SVEDOCENJA PREZIVELIH IZ VUKOVARSKE OVCARE

Jucerasnji svedoci pred Tribunalom tvrde da je Dokmanovic licno ucestvovato u prebijanju zatocenika

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Haga

Sedmog dana sudjenja Slavku Dokmanovicu tuzilac je izveo prve svedoke koji tvrde da su optuzenog videli u vreme i na mestu zlocina: 20. novembra 1991. u Ovcari. Prema optuznici, Dokmanovic je tog dana u hangaru poljoprivrednog dobra Ovcara ne samo prisustvovao vec i licno ucestvovao u prebijanju zatocenika odvedenih iz vukovarske bolnice, a od kojih je najmanje 200 iste veceri streljano i zakopano u masovnu grobnicu.

Taj deo optuznice protiv bivseg predsednika Opstine Vukovar se, upravo, i zasniva na iskazima ove dvojice svedoka: Dragutina Berghofera i Emila Cakalica. Prvi je, do rata, bio uspesni vukovarski tapetar, dok je drugi rat docekao kao opstinski sanitarni inspektor. Njihovo svedocenje se podudara u gotovo svim bitim elementima dogadjaja opisanih u “Vukovarskoj optuznici" haskog Tribunala.

Obojica su se tog dana nasli medju civilima i ranjenicima koje su vojnici JNA pod komandom majora Veselina Sljivancanina u sest autobusa iz vukovarske bolnice prebacili najpre u kasarnu JNA - gde su izvesno vreme zatocenici bili podvrgnuti fizickom i psihickom zlostavljanju razularenih para-vojnika koje svedoci opisuju kao “cetnike" - a potom su odvezeni do Ovcare. Obojica su na isti nacin opisali “docek" koji im je tamo priredjen: na izlasku autobusa sacekao ih je kapetan JNA (po tome sto nije mogao da zakopca bluzu, Cakalic zakljucuje da je bio rezervista), koji im je gurao ruke u dzepove u uzimao sta je hteo. Cakalicu je skinuo bifokalne naocare, probao ih, ali kada je video da mu ne odgovaraju, bacio ih na zemlju i zgazio.

Potom su zatocenici morali da prodju kroz spalir “cetnika" koji su ih tukli sve do ulaska u hangar. A u hangaru su ih docekali drugi para-vojnici i rezervisti... koji su nastavili da ih tuku i u tom procesu su - prema optuznici i iskazima danasnjih svedoka - na smrt pretukli najmanje dvojicu zatocenika: Damjana Samardzica i izvesnog Kemala, kojeg su vojnici jos u autobusu maltretirali kao “Siptara" dok je on pokusavao da ih ubedi da je Makedonac. Sto se uloge samog Dokmanovica tice, on je, kako su to opisali jucerasnji svedoci, bio izvesno vreme u hangaru, u plavoj uniformi vazduhoplovca, prema Cakalicu sa oznakama potpukovnika. Obojica su, gotovo identicnim recima, opisali kako je Dokmanovic nogama tukao ranjenog Dadu Djukica i “nogometaskim skarama" sutnuo u glavu jednog decaka starog 16-17 godina koji je cucao u hangaru. “Kada je, na ulazu u hangar, ugledao Emila Cakalica, Dokmanovic mu je, navodno, podrugljivo dobacio: 'O, gospodine inspektore, i vi ste ovde'", na sta su para-vojnici koji su ga do tada tukli, ispricao je pred Sudom Cakalic - pomislili kako je on policijski inspektor, pa su nastavili da ga jos zesce udaraju, od cega su mu ostale teske povrede na vratu i kicmi. Te povrede su dodatno pogorsane u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, gde je nakon Vukovara, tokom tri meseca koliko je bio zatvoren - kako je juce izjavio - “prosao kroz dva masakra", odnosno teska prebijanja od strane zatvorskih strazara. Na insistiranje tuzioca, svedok je precizirao da se pomenuti zatvor nalazi u Republici Srbiji.

U unakrsnom ispitivanju Dragutina Berghofera, Dokmanovicev branilac Toma Fila je posebno insistirao na razlikama u tri njegova iskaza: u potpisanoj izjavi haskim istraziteljima te u dva svedocenja: jucerasnjem i onom iz marta 1996, u raspravi na kojoj je potvrdjena optuznica protiv trojice oficira i “zapecacena" optuznica protiv Dokmanovica. U tim iskazima je Berghofer razlicitim redosledom opisivao prebijanja u kojima je, navodno, ucestvovao Dokmanovic, a naveo je i razlicita vremena odredjenih dogadjaja.

Uz sve podudarnosti u iskazima, Berghofer i Cakalic su na razlicite nacine opisali autobuse kojima su iz bolnice prevezeni do Ovcare. Prvi je rekao da su to bili autobusi bez boje sa zrenjaninskom registracijom; dok se po drugom radilo o crvenim autobusima vukovarskog GSP.