Kiseli smeh

Aleksandar Cotric, “Peta kolona", Srpska rec, Beograd, 1997.

Srdjan D. Stojanovic

Druga knjiga aforizama Aleksandra Cotrica pod nazivom “Peta kolona" u izdanju “Srpske reci" pojavila se jesenas u izlozima, ali nije imala adekvatnu promociju. Razlozi su verovatno u intenzivnoj politickoj (izbornoj) aktivnosti kako autora, tako i izdavaca. S poznatim rezultatima, ova zbirka aforizama zapravo dobija drugu (pravu) dimenziju.

Kratki i laki za citanje, aforizmi su forma koju najlakse prihvataju oni koji zapravo i nemaju neke izgradjene literarne prohteve i estetske kriterijume. Poput punka u savremenoj muzici, aforizmi dozvoljavaju i onima koji nisu bas literarno obrazovani, ili nemaju izgradjenu tehniku pisanja, da se iskazu i javnosti predoce nekakav licni senzibilitet. Zbog toga su na neki nacin i mala vrata ili precica za ulazak u takozvani svet literature, koji ume da bude suvise formalan, strog, pa i bezdusan. Kod nas aforizmi imaju i ulogu ventila za praznjenje od kolektivne politicke frustracije, s tradicijom funkcionisanja jos u vreme teske komunisticke cenzure, kada se ozbiljna kritika rezima nije mogla ni zamisliti.

Knjiga Aleksandra Cotrica “Peta kolona" stivo je koje se cita za par sati, u prolazu, na putovanju, ili u kupatilu. Njegovi aforizmi nisu previse originalni, ali na momente mogu nasmejati, makar i kiselo. Primetno je da su nastali u jednom duzem vremenskom roku, pa su neki od njih (pogotovu “ratni) izgubili na aktuelnosti. Cotricev “antikomunizam", koji provejava kroz vecinu aforizama, na neki nacin je banalan i vec vidjen. Pa ipak, za nekog ko pomno ne prati desavanja na srpskoj politickoj sceni, “Peta kolona" moze biti i zabavna. U sustini, “Peta kolona" je kolekcija izlizanih i plitkih politickih stoseva.

Politicki angazman autora baca dugu senku na njegovo (literarno?) delo, jer je u kontradikciji s ulogom koju bi aforisticar trebalo da ima. Ako je aforisticar covek izostrenog oka i sluha za bespostednu kritiku svega oko nas, s brzom reakcijom i lapidarnim nacinom izrazavanja, onda Cotricev partijski angazman i zadaci smetaju aforisticaru Cotricu.

Ako aforizme (ponovo) posmatramo kao onaj ventil s pocetka ovog teksta, onda je knjiga “Peta kolona" zapravo dobra stvar - jedno od preostalih sredstava za lecenje kolektivne politicke frustracije. Ali ne onih koji stvari gledaju analiticki nacin, vec mase koja se politikom bavi na nacin sportskih navijaca. Samo takvima Cotricevi aforizmi jos uvek mogu da budu zabavni. Politicki angazman autora i njegove partije u Srbiji je stvari vratio na sam pocetak epohe strogog komunizma, kao da berlinski zid nikada nije pao. Cotric nije iskljucivi i jedini krivac, ali je vrlo aktivni saucesnik u desavanjima koja ne prilice ostrom peru i kritickom duhu jednog aforisticara.

Srdjan D. Stojanovic