DR DRAGAN DJURICIN O TRANSFORMACIJI PREDUZECA PO POSEBNOM PROGRAMU VLADE SRBIJE

Mini privatizacioni program za maksi gubitase

Umesto likvidacije drzava se odlucila da transformise preduzeca sa posebne liste i njihova privatizacija je u tom smislu obavezna

Bojana Jager

Privatizacija 75 preduzeca po posebnom programu treba da bude mini privatizacioni program, kroz koji drzava moze da pruzi podstrek opstem procesu privatizacije, obavljajuci transformaciju ovih preduzeca pod svojim kisobranom.

Kroz to je moguce povecati i politicki kredibilitet zemlje, koji se, kada su u pitanju zemlje u tranziciji u istocnoj i centralnoj Evropi, meri procentom drustvenog proizvoda koji ostvaruju privatna preduzeca. Kod nas se taj procenat jos uvek krece ispod 50 odsto, sto se inace smatra minimalnom granicom prihvatljivosti jedne ekonomije, koja pruza sigurnije trzisno okruzenje za inostrane investitore, objasnjava dr Dragan Djuricin, profesor Ekonomskog fakulteta i saradnik Ekonomskog instituta iz Beograda, inace clan ekspertskog tima koji je ucestvovao u kreiranju novog srpskog zakona o svojinskoj transformaciji.

Ovakva mera za kredibilitet ukupnog procesa transformacije u zemljama u tranziciji, logicna je, jer se posmatra njihova sposobnost da se suoce sa glavnim problemima u svojim privredama. A dr Djuricin upozorava da se upravo u preduzecima sa posebne liste nalazi znajacan deo trajne aktive privrede Srbije, veliki deo zaposlenih i najveci iznos gubitaka. Drugim recima, nije tesko privatizovati firme “koje se prodaju same", vec je problem da se transformise ono sto je dubiozno. Zato je jos u pripremi novog zakona o svojinskoj transformaciji (u koji inace nije unesena obaveznost privatizacije), kod posebnih programa prihvacena ideja da ova preduzeca u tom pogledu ne mogu biti autonomna.

Ukoliko su zrela za stecaj, a to je uglavnom slucaj, odluku o njihovoj transformaciji mogu da donesu poverioci, odnosno drzava od cijih intervencija je i zavisio njihov opstanak. Na taj nacin kod preduzeca po posebnom programu transformacija prakticno postaje obavezna, objasnjava dr Djuricin.

Kako privatizovati izgubljeni kapital

- U trzisnim privredama firma koja je izgubila preko polovine osnivackog kapitala, isla bi jednostavno u likvidaciju. Najveci deo preduzeca sa posebnog spiska, iz raznih razloga, proizvodi gubitke, a to znaci da se njihov kapital topi. Pojedina preduzeca imaju vece obaveze od sredstava (dakle, negativan kapital) sto znaci da su izgubila i predmet svojinske transformacije. Ipak, umesto likvidacije, nastojace se da se ova preduzeca transformisu, jer su reprodukcionim vezama gusto utkana u privredu i njihovo gasenje bi dovelo do ozbiljnih poremecaja, zato sto zaposljavaju veliki broj radnika i likvidacija bi donela znacajne socijalne probleme i najzad zato sto ova preduzeca u sebi imaju i odredjene strategijske delatnosti. Njihova transformacija je komplikovana, s obzirom da je po pravilu rec o holdinzima, koji u sebi imaju i zdravih i bolesnih delova i gde postoje razliciti odnosi u strukturi vlasnistva. A zajednicki imenitelj je da su sva ta preduzeca izgubila snagu da se samostlano transformisu i da neko u tome mora da im pomogne. Tu odgovornost kod preduzeca po posebnom programu preuzima na sebe drzava, odnosno republicka vlada, koja postaje superfiducijar, dakle, neko ko je iznad uprave preduzeca i ko ce rukovoditi procesom transformacije ovih firmi, istice dr Djuricin.

U Nemackoj su, na primer, osnovali drzavni holding “Trojhand" i u njega su usla sva preduzeca u kojima je zapocet proces privatizacije. Medjutim, ni sami Nemci nisu bili zadovoljni postignutim efektima, mada se iz zapadnog u istocni deo zemlje ovim putem prelilo preko 1000 milijardi maraka. Podsecajuci da mi nemamo ni daleko manja sredstva, dr Djuricin objasnjava zasto je izabran drugi model, u kojem je drzava pre svega katalizator transformacije ovih preduzeca, sa kojima ce se baviti slucaj po slucaj. Po njegovim recima, drzava je jos jedna opcija za ova preduzeca, koja ionako nisu u stanju da se samostalno trnsformisu i ima dvostruku funkciju: da ih snabdeva kriticnim resursima (manje novcem, vise pravima) i da bude ucesnik u pregovorima o njihovoj transformaciji s strateskim partnerima.

