KONFERENCIJA ZA STAMPU NEMACKOG SEFA DIPLOMATIJE

Predsednik SRJ Slobodan Milosevic i dalje ima znacajan uticaj na zbivanja u Republici Srpskoj ali sada treba da ga primeni na Kosovu i da odlucujuci doprinos da bi tamo doslo do smirivanja situacije, ocenio je Klaus Kinkel

Snezana Bogavac
dopisnik “Nase Borbe" iz Bona

Nemacki ministar inostranih poslova Klaus Kinkel namerava da zajedno sa francuskim kolegom Iberom Vedrinom (s kojim je juce u Bonu razgovarao i o politici prema Jugoslaviji) sredinom marta otputuje u Beograd i obnovi francusko-nemacku inicijativu za Kosovo. Kinkel, kako je rekao na jucerasnjoj konferenciji za stampu posvecenoj bilansu nemacke politike vezane za sprovodjenje Dejtonskog sporazuma, ima razumevanja za to sto je odgovor iz Beograda na jos krajem prosle godine predlozenu inicijativu bio slab, jer su nakon nje usledili predsednicki izbori u Srbiji.

Ponavljajuci iznova zahtev da Kosovo, kako se usostalom istice i u inicijativi, dobije specijalni status i da kosovski Albanci dobiju najvisi moguci stepen autonomije, Kinkel je rekao da tamosnja 10-procentna manjina ne moze da ugrozava 90-procentno vecinsko stanovnistvo. Nemacki sef diplomatije je ocenio da predsednik SRJ Slobodan Milosevic i dalje ima znacajan uticaj na zbivanja u Republici Srpskoj, ali da sada treba da ga primeni na Kosovu i da “odlucujuci doprinos” da bi tamo doslo do smirivanja situacije.

Kinkel je govoreci novinarima najavio da u sredu u Bon stize premijer Republike Srpske Milorad Dodik i naglasio da je na celu RS po prvi put kabinet koji je nedvosmisleno opredeljen za sprovodjenje Dejtonskog sporazuma. “Saboteri mira na celu sa srpskim clanom BiH-predsednistva Krajisnikom mogu jos samo da govore u sopstveno ime” - rekao je nemacki ministar inostranih poslova i podsetio da je poceo da se ostvaruje plan nemacke pomoci (odnosno, odmrzavanja ranije dodeljene pomoci) za obnovu RS. Od 480 miliona maraka pomoci (od oko 1,3 milijarde ukupno odobrene pomoci za BiH) namenjene RS tamo je do sada otislo samo oko 30 odsto. Od 1991. Nemacka je na zbrinjavanje izbeglica iz bivse Jugoslavije potrosila 17 milijardi maraka, dok nemacki udeo u pomoci odredjenoj na tri donatorske konferencije iznosi 256 miliona dolara.

Kinkel je uoci Dodikove posete jos rekao da novoj vladi predstoje veliki poslovi, navodeci izmedju ostalog stvaranje struktura za zdravu privredu, stvaranje uslova za povratak izbeglica, suzbijanje korupcije i izrucivanje ratnih zlocinaca. Na pitanje da li je izrucenje Radovana Karadzica uslov za pruzanje pomoci RS, Kinkel je odgovorio da je uslov principijelno prihvatanje odredbi Dejtona. O mogucnostima za hapsenje Karadzica ce Kinkel, kako je najavio, razgovarati u sredu sa Dodikom, ali se “ima u vidu da je nova vlada tek na pocetku rada i da ne treba ocekivati previse odjednom”.

Sef bonske diplomatije ja izrazio zelju da ova godina postane godina povratka bosanskih izbeglica iz Nemacke u domovinu, ali nije zeleo da da nikakvu prognozu koliko bi ljudi zaista moglo da ode natrag u BiH. Do sada ih je otislo oko 100 000 i Kinkel smatra da njihov povratak i dalje mora biti organizovan veoma obazrivo (na primer kada je rec o povratku Muslimana u RS, posebno u one krajeve gde su vrseni masakri). Ali, nemacki ministar je podsetio da se mora voditi racuna i o “integracionoj sposobnosti nemackog drustva” i rekao da “Nemacka ne moze na svoja pleca da preuzme sav jad i bedu ovog sveta”. Kinkel je istakao da bi trebalo izvrsiti i pritisak na hrvatskog predsednika Franju Tudjmana da bi omogucio povratak kucama Srba iz Kninske krajine koji sada kao izbeglice zive u RS, cime bi bilo olaksano i resavanje izbeglickog problema u samoj BiH. Oko 60 odsto bosansklih izbeglica u SRN su sa podrucja RS.