U NASTAVKU RAZGOVORA O EKONOMSKOJ SUKCESIJI NA DNEVNOM REDU I POSEBNI SPORAZUMI

Sve delegacije otputovale u Brisel s punim koferom amandmana i nacelnom spremnoscu da razgovaraju o nekim izdvojenim pitanjima o kojima je moguce postici eventualni poseban sporazum

Jugoslovenska delegacija je juce otputovala u Brisel na novu rundu razgovora o ekonomskoj sukcesiji, koja ce se po sazivu medjunarodnog pregovaraca ser Artura Votsa odrzati od 4. do 6. februara. Ovaj plenarni sastanak bice vazan test za proveru realnih mogucnosti da se do 31. marta, kako je insistirao u Bonu i Savet za primenu mira, postigne sporazum o nekim konkretnim pitanjima, kao potvrda da jugo-sukcesori nisu gluvi telefoni, izmedju kojih su veze u trajnom prekidu.

Sam gospodin Vots je u svom poslenjem Memorandumu predlozio da se pregovaracka dobra volja potvrdi na dogovoru oko podele ambasada (po dve svakoj novonastaloj drzavi), zatim arhiva i zlata i deonica u bazelskoj Banci za medjunarodna poravnanja. I ako se posreci da se o tome postigne i konkretan sporazum. Po recima sefa slovenacke delegacije Mirana Mejaka, sa slovenacke strane ovaj Votsov predlog bice dopunjen zahtevom da se ovim izdvojenim pitanjima dodaju i dogovori o drzavljanstvu, penzijama, stecenim pravima i medjunarodnim ugovorima, te da se i ona ukljuce u takav parcijalni sporazum.

Mejak tvrdi da bi slovanacka delegacija pozdravila svaku spremnost da se dodje do nekih konkretnih resenja, barem u ovakvom “kratkorocnom dilu". Za onaj dugorocni - kako resiti pitanje raspodele same imovine, obzirom da su razlike velike, pocev od definicije drzavne svojine kao predmeta sukcesije, do kljucnog datuma od kojeg bi se racunala raspodeli podlozna imovina - resenja i dalje nisu na vidiku. Jugoslovenska strana ne prihvata ni definiciju, ni 31. juni 1991. kao referentni datum, na cemu insistiraju druge cetiri delegacije, pa i sam medjunarodni pregovarac, smatrajuci to nepravednim resenjem, koje bi u najevecoj meri ostetilo SRJ. Za to glavno pitanje bice relevantni statovi medjunarodne zajednice, koje ce ona zauzeti posle 31. marta, kada se bude videlo sta se u medjuvremenu moze postici na pomenutim izdvojenim pitanjima, kaze Mejak.

Jugoslovenska strana je po pravilu bila skrta s komentarima. Ipak, kako saznaje “Nasa Borba" iz krugova bliskih jugoslovenskoj delegaciji pred put u Brisel, u njenim krugovima postoji, takodje, spremnost da se izdvoje nematerijalna pitanja i o njima pokusa postici sporazum. Pri tome je interesantno da se u pomenutom spisku mogucih tema za razgovore pominje sve, izuzev podele onoga sto je pohranjeno u bazelskoj Banci za medjunarodna poravnanja, valjda zato sto to jeste i materijalno pitanje. Ukoliko bi bilo moguce da se postigne dogovor, a i to nije sigurno, “jer je svaka delegacija otisla u Brisel sa punim koferima svojih amandmana", kaze nas izvor, to bi svakako bio napredak. Kljucno pitanje sukcesije, raspodela drzavne imovine, ostalo bi i dalje na stend-baju, a jugoslovenska strana, koja je na poslednjem sastanku dala svoj predlog kompletnog sporazuma, testirace ovog puta kako (ne)razumevanje ostalih, tako i to da li je sam ser Vots “nesto promenio u svojim papirima". Na pitanje, da li ukopani stavovi po ovom pitanju mogu da osujete i razgovore o separatnom sporazumu, jugoslovenski izvor misli da do toga ne bi trebalo da dodje, jer ce to biti dve odvojene tacke dnevnog reda.

Sef hrvatskog pregovarackog tima Bozidar Marendic kaze da se ova delegacija od pocetka zalaze za dogovor o pojedinacnim pitanjima, umesto odrzavanja besplodnog statusa kvo, ali sumnja da ce pre svega jugoslovenska strana biti spremna da odustane od svojih stavova. Njeno isticanje spremnosti da se razgovara o takozvanim nematarijalnim pitanjima, ne znaci mnogo i ne verujem da ce jugoslovenska delegacija pristati, recimo, na otvaranje arhiva, jer bi to izmedju ostalog svima stavilo na uvid i bilanse ondasnje NBJ i saveznog Ministarstva za finansije. To bi dalo odgovor na pitanje, “gde se novci nalaze i sta je od njih u medjuvremenu potroseno", kaze Marendic.

Inace, ako stvari ipak krenu po dobru u pogledu parcijalnog sporazuma, predvidja se jos jedan plenarni sastanak u periodu posle 20. februara, kako bi se iskazane dobre volje eventualno pretopile u cvrste obaveze na papiru, u pomenutom izdvojenom Sporazumu.

Bojana Jager