NASTAVAK PREGOVORA O SUKCESIJI

Sudeci po pocetku, mali su izgledi da ce i ova runda - koja bi trebalo da traje dva i po dana - doneti bilo kakav napredak u sada vec sestogodisnjim natezanjima drzava-naslednica bivse federacije

Brisel. - U Briselu je juce otvorena nova runda beskrajnih pregovora o drzavnoj sukcesiji bivse Jugoslavije. Sudeci po pocetku, mali su izgledi da ce i ova runda - koja bi trebalo da traje dva i po dana - doneti bilo kakav napredak u sada vec sestogodisnjim natezanjima drzava-naslednica bivse federacije.

Jugoslovenska delegacija, koju predvodi akademik Kosta Mihajlovic i koja je za ovu rundu pojacana sa nekolicinom bankara, na pocetku jucerasnjih pregovora je, kako saznajemo, istupila sa stavom da se ne mogu deliti zlatne rezerve Narodne banke Jugoslavije koje je 1918. u novostvorenu zajednicku drzavu unela Kraljevina Srbija, a cija se vrednost sada procenjuje na 859 miliona dolara.

Prema sefu slovenacke delegacije Milanu Mejaku takav stav su jugoslovenski predstavnici obrazlozili “cinjenicom da su neke od drzava bivse Jugoslavije priznale kontinuitet SRJ kao nastavljaca drzavnosti kraljevina Srbije i Crne Gore". Takav kontinuitet - dakle ne sa bivsom federacijom, vec sa drzavama kakve su postojale do 1918 - su sporazumima o uzajamnom priznavanju SR Jugoslaviji priznale Makedonija i Hrvatska, a delom i BiH. Mejak, medjutim, kaze da “Slovenija to odlucno odbacuje", te tvrdi kako su predstavnici tri pomenute drzave izjavili da u Beogradu “pogresno tumace taj deo sporazuma o uzajamnom priznavanju". Slovenacki predstavnik takodje navodi kako je u bazelskoj Banci za medjunarodna poravnanja deponovano zlato u vrednosti od 650 miliona dolara, te dodaje kako jugoslovenska strana nije juce objasnila “kakve to jos zlatne rezerve ima u vidu kada tvrdi da je njihova vrednost 859 miliona dolara".

Sve u svemu, “naslednicki rasomon" je potpun, bas kao i u svim dosadasnjim rundama pregovora o sukcesiji. No, u svakom zlu ima i neceg dobrog: ispada da je, sto duze pregovori traju... zlata sve vise! Pa bi tako, za koju godinu, zlatne rezerve mogle da narastu i do milijarde dolara!

Jedna od tacaka dnevnog reda ove runde pregovora bi, kako je to formulisao medjunarodni posrednik ser Artur Vots, trebalo da bude i dogovor o “izvesnim pitanjima", koja se ticu drzavljanstva, penzija i tzv. stecenih prava gradjana koje je raspad bivse zajednicke drzave zatekao na “pogresnim stranama" novih granica, ili se njihova imovina preko noci nasla u “iniostranstvu". Jugoslovenska strana to zove “ne- ekonomskim", a ostale “humanitarnim" pitanjima, te je vec i iz takve terminoloske zbrke jasno koliko je tesko, zapravo nemoguce, da se “ozalosceni naslednici" o bilo cemu sporazumeju.

Mada se u zakljuccima bonskog ministarskog sastanka Saveta za implementaciju mira, sredinom decembra prosle godine, od drzava-sukcesora izricito trazi da kao “prvi i neposredan korak, ne cekajuci na sveobuhvatno resenje", postignu dogovor o tim pitanjima, po Mejaku su slabe sanse da se u ovoj rundi postigne makar taj, delimicni dogovor, za koji su zivotno zainteresovani mnogi gradjani svih drzava- naslednica.

M. K.