JASMINA CUBRILO, OVOGODISNJI DOBITNIK NAGRADE “LAZAR TRIFUNOVIC" ZA LIKOVNU KRITIKU

Ivica Bizetic

Dosta dugo su potpisnici likovnih kritika u Jugoslaviji bili manje-vise ista imena, pa se nametao zakljucak da jednostavno nema nekih novih lucidnih hronicara i analiticara nase likovne scene. Ipak, tokom poslednje decenije se pojavilo nekoliko mladih i vrlo zapazenih likovnih kriticara, medju kojima je u poslednje vreme mozda najvise paznju privukla Jasmina Cubrilo.

Da njen rad nije ostao nezapazen ne samo medju “obicnim" ljubiteljima umetnosti - na prvom mestu medju citaocima casopisa “Rec" i “Nase Borbe", u kojima redovno objavljuje svoje prikaze i osvrte na nas likovni zivot - potvrdila je i godisnja nagrada za likovnu kritiku “Lazar Trifunovic", koja joj je dodeljena za rad u prosloj godini. Uz to, gospodjica Cubrilo je bila i jedan od selektora na reprezentativnoj izlozbi “Kriticari su izabrali", koja je po tradiciji organizovana pocetkom januara u Galeriji Kulturnog centra Beograda. Razgovor sa Jasminom Cubrilo smo zapoceli bas njenim obrazlozenjem izbora umetnika za koje je smatrala da treba da budu reprezentovani na ovoj postavci.

Jasmina Cubrilo: “Kriticari su izabrali" je jedna tradicionalna izlozba, koja se pocetkom svake godine organizuje vec tri decenije - regularno, u galeriji - dakle, u tradicionalno izlozbenom prostoru, s uspostavljenim pravilima: tri kriticara, sa po tri umetnika, koji su, po njihovom misljenju, na osnovu samostalnih ili grupnih izlaganja obelezili prethodnu godinu. To je bilo prava prilika da se demistifikuje mit o “objektivnoj" poziciji “kontrolora ukusa" - mit koji se tradicionalno vezuje za ulogu kriticara - pa sam odlucila da reagujem u pravcu ukazivanja na aktuelni fenomen savremenih komunikacija, odnosno na nacine njegovog transponovanja u umetnost.

Nasa Borba: U kolikoj meri i u kakvom obliku to vazi danas?

J. C.: Postoje interesantna poklapanja izmedju prirode komunikacija i umetnosti danas - poklapanja koja se ticu njihove permanentne promenjivosti i nematerijalnosti. Kako umetnost ne postoji mimo, iznad ili ispod stvarnosti u kojoj nastaje, onda ona - bar u jednom svom segmentu - na ovaj ili onaj nacin nuzno inkorporira u sebe postojece oblike komuniciranja: od govora, slenga i grafita sa fasade, preko mode, dizajna, reklama, elektronskih medija, Interneta... Radovi Ivana Ilica, Umetnicke asocijacije “Apsolutno" ili Grupe “Skart" pokazuju ove elemente, pa su se zato nasli u mom izboru za ovu izlozbu, iako i radovi “Talent Factordz" i Rase Teodosijevica proizlaze iz istog konteksta. Konacno, Marineti je savrseno shvatio da ce u 20. veku, kao u doba permanentnog procesa razvijanja nacina komuniciranja, medijum biti poruka, da ce - sto god bude imalo da se kaze - nacin kako ce se to reci biti jednako vazan kao sadrzaj onoga sto ce se saopstavati, kao i da ce postojanje same informacije biti jedini relevantni pokazatelj o postojanju nekoga ili necega; tako je nastao futurizam.

NB: U kolikoj meri su, po Vasem misljenju, tacne tvrdnje da likovni kriticari (i kriticari uopste) sve cesce pisu ili sami za sebe, ili jedni za druge, posto su kritike za vecinu obicnih ljubitelja umetnosti previse hermeticne?

J.C.: Kada ekonomisti pricaju o ekonomiji - mimo inflacije i devalvacije, reci cija smo znacenja naucili iz prakse, navikavajuci se na njihova pravila - dakle, kada govore na primer o berzi, o emisijama papira od vrednosti i slicno, da li bas svi mi i svi drugi ljubitelji novca i trzista potpuno shvatamo o cemu to oni zapravo govore? Ili, kada lekari za mnogo strpljenja i razumevanja objasnjavaju simptome, nacine preventive ili lecenja, kao i posledice neke bolesti, da li svi njihovi pacijenti i svi ljubitelji zdravlja i dugog zivota mogu u potpunosti da ih koncentrisano i sa razumevanjem prate? Dakle, “hermeticni" mogu da budu knjiga koju citate, komercijalni film koji gledate, razgovori sa nepoznatim, poznanikom ili prijateljem. Stvar je u razlicitim nivoima obavestenosti, obrazovanosti, zainteresovanosti, blagonaklonosti, koncentracije...

NB: Na kraju: sta mislite o nedavnim optuzbama Nikole Kusovca, koje su - direktno ili indirektno - upucene i na Vasu adresu?

J. C.: Ruzno vreme, tuzni ljudi... Ne, nemam komentar.