FEST ’98, TRECI DAN

“Krvava isporuka" Pola Slutena (Norveska), “Cudne igre" Mihaela Hanekea (Austrija), “Ciganska magija" Stoleta Popova (Makedonija), “Sakal" Majkla Kejton-Dzonsa (SAD)

Radovan Kupres

Izmedju drustvene kritike i pitoresknosti: "Ciganska magija" Stoleta Popova

Treci dan FEST-a ’98. bio je donekle poseban po tome sto je publici u velikoj dvorani Centra “Sava" pruzio mogucnost da vidi dva, uslovno receno, tipicna festivalska ostvarenja, koja pred nju nisu stigla posredstvom domacih distributera i nece se u skorijoj buducnosti naci na repertoaru nasih bioskopa.

U okviru programa “Autori za 21. vek" prikazan je norveski film “Krvava isporuka" (Budbringeren), igrani debi reditelja Pola Slutena, koji je sebi prokrcio put do mnogih svetskih festivala, a u Kanu je dobio i nagradu Nedelje kritike. Pomalo iznenadjujuce, ovaj film je, neprimereno stereotipnim predstavama o skandinavskom standardu, obojen jakom i mracnom socijalnom notom, smesten u milje koji pre pripada nekom trecem svetu ili, pak, zemljama u tranziciji. Protagonista je nesrecni postar Roj, slika i prilika autsajdera, koji beskrajnu pustos u sopstvenom zivotu pokusava da popuni zavirujuci u tudje intime, odnosno otvarajuci pisma nekolicini korisnika njegovih usluga. Jednog dana ukazuje mu se cak mogucnost da nedozvoljeno zakoraci i u necij zivotni prostor posto u bravi postanskog sanduceta pronalazi zaboravljene kljuceve.

Tako se u pricu umece i misteriozna crnka kesa puna para i ono sto je nagovestavalo da ce biti samo turobna i spora hronika margine dobija zaplet trilera, izveden, doduse, u prepoznatljivom kljucu komedije situacije, s glavnim junakom koji seprtljavo pokusava da se ispetlja iz klupka neverovatnih dogadjanja koje se spetljalo oko njega. Verovatno najveca vrednost ovog dela jeste gluma izvesnog Roberta Skjaerstada (strana kritika je primetila da fascinantno lici na Tima Rota) zbog koje njegov lik smusenog luzera lako osvaja gledaoceve simpatije. U svakom slucaju, mnogo lakse nego ne bas inventivni humor oporog ukusa, koji je valjda trebalo da bude medju znacajnijim kvalitetima “Krvave isporuke". Mozda je ovaj film, ipak, publici FEST-a pruzio i jedno jedinstveno iskustvo, ono koje se odnosi na, iz naseg ugla gledano, bizarnost retro imidza norveskih gangstera i podzemnog zivota Osla.

Austrijanca Mihaela Hanekea, autora “Cudnih igara" (Funndz Games), na FEST-u smo vec upoznali pre tri godine posredstvom filma “Benijev video". Slicnu sokantnost nosi i poslednje Hanekeovo ostvarenje, koje deluje kao vruc samar reprezentu konzumentske mase sto se olako prepusta perverznom uzivanju u nasilju, koje joj se neprestano servira u raznim medijskim pakovanjima. Kroz izvanredno precizno reziranu kamernu dramu o idilicnoj porodici, koja u vili za odmor postaje zrtva sadistickog pira cudnog tandema mladica, suocavamo se s bitno drugacijim, verovatno mnogo humanijim i ljudskijim dozivljajem brutalnosti od onog koji u nama (ne)izazivaju stancovani televizijski izvestaji ili filmska fikcija. Odluka autora da ne daje bilo kakvu motivaciju ponasanja mucitelja proizilazi iz uverenja da povrsnim i pojednostavljenim pristupom, kakvom smo skloni, ne mozemo dokuciti ishodista fenomena sveprisutnijeg nasilja, niti doci do ideje o mogucoj taktici suprotstavljanja. Jasan je i kriticki stav spram varljivog uverenja konformistickog drustva da se moze zastiti od grubosti stvarnog sveta dovoljno visokim ogradama sa daljinskom kontrolom - ponekad te ograde ne cuvaju od uljeza, nego sprecavaju da se pobegne od njihovog besa.

