FEST ’98, SEDMI DAN

“Violeta, kraljica motora" Gi Zaka (Francuska), “Moj zivot u ruzicastom" Alena Berlinera (Belgija, Francuska, V. Britanija), “Kineska kutija" Vejna Vanga (Hong Kong), “Lagarderova osveta" , Filipa de Broke (Francuska)

Sedmi dan beogradskog Medjunarodnog filmskog festivala mogao bi se nazvati frankofonskim, buduci da smo francuski slusali ne samo u filmovima koji su napravljeni na tom jeziku nego su i u "Kineskoj kutiji", honkonskom delu proslavljenog Vejna Vanga, Dzeremi Ajrons i Gong Li bili "Francuzi". Kako je doslo do te, po nekima, skandalozne situacije da na FEST-u gledamo film sa nasinhronizovanim neoriginalnim jezikom, odgovorni ce verovatno moci da objasne.

Francuski film "Violeta, kraljica motora"(Violetta, la reine de la moto) Gi Zaka naknadno je uvrsten u program "Autori za 21. vek", odnosno prebacen iz izbora namenjenog prikazivanju u maloj sali. Lako je razumeti da je ovo delo pred publiku FEST-a stiglo zahvaljujuci posredovanju Gorana Paskaljevica posto ga odlikuje poetika vrlo bliska Paskaljevicevom nacinu slikanja sudbina marginalaca i njihovih pokusaja da zivotu daju drugi smisao. No, "Violeta, kraljica motora" tesko moze da uspe u onome sto je verovatno primarna intencija ovog filma - da probudi pozitivne emocije gledaoca i podstakne simpatiju prema tuznim junacima. To je onemoguceno pre svega suvise razudjenom naracijom (zbog cega se film doima mnogo duzim nego sto jeste), gotovo sasvim lisenoj bilo kakve dramatike. Na primer, pogibija jednog od najznacajnijih likova, mladica protagonistkinje Amelije, desava se kao nesto uzgred, sto bitnije ne menja sumorni tok zemaljskih dana pomalo cudne druzine kojom se filmska prica bavi.

"Moj zivot u ruzicastom" ( Ma vie en rose) debitanta Alena Berlinera je medju onim ostvarenjima koja su na ovogodisnji FEST dosla s najjacim preporukama u vidu znacajnih nagrada. Do sada je ovencan "Zlatnim globusom" kao najbolji inostrani film, "Felixom" za scenario, gran-prijem u Karlovim Varima...a i belgijski je kandidat za "Oskara". Velika ocekivanja koja je zbog svega toga imala i beogradska publika u vezi s ovim filmom nisu izneverena i on svakako predstavlju jednu od najvisih tacaka repertoara FEST-a '98.

Na nacin podjednako zabavan i dirljiv, u svakom slucaju vrlo prilagodjen standardima siroke bioskopske publike, ovaj film diskretno saopstava ubojitu kritiku na racun drustva vrlo sumnjivog identiteta, ogrezlog u kic infantilne regresije, nesposobnog da podnese "sok" koji izaziva cedno sedmogodisnje dete kada se glasno upita o sopstvenom identitetu - da li je decak ili devojcica. Iza spoljasnje neukusne mekoce zajednice vise srednje klase krije se zaprepascujuca tvrdoca uskog pogleda na svet, suvise stupidnog da bi mogao da tolerise bilo kakvu istinsku razlicitost. Sukob kolektiva i individue kao motiv jeste opste mesto, ali je u ovom delu obradjen na vrlo osoben nacin. Izrazita vizuelna upecatljivost filma i zacudjujuce mocna gluma malenog Zorza di Fresnea bitno doprinose uverenju da je "Moj zivot u ruzicastom" pravi bioskopski praznik.

"Kineska kutija" (Chinese Box) Vejna Vanga, prikazana u cetvrtak u centralnom programu "Festival festivala" uz na pocetku teksta pomenuti hendikep, moguci je umetnicki dokument o atmosferi Hong Konga poslednjih sest meseci pred famoznu primopredaju vlasti izmedju Britanije i Kine. Umiranje jedne istorijske epohe simbolicno je prikazano kroz pricu glavnog junaka, engleskog novinara kome je dijagnosticirana fatalna bolest i koji zna da su mu odbrojani dani, ali ocajnicki pokusava da ostvari bar jedan trenutak ljubavi sa zenom za kojom odavno cezne.

Sugestivnim stilom reditelj uspeva docarati ustreptalost cudesnog grada u cudnim danima, melanholiju koja se oseca uprkos histericnom pulsiranju urbane kosnice. "Kineska kutija" jeste omamljujuce poetican film, u svoj viseslojnosti dijaloga i suptilnoj estetizovanosti svakog kadra, podrzane uzbudljivom muzikom Grema Revela, ali i film koji zahteva i, reklo bi se, preterano strpljenje, usled nedorecenosti nosecih odnosa u njemu, nedefinisanosti karaktera i neujednacenog ritma pripovedanja.

Sedmog dana FEST-a '98 projekcija u terminu "Pretponocnih hitova" nije, kao sto je vec bilo uobicajeno, ispunila veliku salu Centra "Sava", sto je svakako propust publike buduci da "Lagarderova osveta" (Le Bossu), raskosni kostimirani spektakl veterana Filipa de Broke, poseduje adute koji garantuju odlicnu bioskopsku zabavu.

Ovu grandioznu vitesku avanturu odlikuje sve ono sto mora prijati gledaocu mladom u dusi, kako je primetio kriticar casopisa "Varietdz". Uzbudljivu akciju, savrseno koreografisane macevalacke obracune, neodoljivo romanticnu melodramatsku liniju, plemenitost poruke o neizbeznosti konacne pobede dobra nad zlom, prijateljstva nad pohlepom, odanosti nad licemerjem.

U duhu rediteljevog stava da je prva stvar u koju veruje sjaj, vrhunski produkcioni dometi ovog filma obezbedili su da on za gledaoca bude magican izlet u lepse dizajniranu proslost, nesto vise od dva sata dragocenog eskapizma kakvo samo veliki ekran moze da obezbedi.

Radovan Kupres