- Bez obzira na model (obezbedjenje dodatnih kredita, prodaja dela ili celine preduzeca) uloga vlade je jako bitna. Ona ne daje samo inicijativu za transformaciju ovih preduzeca, vec je kao ucesnik u pregovorima i garant za stranog partnera, koji jedini moze da ponudi prilagodjavanje mera ekonomske politike ili zakonodavstva, zastitu trzista na odredjeno vreme i druge koncesije koje bitno mogu opredeliti interes stranog ulagaca. Recimo, u transformaciji ceske “Skode", “Folksvagen" je ponudio nizu cenu od “Renoa", dobio je trziste, ali je za uzvrat prihvatio obavezu da ne otpusta radnike, da investira u infrastrukturu i da deo viska zaposlenih uposli u servisima i pumpama koje ce otvoriti, da doinvestira u preduzece i slicno. Nema sablona ili magicne formule i svako od preduzeca s posebne liste mora se tretirati odvojeno, a vlada je ta koja u pregovorima sa strateskim partnerima ima ulogu dil mejkera, koji moze da presece i donese konacnu odluku.

Lek za “nasledne bolesti"

Osnovni cilj je da se ta preduzeca osposobe da rade. Stoga ne bi trebalo ni insistirati na proceni vrednosti kapitala za celinu holdinga, u slucajevima gde postoji evidentan interes strateskog partnera za neki njegov deo, ciju bi brzu transformaciju treblo omoguciti. Tako dobijena sredstva mogu se upotrebiti za transformaciju ostalih delova sistema ili iskoristiti za transformaciju drugih preduzeca. U resornom ministarstvu tvrde da za 30 firmi s posebnog spiska vec postoji interes stranih partnera, negde se otislo i dalje od prvih kontakata, a atraktivne su cementare, mlekare, hemija, industrija motornih vozila, livnica itd., objasnjava dr Djuricin.

U samim preduzecima sa posebne liste jos uvek je primetno iscekivanje “da se nesto desi". Ono sto treba da se dogodi jeste da preduzeca razmisle o sopstvenoj buducnosti, da naprave procenu vrednosti kapitala i program transformacije i da zajedno s vladom pokusaju da nadju lek za svoje nasledne bolesti. Pri tome dr Djuricin polemise sa predlogom da bi transformacija preduzeca po posebnom programu trebala za svaki pojedinacni slucaj da bude razmatrana i verifikovana u parlamentu. Po njegovom misljenju to bi bila samo nova koska za stranacke svadje, a ni u ostalim zemljama u tranziciji o privatizaciji takvih preduzeca nije se odlucivalo u parlamentima.

- Nova republicka vlada, ma kako bila formirana, ima sansu da se okupi oko njega i da dokaze svoj kredibilitet upavo na sprovodjenju ovog mini privatizacionog programa. Ukoliko za nju budu radili ekspertski timovi i vlada ce moci uspesno da odigra svoju novu preduzetnicku ulogu, smatra dr Djuricin.

Ostvarenje prava zaposlenih tamo gde ima kapitala
Jedna od mogucih smetnji za privatizaciju preduzeca po posebnom programu moze doci na liniji ostvarivanja prava zaposlenih. To ce biti manji problem kod preduzeca koji imaju veliki kapital, a mala prava i obrnuto, i naravno kod preduzeca gde postoji jak interes stranog partnera. Ako se u pregovorima sa stranim partnerom postigne cena za kapital koja daje priliku za ostvarenje vlasnickih prava zaposlenih (pravo upisa akcija i njihov otkup pod povoljnim uslovima), onda to treba i iskoristiti. Medjutim, sta kada se radi o preduzecu koje je izgubilo svoj kapital. Ukoliko se takvo preduzece stranom investitoru (koji je istovremeno preuzeo obavezu da ga osposobi da radi i da zaposleni u njemu imaju posao i zaradu) proda za jedan dinar, onda ni zaposleni ne mogu da insistiraju na svojim pravima. To ne znaci da su njihova prava ponistena, vec samo to da sva zakonska prava na besplatne akcije ili njihovu kupovinu uz popust mogu da iskoriste na nekom drugom mestu, gde ima kapitala. Zaposleni bi trebalo da shvate da je njihov prvi interes u svom preduzecu da ono bude osposobljeno da radi, umesto da sve zajedno s pravima ode u stecaj, objasnjava dr Djuricin.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /