cetvrtak, 5. februar 1998.

KONFERENCIJA O POVRATKU IZBEGLICA U GLAVNI GRAD BIH

Sarajevska deklaracija

1. Na poziv i uz predsedavanje visokog predstavnika ambasadora Karlosa Vestendorpa, Roberta Gelbarda, izaslanika predsednika Sjedinjenih Drzava i g. Hermana de Langa, glavnog savetnika za spoljne poslove Evropske komisije, clanovi Predsednistva BiH i drugi visoki zvanicnici vlade, clanovi Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira, kancelarije diplomatskih i konzularnih predstavnika u Sarajevu, specijalni izaslanik visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice, predstavnici Radne grupe za rekonstrukciju i povratak i drugih medjunarodnih i lokalnih organizacija i institucija, sastali su se u Sarajevu 3. februara 1998. godine.

OPSTI PRINCIPI

Ucesnici su se sporazumeli da sledeci opsti principi moraju da podupru status Sarajeva, kako kao glavnog grada Federacije i Bosne i Hercegovinne, tako i kao modela koegzistencije i tolerancije za ostatak zemlje.

2. Sarajevo mora biti istinski multietnicki kanton otvoren unutar i ka vani, kao sto je predvidjeno Aneksom 7 Opsteg okvira mirovnog sporazuma o miru i kasnijim dokumentima.

3. Sarajevo ce garantovati ravnopravan tretman svim grupama, u svim aspektima civilnog i ekonomskog zivota. Mora postojati puna sloboda kretanja osoba, roba i usluga unutar Federacije i Republike Srpske i izmedju njih. Zastita ljudskih prava svakog pojedinca u Sarajevu mora da bude garantovana, a odredbe Sarajevskog protokola moraju da budu sprovedene u potpunosti, u skladu sa smernicama razvijenim u saradnji sa Kancelarijom visokog predstavnika.

4. Sarajevo treba da predvodi zemlju svojim primerom, preduzimanjem konkretnih koraka izlozenih u ovoj Deklaraciji, kako bi se u 1998. godini omogucio povratak najmanje 20.000 manjinskih predratnih stanovnika, sto bi dokazalo odlucnost Sarajeva da postupa kao model pomirenja, multietniciteta, slobode kretanja i bezuslovnog prava na povratak sirom Bosne i Hercegovine.

5. Kao sto raseljenim licima i izbeglicama iz Sarajeva mora biti omogucen povratak, tako i ljudima koji su izbegli u Sarajevo mora biti omogucen povratak njihovim kucama. Medjunarodna zajednica ce udvostruciti svoje napore da unapredi povratak u sve druge krajeve Bosne i Hercegovine - ukljucujuci Banjaluku, Mostar, centralnu Bosnu i istocnu Republiku Srpsku - i u susedne zemlje. Ekonomska pomoc sirom regiona bice povezana s napredovanjem u povratku predratnih stanovnika u njihove prvobitne domove.

6. Medjunarodna zajednica ce pruziti svoju punu podrsku narodu Sarajeva u njegovom naporu da unapredi povratke i ostvari istinsko multietnicko drustvo. Medjunarodna zajednica ce usloviti dalje pruzanje pomoci Sarajevu ispunjavanjem osnovnih tacaka islozenih u ovoj Deklaraciji i adekvatnim napretkom ka ispunjavanju cilja za 1998. godinu, od najmanje 20.000 povrataka manjinskih stanovnika.

Dogovoreni su sledeci konkretni koraci:

PRAVNA PITANJA

7. Stambeni i imovinski zakon Federacije i dalje blokira povratke, ukljucujuci povratke u Sarajevo. Uprkos obavezi Foruma Federacije, datoj u novembru 1997. godine, da ce usvojiti zakone u skladu sa Aneksom 7, nijedan od tri zakona nije usvojen u skladu s predlozima visokog predstavnika. Najznacajnije od svega, Zakon o obustavi primene Zakona o napustenim stanovima nije razmotren u vladi niti podnet parlamentu.

8. To je neprihvatljivo. Programi medjunarodne asistencije bice direktno pogodjeni ukoliko ne budu preduzeti sledeci koraci:

Zakon o obustavi primene Zakona privremenoj napustenoj imovini gradjana mora biti konacno usvojen do 17. februara 1998. godine; i mora ukljuciti odredbe o nadzornom mehanizmu i ponasanju u skladu s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, u slucajevima kada potrazivanja o ponovnom preuzimanju imovine nisu ispunjena u roku od 90 dana.

(Nezvanicni prevod “Nasa Borba")

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /