Srbija i Crna Gora

Novi zakon daje apsolutnu kontrolu MUP-u u dodeljivanju drzavljanstva. Srbi i Crnogorci dominiraju u politickom rukovodstvu zemlje. Zene nedovoljno zastupljene. Kontraverzna supruga predsednika Milosevica, Mira Markovic ima preko JUL-a “pravican uticaj na kreatore politike"

b. Sloboda mirnog okupljanja i udruzivanja

Savezni i republicki Ustavi predvidjaju slobodu udruzivanja, ali je Vlada ogranicila to pravo. Pre srbijanskih izbora koji su odrzani u jesen, zvanicnici su blokirali koaliciju Sandzak-Dr Rasim Ljajic u formiranju saveza sa Demokratskom reformskom partijom Muslimana, sa sedistem na Kosovu, cime su rezimski kandidati bili postedjeni dodatne konkurencije.

c. Sloboda veroispovesti

d. Sloboda kretanja u zemlji, putovanja u inostranstvo, emigracija i repatrijacija

Prema izvestaju Centra za humanitarno pravo, vlasti su u nekoliko razlicitih prilika zabranile gradjanima SRJ da ponovo udju u zemlju. Rezim takodje nastavlja da ogranicava pravo albanskim Kosovarima i sandzackim Muslimanima da putuju, zadrzavanjem izdavanja ili obnavljanja pasosa u neuobicajeno dugom periodu, i zadrzao je opciju proganjanja pojedinaca koji su prethodno bili optuzeni zbog krsenja rezima izlaznih viza.

Gradjani SRJ prijavili su teskoce na granicama i povremene konfiskacije njihovih pasosa. Etnicki Albanci, sandzacki Muslimani i vojvodjanski Hrvati cesto su se zalili zbog uznemiravanja na granicnim prelazima. Postoje brojni izvestaji o tome da su granicni cuvari konfiskovali stranu valutu ili pasose od putnika, kao i povremene prituzbe zbog fizickog maltretiranja. Vlada je generalno dopustala liderima politicke opozicije da napuste zemlju i da se u nju vrate.

Vlada je bila veoma spora u izdavanju pasosa izbeglicama. Albanski Kosovari takodje imaju teskoce sa izdavanjem i obnavljanjem pasosa i sluzbenici drzavne bezbednosti ih ponekad pozivaju na saslusanja pre nego sto im se pasosi izdaju. U januaru je stupio na snagu novi zakon o drzavljanstvu koji ce se, prema ocekivanjima, nepovoljno odraziti na prava mnogih stanovnika kada bude u potpunosti primenjen, ukljucujuci one koji su rodjeni u drugim delovima bivse Jugoslavije, izbeglice, i gradjane koji su se preselili u druge zemlje da bi radili ili trazili azil. Specijalni izvestilac UN za bivsu Jugoslaviju primetio je da ce novi zakon dati Ministarstvu unutrasnjih poslova gotovo apsolutnu kontrolu u dodeljivanju drzavljanstva. Vlada je upozorila da planira ostro ogranicavanje dodela drzavljanstva izbeglima iz sukoba u Bosni i Hrvatskoj. Vlada takodje planira da preispita status velikog broja ljudi; izbeglice kojima je dodeljeno drzavljanstvo SRJ od 1992. godine mogle bi da ga izgube ukoliko su zatrazile drzavljanstvo neke republike iz bivse Jugoslavije.

Posmatraci u oblasti Sandzaka takodje primecuju da muslimanskim stanovnicima, primoranim da pobegnu iz Sandzaka u Bosnu 1992. i 1993. godine, mozda nece biti dozvoljen povratak u Srbiju, posebno ukoliko su u medjuvremenu podneli prijave za dobijanje bosanskog pasosa. Bosnjacki Muslimani i Muslimani iz Sandzaka cesto su bili uznemiravani prilikom pokusaja da ponovo udju u Srbiju, posle poseta Sarajevu ili Federaciji, sto predstavlja krsenje Dejtonskog sporazuma.

Vladina politika prema izbeglicama i onima koji su trazili azil u inostranstvu i dalje je neujednacena. Izbeglice, uglavnom etnicki Srbi koji su pobegli iz Bosne i Hrvatske, tretiraju se cesto kao gradjani Srbije i Crne Gore u radne i vojne svrhe, ali su im uskracena druga prava, kao sto su zaposljavanje i putovanje (pogledajte Odeljak 1.f.). Izbeglicama nije bilo dopusteno da glasaju na izborima u Srbiji 1997. godine, iako su na nekim prethodnim izborima glasali. Vlada je saradjivala sa Visokim komesarijatom UN za izbeglice u obezbedjivanju pomoci za vise od 500.000 izbeglica u Srbiji.

