PONOVNI RAST KURSA NA CRNOM DEVIZNOM TRZISTU

U sticungu marka juce kostala 6 dinara. Sta god bude odlucila ekonomska vlast ce povuci pogresan potez - ako ne povuce dinare izazvace inflaciju, a ako to ucini stace privredni zivot, tvrdi Ljubomir Madzar

Bojana Jager

Kad bi politicki govori i vladina stabilizaciona zaricanja mogli da resavaju potrese na deviznom trzistu, sa kursom dinara uopste ne bi bilo problema. Nazalost, posle kratkotrajnog pada, kurs ponovo raste i u Beogradu prodajni se na ulici juce kretao oko 5,5 dinara za marku. Ono sto je jos vaznije, u sticungu marka se prodavala za sest dinara i mada do deviza nije lako doci, oni koji su iz nuzde morali da ih kupuju, pristajali su na ovako visoku cenu.

Optuzbu premijera Mirka Marjanovica da su novinari i nepocudni ekonomisti napumpali kurs, dr Ljubomir Madjar kvalifikuje kao besmislenu i apsurdnu. Po njegovom misljenju povecanje kursa je mogao da proizvede samo neki krupan subjekt koji je raspolagao velikom kolicinom dinara, koje je mogao da sruci na devizno trziste. Na istoj adresi treba traziti i “zasluzne" za to sto se kurs posle vratio na nizi nivo.

Takav “veliki medved" je ujedno i dobro zaradio na sledeci nacin. Najpre je raspolozivim dinarima po tadasnjoj nizoj ceni kupio vecu kolicinu deviza, sto je poguralo kurs do magicne granice od sest dinara za marku. To je odmah aktiviralo i psiholoske faktore, zbog kojih se u stvorenu nervozu na deviznom trzistu i u tu trku ukljucio i znatan broj malih imalaca dinara, sto je samo uvecalo pocetni impuls za rast kursa. Zatim je veliki igrac svoje devize poceo da prodaje i kurs se postepeno smanjivao. I u ovoj fazi, iz istih psiholoskih razloga, pridruzile su mu se iste sitne ribe, sto je takodje uticalo na to da marka pojeftini. Medjutim, ostali nisu mogli da ostvare ono sto je realizovao glavni miner deviznog trzista, da sa zaradjenim dinarima na kursnoj razlici ponovo kupi sada jeftinije marke. Naprotiv, oni su bili gubitnici. Zbog toga dr Madjar tvrdi da, umesto sto pusta dimne zavese i proziva krivce za potrese na deviznom trzistu, drzava moze, naravno ako to zeli, lako da identifikuje ko stoji iza cele operacije, i da obavesti kolike su kolicine dinara i deviza u njoj bile upotrebljene.

O buducim namerama vlade na planu ekonomske i monetarne politike tesko je govoriti, s obzirom na cinjenicu da ona ima monopol nad informacijama i proglasavajuci ih drzavnom tajnom, stavlja sebe u odnosu na javnost u povlasceni polozaj.

- Mogli bismo samo da nagadjamo da li vlast ima nekog keca u rukavu za koji mi ne znamo, a jedan od mogucih bila bi dalja prodaja drzavne imovine, sa kojom se vlast sluzi da bi ucvrstila sebe, umesto da rekonstruise i oporavi ovu unesrecenu privredu. Ukoliko i postoji, ne verujem da je to mocan adut, jer je u protekle dve godine SRJ imala visoke deficite spoljnotrgovinskog bilansa od preko dve milijarde dolara i nesto manje, a znacajne deficite u platnom bilansu. To znaci da je veliki deo oficijelnih i skrivenih deviznih rezervi vec potrosen i zaista bih bio iznenadjen ukoliko je ostalo jos mnogo sklonjenih deviza. Bilo bi normalno da se zna kolikim deviznim rezervama NBJ raspolaze, ali posto nije tako nagadjam da su devizne rezerve raspolozive za intervencije na deviznom trzistu izuzetno skromne. Tim pre sto su u prosloj izbornoj godini potrosene i bojim se da ce se problemi samo zaostravati s obzirom na to da se nalazimo u krajnje protivrecnoj i tragicnoj situaciji.

Dinara ima mnogo za pritisak na devizno trziste i kurs. Posto su lane plate i zarade realno porasle za 20 odsto (sto ne bi mogla da izdrzi ni japanska privreda), povecana je i traznja za devizama, jer u ovoj zemlji niko ne stedi u domacoj valuti. S druge strane, zbog povecanih primanja, smanjena je njihova ponuda, jer je stanovnistvo u manjoj meri moralo da zavlaci ruku u slamaricu i da prodaje svoje devize da bi podmirivalo zivotne potrebe. Tako je stvoren dvostruki udar na devizno trziste, objasnjava dr Madjar.

Povodom najave guvernera Centralne banke Dusana Vlatkovica da ce se milijarda dinara povuci iz opticaja kako bi se uticalo na smirivanje kursa i cena, ovaj ekonomista podseca da ce takav potez onemoguciti dobar deo privrede da nastavi sa proizvodnjom. Za potrebe domace privrede - koja moze da funkcionise samo ako se u nju stalno doliva dodatni novac i koja lici na sito iz kojeg sve sto se sipa iscuri (a to je ponovo dokazano kroz efekte razorno ekspanzivne monetarne politike iz drugog polugodja 1997) - i postojeca kolicina novca je nedovoljna. Istovremeno, ukoliko se zele sacuvati kurs i stabilne cene, smanjenje novcane mase je neophodno. Kreatori ekonomske politike su sami sebe doveli u poziciju da ce svaki potez na koji se odluce biti pogresan: ako ne povuku novac izazvace inflaciju i slom deviznog kursa, a ako to ucine stace privredni zivot, uz mogucnost stagflacije, objasnjava dr Madjar.

Osnovni uzroci zbog kojih dolazi do odstupanja izmedju zvanicnog i crnog kursa, dr Nebojsa Savic vidi u dva visoka deficita - spoljnotrgovinskom i fiskalnom. - Kod nas je moguce kratkorocnim merama uspostavljati trenutnu stabilnost kursa i cena, ali ona nije odrziva na duzi rok, sve dok se ne resi problem velikih javnih rashoda i po tom osnovu fiskalnog deficita i dok postoji visoki debalans u spoljnotrgovinskoj razmeni. Na vladama je da obezbede pocetak sprovodjenja programa za smanjivanje javne potrosnje, sto su uostalom i savezna i republicka vlada zacrtale u svojim ekonomskim programima. A da bi se oni realizovali i javna potrosnja svela u zadati okvir od 47 odsto ovogodisnjeg drustvenog proizvoda morala bi da se smanji za oko deset indeksnih poena u odnosu na javnu potrosnju ostvarenu u prosloj godini, istice dr Savic.