SRBIJA I CRNA GORA

Samovoljno hapsenje i privodjenje bez posledica po policiju siroko rasprostranjeno, posebno na Kosovu i u Sandzaku. Sudovi se retko suprotstavljaju volji aparata drzavne vlasti

c. Mucenje i drugi surovi, nehumani i ponizavajuci postupci ili kazne

Etnicki Albanci nastavljaju da trpe od strane snaga bezbednosti koje sprovode potrage za naoruzanjem i eksplozivom. Ne pridrzavajuci se odgovarajucih pravnih procedura, policija cesto izvlaci “priznanja" tokom saslusanja, koja rutinski ukljucuju premlacivanje stopala, ruku, genitalnih organa, a ponekad i glava osumnjicenih. Policija koristi pesnice, gumene palice i povremeno elektro-sokove. Ocigledno uverena da nece biti odmazdi, i u pokusaju da zastrasi siru zajednicu, policija cesto tuce osumnjicene u prisustvu njihovih porodica. Prema razlicitim izvorima, etnicki Albanci suvise su zastraseni da bi trazili od policije da se pridrzava odgovarajucih pravnih procedura - primera radi, da obezbedi pismeno obavestenje o saslusavanju svedoka.

Prema podacima Hjuman Rajts Voca, policija je, samo u Beogradu, pretukla najmanje 24 novinara za vreme prodemokratskih demonstracija, u zimu 1996-97. Hjuman Rajts Voc pominje incident tokom kojeg je, koristeci palice, policija brutalno tukla po glavi studentskog novinara Rastka Kostica. Policajci su prestali sa udarcima tek kada se umesao drugi prolaznik, koga su poceli da tuku. Centar za humanitarno pravo je u februaru ulozio zalbu u ime 21 pretucenog novinara, ali drzavni tuzilac do kraja godine nije preduzeo nikakvu akciju. Policija se takodje sluzila pretnjama i nasiljem prema clanovima porodica osumnjicenih i drzala ih kao taoce. Prema albanskim i inostranim posmatracima, najgora krsenja protiv etnickih Albanaca nisu pocinjena u velikim gradovima, vec u ruralnim oblastima. Nastavljajuci dugogodisnju praksu, armija je tokom leta sprovodila vezbe koristeci bojevu municiju, u blizini naseljenog sela u Sandzaku, na pesterskoj visoravni. Niko nije poginuo, ali je ta praksa pokazala neosetljivost i posluzila da se zastrasi lokalno muslimansko stanovnistvo i da se stanovnici podstaknu na odlazak.

Uslovi u zatvorima ispunjavaju minimum medjunarodnih standarda. Ne postoje potvrdjeni izvestaji o zlostavljanju zatvorenika, onda kada su osudjeni i odrzavaju kaznu. Vlada generalno dopusta da zatvore posecuju posmatraci iz organizacija za pitanja ljudskih prava. Vazan izuzetak bio je slucaj sa etnickim Albancima koji su uhapseni u policijskim racijama tokom zime. Osim u slucaju jedne posete, Medjunarodnom komitetu Crvenog Krsta bio je sprecen pristup zatvorenicima, pre pocetka njihovih sudjenja u maju.

d. Samovoljno hapsenje, pritvaranje ili proterivanje

Savezne zakonske odredbe dopustaju policiji da osumnjicene za krivicna dela pritvori bez naloga za hapsenje i da ih u pritvoru drzi bez prava na komunikaciju do 3 dana, ne podizuci protiv njih optuzbu i ne dozvoljavajuci im pristup advokatu. Srbijanski zakon posebno omogucava jos 24-casovno zadrzavanje u pritvoru. Policija cesto kombinuje ova dva roka i koristi ukupno zadrzavanje u pritvoru od 4 dana. Posle ovog perioda, policija mora da preda osumnjicenog istraznom sudiji, koji moze da odredi produzenje pritvora od 30 dana i u skladu sa odredjenim pravnim procedurama dalja produzenja pritvora radi istrage, do sest meseci. Na Kosovu, policija cesto prebija ljude bez ikakvog zvanicnog podizanja optuzbe i rutinski zadrzava osumnjicene dosta duze od zakonskog roka od 3 dana. Posmatraci, medjutim, izvestavaju da u preostalom delu Srbije i Crne Gore, ovaj problem nije tako izrazen kao u proslosti.