U centralnom programu “Festival festivala" u nedelju uvece je pred punim gledalistem prikazan film iz susedne Makedonije, “Ciganska magija" dobro nam znanog Stoleta Popova, sa nasom, a moze se reci, i evropskom glumackom zvezdom Mikijem Manojlovicem u glavnoj ulozi. Tesko je ne izreci primedbu, prokazanu kao malicioznu, da je ovo delo pokusaj da se na internacionalnom planu jos malo “profitira" eksploatacijom balkanskoromske egzotike, olicene u kombinaciji niza opstih mesta s cesto banalnim lokalnim humorom.

Istovremeno, barokna lakrdija s motivima iz romskog folklora pretenduje da bude efektna politicka metafora. Haoticna ciganska komuna prosarana pripadnicima Plavih slemova aluzija je na tragikomicnu situaciju u kojoj se nasla kompletna drzava, koja u suludom trku iz jednog u neki drugi sistem, pokusava da ostvari neki car od cinjenice da se nalazi u bliskom komsiluku jednog grozomornog rata. Kada glavni junak, otac ogromne ciganske porodice, uhvati svog “prijatelja" Indijca u seksualnom cinu s jednim od svojih sinova, zakljucice rezignirano: “To je UNPROFOR-love. Vi da je... te, mi da ga primamo".

Osnovni problem ovog ostvarenja jeste u tome sto se izmedju zelje za drustvenom kritikom i neumerenog naglasavanja “pitoresknosti" miljea izgubila i razvodnila osnovna filmska prica i sto smo umesto ozbiljno izgradjenih karaktera i odnosa medju njima mogli uglavnom da vidimo karikature. Interesantno je da se istog dana kada i “Cudne igre", film koji se bavi time cime se bavi, na festivalskom repertoaru nasao i holivudski blokbaster “Sakal" Majkla Kejtona Dzonsa, film koji na svojevrstan nacin ilustruje, objasnjava i opravdava fenomen fascinacije modernom estetikom nasilja. Savrseno producirana i dizajnirana ova megaakcija vodi od Moskve i Helsinkija do Montreala i Vasingtona kroz poznatu borbu dobrih momaka, koje u ovom slucaju cine agenti FBI-a, ruski specijalci i nekadasnji irski i baskijski teroristi, i losih, olicenih u samo jednom supersposobnom placeniku, koji za racun ruske mafije priprema atentat na prvu damu Amerike.

Sa zvezdanom podelom (Brus Vilis, Ricard Gir, Sidni Poatje...), koja opravdava ocekivanja, besprekornim rediteljskim zanatom i vec pomenutom produkcionom impresivnoscu, ovaj film ima sve adute da bude prava poslastica za ljubitelje zanra akcionog trilera.

EKIPA “CIGANSKE MAGIJE" NA KONFERENCIJI ZA NOVINARE

Medju gostima jucerasnje redovne konferencije za novinare u press-centur FEST-a bili su i Stole Popov, reditelj, Vladimir Blazevski, scenarista, i veci deo glumacke ekipe filma “Ciganska magija". Na ovo ostvarenje se u makedonskoj javnosti, kako je juce receno, pocelo blagonaklonije gledati tek nakon sto je postiglo izvesne uspehe na medjunarodnom planu, kao sto je nagrada na Festivalu u Monpeljeu. Pre toga je od strane kritike bio ili docekan na noz ili, pak, potpuno ignorisan. Jedine pozitivne reakcije, kako je rekao reditelj Popov, sa zavidnim ugledom stecenim u bivsoj zajednickoj nam domovini filmovima “Crveni konj" i “Srecna Nova ’49", zabelezene su u studentskoj stampi.

- Nemam racionalno objasnjenje za takav prijem filma u Makedoniji. Mozda je od mene ocekivano da napravim nesto sto ce biti apsolutno afirmativno za novu drzavu, sto je sasvim imbecilno - rekao je Popov.

Miki Manojlovic, koji medju mnogim naturscicima igra glavnu rolu u “Ciganskoj magiji", podsetio je da se i ranije desavalo filmovima sa ovih prostora, koji se bave romskom tematikom, da na domacem terenu budu prihvaceni tek nakon sto ih svet otkrije. - Stvar je vrlo prosta i to se desavalo i sa Kusturicom i sa Sasom Petrovicem. Radi se o tome da se mi stidimo, mada se to nikada ne kaze otvoreno, te ciganske kulture s kojom zivimo, da uvek imamo potrebu da pokazemo kako smo mi nesto drugo. Znamo o cemu to govori. R. K.