Odeljak 3 Postovanje politickih prava:

Pravo gradjana da promene svoju Vladu

Jedino je crnogorski izborni sistem pokazao vidljivo poboljsanje, sa Vladom premijera Mila Djukanovica koja je u septembru odrzala okrugli sto sa politickom opozicijom, ukljucujuci i etnicke manjine, pozdravivsi dolazak posmatraca iz OEBS daleko pre Milosevicevog neradog poziva stranim posmatracima, upucenog neposredno uoci septembarskih predsednickih i parlamentarnih izbora u Srbiji.

Srbijanski izbori bili su ozbiljno lazirani. Rezim je u julu ponovio mahinacije koje je sproveo pre saveznih izbora 1996. godine, prekrojivsi broj izbornih okruga kako bi olaksao prolazak kandidata vladajuce koalicije, povecanjem njihovog broja u Srbiji sa 9 na 29. Vecina opozicionih politicara iznela je optuzbe da su promene u izbornom zakonu, sprovedene pre poslednjih izbora, ukljucujuci tu i prekrajanje broja okruga, oblikovane sa posebnim ciljem da se omoguci prednost vladajucoj stranci. Promena broja okruga bio je faktor koji je prisilio jedan broj opozicionih stranaka da bojkotuju izbore.

Slobodan Milosevic dominira u politickom sistemu zemlje i pokusava da ponovo ucvrsti institucionalnu moc na saveznom nivou, sto je posledica njegovog prelaska na mesto saveznog predsednika. To je prouzrokovalo sukob sa vlastima u Crnoj Gori, koje nastoje da zastite autonomiju te republike. Manipulisuci ovlascenjima unutar federacije, utemeljnim na uporednom odnosu velicina srbijanskog i crnogorskog stanovnistva i njihovih ekonomija, Milosevic je bio u stanju da ogranici mogucnost crnogorske vlade da sprovede nezavisnu akciju. Srbijanska politicka kriza, tokom zime 1996-97, dovela je do toga da tadasnji premijer Crne Gore, Milo Djukanovic, pocne da zauzima odlucniji, reformisticki kurs. NJegova pobeda na oktobarskim predsednickim izborima, nad dotadasnjim crnogorskim predsednikom i Milosevicevim prisnim saradnikom Momirom Bulatovicem, ugrozila je Milosevicevu apsolutnu kontrolu nad institucijama vlasti i izazvala spor, buduci da medjunarodno odobreni rezultati nisu bili legalizovani.

Ne postoje zakonska ogranicenja ucestvovanju zena u vladi ili politici i zene su aktivne u politickim organizacijama. One su, medjutim, u velikoj meri nedovoljno zastupljene u stranackim i vladinim sluzbama i zauzimaju manje od 10 odsto polozaja na ministarskom nivou u vladama Srbije i federacije. Izuzetak je kontroverzna Mira Markovic, supruga srbijanskog predsednika Milosevica. Ona je vodeca snaga u neokomunistickoj partiji Jugoslovenska udruzena levica, kroz koju primenjuje prilican uticaj na kreatore politike.

Ne postoje zakonska ogranicenja koja bi uticala na ulogu manjina u vladi i politici, ali etnicki Srbi i Crnogorci dominiraju u politickom rukovodstvu zemlje. Malo je pripadnika drugih etnickih grupa koji uopste igraju neku ulogu na visokom nivou u vladi ili u drzavno kontrolisanoj ekonomiji. Etnicki Albanci u srbijanskoj pokrajini Kosovo odbili su da ucestvuju u izbornom procesu, ukljucujuci tu i izbore u Srbiji odrzane u jesen. Oni prakticno nemaju svoje zastupnike.

Odbijanje etnickih Albanaca da ucestvuju na saveznim i srbijanskim izborima u SRJ prakticno ima efekt jacanja politickog uticaja Milosevica i njegovih pristalica. Ultranacionalisticke stranke, koje su u proslosti bile povremeni Milosevicevi saveznici, takodje su iskoristile bojkot etnickih Albanaca, kako bi prikupile veci broj poslanickih mesta. Etnicki Albanci u Crnoj Gori ucestvuju u politickom procesu i u nekoliko gradova u Crnoj Gori gradonacelnici su Albanci.

(Nastavlja se)