Advokati odbrane i aktivisti za ljudska prava upucivali su prigovore zbog preteranog odlaganja formalnog podnosenja tuzbi i pokretanja istraga. Mogucnost da advokati odbrane dovedu u pitanje pravne osnove zatvaranja mojih klijenata cesto je dalje poremecena teskocama u dobijanju pristupa zatvorenicima, odnosno kopija zvanicnih optuznica ili odluka da se okrivljeni vrate u pritvor. U pojedinim slucajevima, sudije su sprecile advokate odbrane da procitaju sudske zapisnike. Istrazne sudije cesto su prenosili odgovornost na policiju ili sluzbu drzavne bezbednosti i retko su dovodili u pitanje svoju odgovornost za istrage, cak i kada je bilo ocigledno da su priznanja bila iznudjena. Prema navodima posmatraca organizacija za ljudska prava, mnogi od ovih problema bili su evidentni u slucaju etnickih Albanaca, uhapsenih tokom zime i osudjenih krajem proleca u Pristini.

U zemlji u kojoj je mnostvo, ako ne i vecina odraslih muskaraca iz srbijanske populacije naoruzana, policija, prema recima nekih pripadnika manjina, selektivno sprovodi zakone koji regulisu posedovanje i registrovanje vatrenog naoruzanja, kako bi zlostavljala i zastrasivala etnicke manjine, posebno albanske Kosovare i bosnjacke Muslimane. Najcesce obrazlozenje koje se daje za pretrazivanje kuca i hapsenja je nelegalno posedovanje oruzja. Posmatraci tvrde kako je na Kosovu poznato da policajci cesto koriste potragu za oruzjem kao povod, onda kada zapravo tragaju za cvrstom valutom. Lokalne policijske snage lakse odobravaju registraciju legalnog oruzja kosovskim Srbima i cesto gledaju kroz prste kada je rec o Srbima koji poseduju nelegalno oruzje.

Proterivanje nije legalno dozvoljeno i nije poznato da su se dogodili takvi slucajevi. Medjutim, praktican efekt policijske represije na Kosovu i u Sandzaku bio je naglasavanje politicke nestabilnosti, sto je zauzvrat ogranicilo ekonomske mogucnosti. Rezultat toga je da su mnogi etnicki Albanci i bosnjacki Muslimani otisli u inostranstvo kako bi izbegli proganjanje, mada se direktna veza sa policijskim akcijama moze identifikovati samo u nekoliko slucajeva.

e. Uskracivanje postenog javnog sudjenja

Sudski sistem obuhvata lokalne, okruzne i vrhovne sudove na republickom nivou, kao i Savezni sud i Savezni ustavni sud kojima se, zavisno od predmeta, mogu uputiti zalbe na presude republickih vrhovnih sudova. Postoji takodje i vojni sudski sistem. Na osnovu Saveznog ustava, Savezni ustavni sud odlucuje o ustavnosti zakona i propisa, oslanjajuci se na republicke vlasti u sprovodjenju svojih odluka.

Savezni krivicni zakon bivse Socijalisticke federativne Republike Jugoslavije jos uvek je na snazi. U pravnom sistemu i dalje postoje znatna konfuzija i prostor za zloupotrebe zato sto Ustav Srbije iz 1990. godine jos uvek nije usaglasen sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije iz 1992. godine. Na osnovu Saveznog zakona, okrivljeni ima pravo da bude prisutan na sudjenju i da ima advokata, koji se placa o drzavnom trosku ukoliko je potrebno. Sudovi takodje moraju da obezbede prevodioce. Predsedavajuci sudija odlucuje sta ulazi u zapisnik tokom procedura. Zalbu na presudu mogu da uloze ili okrivljeni ili tuzilac.

Advokati odbrane na Kosovu i u Sandzaku ulozili su brojne prigovore povodom flagrantnih povreda standardne procedure - cija se forma generalno postuje u formi - koje, kako su uvereni, narusavaju prava njihovih branjenika.

Sudovi su ignorisali ili odbacili prituzbe, cak i onda kada su pojedine sudije priznale da su advokati u pravu.

Vlada nastavlja da, na osnovu Jugoslovenskog krivicnog zakona, vodi ranije pokrenute parnice protiv odredjenih manjinskih grupa, zbog ugrozavanja teritorijalnog integriteta zemlje, konspiracije ili formiranja grupe sa ciljem obavljanja subverzivnih aktivnosti - odnosno, podrivanja “ustavnog poretka".

(Nastavlja se)