SEDAM PORODICA IZ RADNICKOG PRIHVATILISTA NEDELJU DANA STOJI PRED SKUPSTINOM GRADA BEOGRADA I CEKA OBJASNJENJE

“Koliko su para dali da nam plate hranu u prihvatilistu, mogli su da nam sagrade montazne kuce. Pojeli smo svoje kuce!", kazu uglas

Ne mogu da pricaju, sklanjaju pogled i guse suze: Juce ispred Skupstine grada Beograda FOTO: N. Stojanovic

Sedam porodica koje su do 1. februara bile smestene u radnickom prihvatilistu u Ustanickoj ulici 125, o trosku Skupstine grada, vec nekoliko dana uporno stoje pred zatvorenim vratima ovog zdanja trazeci od nadleznih da ih prime i objasne im zasto su, nenajavljeno, prestali da im placaju smestaj u prihvatilistu. Niko od zvanicnika gradskih vlasti ih do sada nije primio na razgovor, iako im je, u nekoliko navrata, nezvanicno obecavan prijem.

- U prihvatilistu zivim vec devet meseci, sa suprugom i cetvoro dece. Osim nas, u ovom prihvatilistu je smesteno jos sest porodica, a medju nama je petnaestoro maloletne dece. Trebalo je, po dogovoru, da tamo budemo smesteni, dok nam Skupstina grada ne resi stambeno pitanje. Do sada su nam placali smestaj i hranu, ali su odjednom prestali - kaze Biljana Kocic, koja je pre preseljenja u prihvatiliste zivela u muzevljevoj kuci u Malom Mokrom Lugu. Kuca je, decembra ’96., do temelja izgorela i dvadesetsestogodisnja Biljana i njen muz, sa cetvoro dece smesteni su u prihvatiliste u Ustanickoj. Smestaj u prihvatilistu je dobar, kazu, ali najvise reci hvale imaju za njegovog direktora Branka Simica, koji ih ni sada nije napustio - svakodnevno im, pred Skupstinu grada, salje hranu za bebe. Pred Starim dvorom tako, stoje flasice, cucle i pakovanja “bebilaka" petoro- sestoro dece trckara po voznom parku, a roditelji cekaju da ih neko od gradskih celnika primi na razgovor.

- Od proslog cetvrtka stojimo pred Skupstinom grada i cekamo da nas primi Dragan Covic. Kada odemo kod Tihomira Milosevica, u Tirsovu, on nam kaze da ne moze nista da uradi bez Covica. Tako se osam dana igraju s nama, a Covic ovuda prolazi, drzeci mobilni telefon kraj uha i samo nam dobaci: “Izvinite, nemam vremena da vas primim!"- objasnjava Biljana. Ovoj grupi ljudi bilo je obecano da ce ih primiti i predsednik gradske vlade Spasoje Krunic, ali od prijema nije nista bilo.

- Koliko su para dali da nam plate hranu u prihvatilistu, mogli su da nam sagrade montazne kuce. Pojeli smo svoje kuce! - kazu uglas.

S grupom ljudi pred Skupstinom grada je i Mirjana Brkic s muzem i dvoje male dece koja je u prihvatiliste smestena nakon nekoliko dana provedenih pod satorom na Banovom brdu. I ona je, vec dugo, na spisku teskih socijalnih slucajeva o kojima brine gradska vlast.

U grupi ljudi koja ceka prijem kod Dragana Covica je i jedna zena, tezak invalid, obolela od cerebralne paralize, kojoj je operisan tumor leve komore mozga. Ona je od opstine Vozdovac dobila pravo na smestaj u sobi od 13 kvadrata, u prihvatilistu, ali je, kada je tamo dosla sa svojom porodicom, u svojoj sobi zatekla nekog drugog stanara koji nije hteo da se iseli.

Na istoj muci je i jedna baka ciji sin boluje od epilepsije, i koja, zajedno sa svojim komsijama iz prihvatilista ceka pred zgradom Starog dvora. Mnoge zene, drzeci decu u narucju, ne mogu da pricaju, sklanjaju pogled i guse suze.

Dvadeset petoro ljudi koji traze pravdu pred Skupstinom grada u prihvatilistu sada samo prespava. Zahvaljujuci direktoru, prihvatilista oni dobijaju hranu, ali znaju da je pitanje dana kada ce im i on otkazati gostoprimstvo.

Suzana Milicic