Prikljucenje Uniji - politicki cilj

Dr Dusko Lopandic: Trgovinska politika Evropske unije i Jugoslavija, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1997.

Dragan Bisenic

Prosle godine, nekako s prvim znacima poboljsanja jugoslovenskih odnosa sa Evropskom unijom, objavljena je knjiga dr Duska Lopandica “Trgovinska politika Evropske unije i Jugoslavija". Jugoslaviji su u medjuvremenu oduzeti trgovinski preferencijali, ali i to je negativni povod za uvecanje paradoksalno malenog zanimanja za strukturu i politiku Unije.

Evropska unija je najvece svetsko trziste i u unutrasnjoj i u spoljasnjoj trgovini. Zanimljivo je da je usled rezultata integracije, unutrasnja trgovina Unije obimnija od spoljasnje. U spoljnoj trgovini Unije sa svetom, trecina pripada Nemackoj, dok su na drugom i trecem mestu Velika Britanija i Francuska. Medju pojedinacnim partnerima Unije dominiraju Sjedinjene Americke Drzave na koje je odlazilo 17,6 odsto ukupne trgovine Unije sa svetom.

Unija je tokom decenija razvila brojnu i slozenu mrezu ugovornih odnosa s pojedinim zemljama susedima u okviru tzv. “politike susedstva" (politique de proximite). U neposredno okruzenje, Unija ubraja tri grupe zemalja: 1) zemlje clanice Evropskog udruzenja za slobodnu trgovinu (EFTA) 2) zemlje koje pripadaju Centralnoj i Istocnoj Evropi i 3) zemlje sredozemnog basena s dve podgrupe - evropske zemlje koje mogu zatraziti clanstvo u Uniji i juzni Mediteran (arapske zemlje i Izrael). S njima je Unija zakljucivala bilateralne sporazume koji s gledista prava spadaju u sporazume o pridruzivanju, a s gledista trgovinske politike ovi sporazumi su preferencijalnog karaktera.

Noviji bilateralni sporazumi Unije vezani su za “razvoj i jacanje pravne drzave i demokratije, kao i postovanje prava coveka i osnovnih sloboda" i podrsku tim kretanjima. Savet Unije usvojio je posebnu politicku deklaraciju koja obavezuje da svi buduci sporazumi o asocijaciji moraju da sadrze ovu klauzulu. Krsenje ove odredbe od strane neke zemlje dovelo bi do potpune ili delimicne suspenzije sporazuma i saradnje. Odredbe o suspenziji sporazuma daju mogucnost Uniji da uvede sankcije. Autor ukazuje da uvodjenje ovih odredbi ne doprinosi pravnoj sigurnosti i stabilnosti, “ali odgovara politickim interesima potpisnica, a predstavlja i rezultat odnosa snaga i interesa izmedju evropskih zemalja"-

Najprecizniju analizu s pravnog i ekonomskog aspekta autor daje u odeljku o Uniji i polozaju SRJ, buduci da je i sam radio od 1988. do 1994. u Misiji SFRJ/SRJ u Briselu. Raspadom Jugoslavije, nestaje najvazniji i najveci trgovinski partner Unije u njenom susedstvu. SR Jugoslavija je pod rezimom sankcija, a Slovenija i Hrvatska dobijaju beneficije za izvoz robe koje su ranije izvozile Srbija i Crna Gora. Unija je ukljucena u nekoliko multilateralnih i bilateralnih incijativa o saradnji sa zemljama jugoistoka Evrope. Unija je za saradnju predvidela citav niz finansijskih i politickih uslova. Za Jugoslaviju su predvidjeni i dodatni uslovi, ukljucujuci i efektivno odobravanje sirokog stepena autonomije za Kosovo. “Nesumnjivo je da se radi o vrlo slozenim uslovima, a posebno je problematican poslednji uslov predvidjen za SRJ (Kosovo) koji ide mnogo dalje od svega sto je do sada vidjeno u medjunarodnim odnosima kao i u praksi EU", ocenjuje Lopandic.

Zavrsavajuci studiju, Lopandic naglasava da prilagodjavanje i integracija SRJ u Evropsku uniju nema alternativu kao i da osnovni srednjorocni cilj jugoslovenske politike prema Uniji treba da bude punopravno ukljucivanje SRJ u ovu organzaciju, onako kako je i Dositej predlagao: “Neka samo okrenemo jedan pogled na prosvestene narode cele Evrope", sto Lopandic uzima za moto zakljucka u knjizi.