SRBIJA I CRNA GORA

Crna Gora relativno svetla tacka, iako predsednik SRJ uticaj preti da iskomplikuje do sada jos nedokazane napore te republike u demokratizaciji. U praksi, gradjani ne mogu da iskoriste svoje pravo i promene svoju vladu. Sudski sistem nije nezavistan od vlade i ne obezbedjuje postena svojenja. Vlada je upotrebila policiju i ekonomski pritisak protiv nezavisne stampe i medija. Nastavlja se diskriminacija prema manjinama etnickih Albanaca, Muslimana i Roma, ocenjuje Stejt dipartment

Srbijom i Crnom Gorom, ustavnom republikom, dominira Slobodan Milosevic, koji je nakon dva termina kao predsednik Srbije u julu postao savezni predsednik. Predsednik Milosevic nastavlja da kontrolise zemlju putem svoje uloge predsednika Socijalisticke partije Srbije (SPS) - sto je aranzman dvostruke uloge, zabranjen saveznim Ustavom - kao i dominacijom nad drugim formalnim i neformalnim institucijama. Iako Socijalistickoj partiji Srbije nedostaju vecine u saveznom i republickom parlamentu, ona kontrolise vladajuce koalicije i zauzima kljucne administrativne polozaje. Srbija je 1990. godine ukinula politicku autonomiju Kosova i Vojvodine i od tada je svako znacajno donosenje odluka centralizovano u Beogradu, gde se odvija pod uticajem Milosevica. Milosevicev rezim efikasno kontrolise sudstvo i tu moc je iskoristio da bi manipulisao izbornim procesom, sto je bilo najociglednije u slucaju ponistavanja opozicionih pobeda na srbijanskim lokalnim izborima tokom zime 1996-97. - rezim je odustao od tog nastojanja u februaru, posle kontinuiranog domaceg i inostranog pritiska.

Medjunarodna zajednica je tokom 1997. godine nastavila intenzivno da radi sa Milosevicevim rezimom na sprovodjenju Dejtonskih sporazuma, u postepenom procesu oblikovanom kako bi se okoncao rat u Bosni i obezbedio mir. Sankcije Ujedinjenih nacija (UN) protiv “Savezne Republike Jugoslavije" (SRJ) formalno su ukinute 1996. godine. SRJ jos uvek nije dopusteno da ucestvuje u Ujedinjenim nacijama, Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju ili drugim medjunarodnim i finansijskim organizacijama. Sjedinjene Drzave i medjunarodna zajednica ne priznaju Srbiju i Crnu Goru kao drzavu naslednicu bivse Jugoslavije.

Kljucni element u odrzavanju na vlasti predsednika Milosevica je njegova efikasna kontrola nad srbijanskom policijom, tesko naoruzanom silom sa vise od 100.000 ljudi, koja je odgovorna za unutrasnju bezbednost. Posle prelaska na mesto saveznog predsednika, Milosevic je ubrzao krizu svojim pokusajem da preotme kontrolu nad crnogorskom policijom od crnogorskog premijera Mila Djukanovica. Srbijanska policija je pocinila siroka i sistematska krsenja ljudskih prava.

Uprkos suspenziji sankcija UN, ekonomska dostignuca bila su bleda. Nezaposlenost i nedovoljna zaposlenost ostale su visoke zbog vladine nesposobnosti ili nespremnosti da uvede neophodne mere promene strukture. Vlada nije sprovela opsezne ekonomske reforme, ukljucujuci privatizaciju, koja bi mogla da potkopa sistem blizak rezimu.

Pretezno usled cvrste monetarne politike centralne banke i delimicne rasprodaje drzavnog telekomunikacionog entiteta, inflatorni pritisci bili su drzani relativno pod kontrolom. Vladini dosadasnji rezultati u oblasti ljudskih prava i dalje su nezadovoljavajuci. Policija je pocinila brojna, ozbiljna krsenja, ukljucujuci vansudska ubijanja, mucenja, brutalna prebijanja i samovoljna hapsenja. Policijska represija i dalje je usmerena protiv etnickih manjina, a policija je pocinila najrasprostranjenija i najgora krsenja na Kosovu, protiv etnickih Albanaca koji tamo cine 90 odsto stanovnistva. Policijska represija takodje je bila usmerena protiv Muslimana u Sandzaku, kao i uhapsenika i gradjana koji su protestovali protiv Vlade. Iako gradjani po Ustavu imaju pravo da odrzavaju mirne demonstracije, policija ozbiljno prebija brojne ucesnike protesta sirom zemlje, saljuci mnoge u bolnice. Vlada je iskoristila svoju kontinuiranu dominaciju u parlamentu i u medijima da bi donela zakone u cilju manipulisanja izbornim procesom. U praksi, gradjani ne mogu da iskoriste svoje pravo i promene svoju vladu. Sudski sistem nije nezavisan od vlade i ne obezbedjuje postena sudjenja. Vlasti narusavaju pravo gradjana na privatnost. Vlada je upotrebila policiju i ekonomski pritisak protiv nezavisne stampe i medija i ogranicila slobodu okupljanja i udruzivanja. Vlada je narusila slobodu veroispovesti manjinskim religijama i slobodu kretanja. Vlada nastavlja da ometa medjunarodne i domace grupe koje se bave pitanjima ljudskih prava i odbija njihove nalaze. Diskriminacija zena i nasilje prema njima i dalje je ozbiljan problem. Nastavlja se diskriminacija prema manjinama etnickih Albanaca, Muslimana i Roma. Rezim ogranicava sindikate koji nisu povezani sa Vladom u njihovim pokusajima da unaprede prava radnika.

