I UZ PRITISAK PREDUZECA USPORENO VRACAJU DEVIZNE KREDITE ZA IZVOZ

U poslednjih nedelju dana vraceno jos oko tri miliona maraka na ime kredita, koje se prosle godine republicki Fond za razvoj odobrio preduzecima za podsticaj izvoza

Iako je pre dvadesetak dana na konferenciji za stampu u Vladi Srbije gromoglasno bilo najavljeno da ce preduzeca, koja su lane dobila devizne kredite od republickog Fonda za razvoj za izvozne poslove, biti primorana da bezuslovno vrate ove pozajmice, u medjuvremenu nije postignut neki veliki efekat. Pretnja je sadrzala “opomenu pred iskljucenje" za preduzeca neuredne duznike, sastanke s njima u republickoj vladi, prinudnu naplatu i najzad, ako nista od toga ne uspe, uvodjenje privremenih mera u takvim preduzecima. Fond je inace od para dobijenih prodajom Telekoma preduzecima u industriji pozajmio 275,3 miliona maraka za podsticanje proizvodnje i izvoza, s obavezom da se to u razlicitim rokovima u deviznom obliku i vrati.

Kako “Nasa Borba" saznaje sastanaka s duznicima je bilo. Posle onog odrzanog u vladi pre nedelju dana, suma vracenih sredstava od 67 miliona maraka povecana je za jos oko tri miliona maraka, kaze direktor Fonda za razvoj Nenad Djokic, objasnjavajuci da posle svakog ovakvog sastanka usledi isplata nekog dela obaveza. Tome ce pomoci i realizacija najavljene pretnje o blokadi dinarskih racuna preduzeca duznika. Prema objasnjenju ministra za privatizaciju Milana Beka, to bi se smatralo depozitom (a na ova zamrznuta sredstva ne bi tekla kamata), kao osiguranjem dok se ne izvrsi naplata iz deviznog priliva preduzeca. Ujedno, tada je bilo isticano da resursi za naplatu postoje, jer kada su deljeni krediti, pazilo se da ih dobiju firme koje imaju veci izvoz, dakle i potencijalni devizni priliv, od pozajmica koje su dobile.

Da ta stvar ipak ne ide tako glatko, svedoce i naknadna tumacenja o “objektivnim teskocama", jer je vladina provera pokazala da se kod nekih preduzeca rokovi naplate izvoza ne poklapaju s rokovima u kojima treba otplacivati obaveze po kreditu. Tu se jos i moze nesto postici pritiskom na duznike, ali se postavlja pitanje sta uraditi u slucajevima gde je, posle provere finansijske policije, ustanovljeno da su preduzeca nenamenski potrosila devizna sredstva i da obecani izvoz nikada nije ni bio realizovan. Koliko je takvih firmi i o kakvim sumama je rec, nije bilo moguce saznati.

Predstavnici republicke vlade su najavili i uvodjenje privremenih mera, uz odgovornost direktora, u preduzecima u kojima se pokaze da su ovi krediti “potonuli". Receno je da bi do toga moglo da dodje vec tokom februara. Na ovakav potez vlada ima pravo, kaze Djokic, prema cijim recima do uvodjenja privremenih mera jos uvek nije doslo, o njima ce odlucivati vlada.

U eri isterivanja finansijske discipline, kako se nezvanicno cuje, primenjuju se i druge mere pritiska na duznike. Kako objasnjava nas izvor, mozda izgleda banalno (jer bi se podrazumevalo da se takve obaveze uvek izmiruju), ali pretnje sa zavrtanjem struje i gasa onima koji ih nisu platili, isterivanje poreza ili izmicanje bankarskih jasli, suzava krug nemilosti i prema nekim preduzecima sa ove duznicke liste. Zbog toga je ozbiljnije pocelo da se razmislja o vracanju kredita, a kakva se selektivnost u svemu tome primenjuje, nije poznato.

B. Jager