POSLE EKSPLOZIJE BOMBE U DRUGOJ EKONOMSKOJ SKOLI U BEOGRADU

Deca su povredjena, trauma je evidentna i trebace vremena da se emocije slegnu, kaze Dragana Moracanin, psiholog skole

Djacki i profesorski zivot u beogradskoj Drugoj ekonomskoj skoli se, bar naizgled, polako vraca u normalu. Nista juce nije podsecalo na tragicne dogadjaje koji su se u sredu odigrali u prvom tri. Ispred zgrade nije bilo nikog, a, posto su casovi bili u toku, i hodnici su bili pusti. Ulaz u skolu jeste bio slobodan, ali ljudi “sa strane" morali su prvo da prodju kontrolu dezurnih ucenika. Djaci koji su doziveli eksploziju jos uvek ne dolaze u skolu, direktor i profesori ih ocekuju tek u ponedeljak, mada ce za one koji to zele, nastava poceti i ranije, kaze za “Nasu Borbu" direktor Vojislav Saric. Petorica od 16 povredjenih ucenika nalaze se na lecenju u Urgentnom centru, a lekari se jos uvek bore za zivot petnaestogodisnjeg Nemanje Savica. Ucionica koja je bila popriste tragicnog incidenta jos se sredjuje i nije spremna da primi djake, ali kad u ponedeljak ponovo u njoj budu sedeli ucenici, to vise nece biti srednjoskolci iz prvog tri, koji su zamolili direktora da im promeni ucionicu.

“Nisam do sada cuo da se desilo da neko donese bombu u ucionicu, medju ucenike. Nesto drugo se desavalo, ali da donese bombu, to je stvarno katastrofa. Po mom misljenju, da se postuje zakon, do toga ne bi doslo. Prvo, ne bi smjeo da se vrsi promet s oruzjem, a kako cujem ono se moze lako nabaviti. Drugo, roditelj mora da zna sta mu dijete nosi u skolu. Strogo je zabranjeno da se oruzje nosi medju bilo kakvu masu, a kamoli medju djake u skolu. Znaci, da je to ispostovano do toga ne bi doslo. Mi ovdje u skoli smo ucinili sve sto smo mogli. Nekada smo isli u ucionicu i govorili “dajte da vidimo sta imate u torbama", pa djeca izvade, ali ono sto smo nalazili nije bilo nimalo slicno ovome. Bilo je i slucajeva da su se zbog toga roditelji bunili", kaze Saric, napominjuci da u skoli postoji obezbedjenje, ali da ni ono “nije moglo da pretpostavi da bi se nesto ovako moglo dogoditi".

Kako se desilo da petnaestogodisnjak unese bombu na cas, jos se ne zna. Direktor objasnjava da su svi djaci iz prvog tri bili dobri djaci i dobra deca i da su ih svi profesori hvalili. Reagujuci na informaciju da je neko pretio M. L. i da je on zato doneo kasikaru, Saric kaze da mu to niko nije saopstio, pa ni majka, koja je nedavno bila na roditeljskom sastanku. “Da smo to znali, moglo smo mozda da reagujemo", kaze direktor.

Na pitanje kakve sankcije ce uslediti kad se emocije stisaju, direktor kaze da ce se sve resiti zajedno s Ministarstvom prosvete. “Donosenje takve vrste oruzja u skolu je najteza i nema teze povrede djacke radne obaveze. Dok su djeca u bolnici mi necemo donositi odluke, ali moracemo sesti i na nastavnickom vjecu odrediti koje ce sankcije biti upotrebljene za ovaj slucaj. Da li ce M. L. ostati u skoli? Videcemo, to sto je on uradio, najteza je povreda obaveza radne duznosti" .

Dragana Moracanin, psiholog skole, takodje je pod uticajem svega sto se dogodilo. Do sada nije razgovarala s ucenicima iz prvog tri, jer misli da to nije u redu, da treba da prodje neko vreme “da se emocije slegnu". “Deca su povredjena, trauma je evidentna i to ce svakako potrajati. Nekom ce trebati vise, a nekom manje vremena da zaboravi, a kod nekih ce ostati jedna strasna uspomena do kraj zivota", ocenjuje psiholog skole.

Adolescenti su uglavnom okrenuti prema spoljasnjem svetu i to prema svetu svojih vrsnjaka i njihov uzrast je sam po sebi problematican, “incidentan" , kaze Dragana Moravcanin. “Mislim da su oni pod jednom vrstom hormonalnog udara, zbog njihovog fizioloskog, endokrinog razvoja, a njihov racio jos uvek nije toliko snazan da bi vrsio samoizolaciju", precizira.

“Adolescent, koji po prirodi svog razvojnog uzrasta tezi da se otrgne od uticaja roditelja, okrece se nekim spoljasnjim uticajima, na prvom mestu, uticajima vrsnjaka. Oni imaju strasnu potrebu da u svom identifikacionom modelu oponasaju negativne zvezde, heroje. Nazalost, u ovakvoj jednoj situaciji, drustvenoj, socijalnoj i ekonomskoj, pa i u politicki nestabilnom sistemu, dolazi do bujanja antiheroja", komentarise psiholog Druge ekonomske skole, i dodaje da u psihologiji postoji fenomen izazova kroz opasnost. “I to se povezuje sa identifikacijama nekih heroja. Neke ranije generacije imale su surogate dokazivanja ega, snage, licnog rejtinga - kroz tuce. Danas je sve mnogo surovije. Culi smo mi i za trke iz opklade, ruski rulet".

Olga Nikolic