Crna Gora je jedina relativno svetla tacka, iako Milosevicev uticaj preti da iskomplikuje do sada jos nedokazane napore te republike u demokratizaciji. Sve vise reformski nastrojeni crnogorski premijer Milo Djukanovic, u julu se uspesno izborio protiv pokusaja Milosevica da promeni Savezni ustav i ojaca ovlascenja Saveznog predsednistva. Izgleda da se Djukanovic opire nastojanjima Milosevica da ucvrsti bezbednosni aparat Crne Gore - koji od 1995. godine ima relativno cist dosije o ljudskim pravima - pod beogradski rezim. Centralne vlasti dovele su u pitanje rezultate oktobarskih predsednickih izbora, na kojima je Milo Djukanovic porazio prethodnog predsednika Momira Bulatovica, iako su od strane Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) oni bili odobreni kao slobodni i posteni.

Kao potpisnik Dejtonskih sporazuma, Srbija i Crna Gora ima obavezu da u potpunosti saradjuje sa Medjunarodnim krivicnim sudom za bivsu Jugoslaviju, time sto ce predati Tribunalu pet osoba koje su optuzene za ratne zlocine i koje se nalaze na njenoj teritoriji. Vlada je do sada bila nekooperativna. Prema pouzdanim izvestajima, neki od optuzenih zive u Srbiji, dok drugi slobodno putuju u Srbiju i van nje. Osumnjiceni za ratne zlocine Ratko Mladic se tokom leta odmarao u Crnoj Gori a ranije je, sudeci prema novinskim izvestajima, prisustvovao svadbenoj svecanosti svoga sina u Beogradu koja je dobila prilican publicitet.

Odeljak 1. Postovanje integriteta licnosti, ukljucujuci slobodu od:

a. Politickog i drugog vansudskog ubijanja

Na granici SRJ sa Republikom Srpskom kod Priboja, policija je 20. juna ubila jednog bosnjackog Muslimana i ozbiljno zlostavljala drugog. Srbijanske snage bezbednosti pucale su i ubile nekoliko etnickih Albanaca koje je policija identifikovala kao teroriste, ukljucujuci Adrijana Krasnicija, 21-godisnjeg etnickog Albanca, ubijenog 14. oktobra.

Najmanje dva etnicka Albanca preminula su u zatvoru cekajuci na sudjenja. Srbijanska policija je 23. februara obelodanila da je Besnik Restelica, inzenjer iz Podujeva, ubijen dok je bio u policijskom pritvoru.

Policija je iznela tvrdnju da je Restelica izvrsio samoubistvo, ali je prema izvestajima Saveta za odbranu ljudskih prava i sloboda, posmatracke organizacije sa sedistem u Pristini, on imao modrice na nogama, rukama i prstima, kao i vidljive znake da je bio zadavljen. Policija ga je otela krajem januara. Drugi etnicki Albanac, Junuz Zejneli, preminuo je u policijskom pritvoru u Beogradu pod sumnjivim okolnostima. U oba slucaja bila je ignorisana pravna obaveza da se smesta kontaktira porodica i advokat pritvorenog.

Nekoliko nasilnih sukoba izmedju policije i kosovskih etnickih Albanaca krajem novembra na Kosovu ocigledno je rezultiralo pogibijama na obe strane.

Cini se da su zlocini protiv gradjana iz etnickih manjinskih grupa retko istrazivani, niti se policija generalno smatra odgovornom za prekoracenja.

b. Nestajanje

Proces Dusanu Radisavljevicu poceo je u aprilu; on je potvrdjeni ucesnik incidenta u Strpcima iz 1993. godine, u kojem su 19 Muslimana i 1Hrvat izvedeni iz voza koji je prolazio preko bosanske teritorije i potom nestali (pogledajte Odeljak 4.). Sudbina tih muskaraca i dalje je misterija, a Vlada jasno odbija da u potpunosti istrazi taj incident, kao i druga nestajanja. Proces je poceo u aprilu, ali je prekinut zbog proceduralnih razloga, nakon sto su crnogorske vlasti zatrazile da se vodjenje parnice premesti u srbijanski sud u Jagodini, rodnom gradu okrivljenog.

(Nastavlja se)