i mracnu "zaverenicku prognozu"?