KAKAV NAM REZIM KURSA DINARA TREBA (2)

Dejan Jovovic

U osnovne prednosti fiksnih kurseva spada minimiziranje rizika spoljnotrgovinskih poslova, spekulacija i gubitaka, odnosno oni daju vecu sigurnost u kalkulisanju poslova izvoza i uvoza. Zatim, domacu privredu stiti od iznenadnih promena na finansijskim trzistima u svetu, i povecava interes stranaca za posedovanjem domace valute. Sto se tice slabosti fiksnih kurseva, treba reci da oni zahtevaju vece devizne rezerve za odbranu kursa. Ne doprinose platnobilansnoj ravnotezi i smanjuju mogucnost za delovanje drugih instrumenata ekonomske politike. Zahtevaju mere za uskladjivanje cena u zemlji i inostranstvu.

Osnovna prednost fluktuirajucih (plivajucih) kurseva je mogucnost vece slobode u vodjenju ekonomske i monetarne politike i olaksano platnobilansno uravnotezenje, gde su potrebne manje devizne rezerve. Takodje, daju mogucnost za potrebna prilagodjavanja prema spoljnim promenama. Osnovni nedostatak je veci rizik u poslovanju s inostranstvom, veca izlozenost domace privrede potresima na svetskom trzistu, vece su mogucnosti spekulacija i ne postoje stabilne kalkulacije za spoljnotrgovinske poslove.

Posle sloma bretonvudskog sistema deviznih kurseva pocetkom 70-ih godina, vecina zemalja je presla na rezim fleksibilnih umesto fiksnih kurseva svojih valuta. Ukinuti su pariteti valuta izrazeni u zlatu i formalno-pravno legalizovano slobodno formiranje deviznih kurseva u skladu s interesima nacionalnih privreda. Prema Medjunarodnom monetarnom fondu (MMF) postoji pet osnovnih kategorija deviznih kurseva (aranzmana): fiksirani za pojedinacnu valutu; vezani za korpu valuta; limitirana fleksibilnost (mehanizam kurseva u EMS); rukovodjena fleksibilnost; nezavisno flotiranje. Medjutim, prema tumacenju samog MMF, sve dok se “ne uspostavi fiksiranost celokupnog medjunarodnog sistema deviznih kurseva, ni za jednu zemlju se nedvosmisleno ne moze reci da ima rezim fiksnih kurseva".

Mislimo da u nasim uslovima ni nastavljanje s fiksnim kursom niti uvodjenje fluktuirajuceg kursa dinara ne bi bilo optimalno resenje. Rasprava se ovde zapravo svodi na pitanje da li vrsiti cesce devalvacije ili pustiti dinar da stalno depresira. Fiksni kurs treba braniti s rezervama od nekoliko stotina miliona dolara (prema nekim procenama najmanje oko 400 miliona) sto je orijentaciono vrednost jednomesecnog uvoza, a zna se da su one sada na veoma niskom nivou. S druge strane, slobodno fluktuiranje kursa dinara moze svojom nestabilnoscu da izazove velike i nepredvidive oscilacije na deviznom trzistu, dobro znane iz iskustava mnogih zemalja. Zato smatramo da bi, umesto stalnih rasprava o argumentima za i protiv devalvacije, najbolje bilo izabrati srednje resenje, a to je “rukovodjeno (kontrolisano) fleksibilan" devizni kurs (managed flexibilitdz), gde bi diskresione odluke monetarnih vlasti uticale na nivo kursa dinara, a najvazniji kriterijumi bili: odnos ponude i potraznje deviza, stanje platnog bilansa i razlika u jugoslovenskoj i inostranoj stopi inflacije. NBJ bi utvrdila margine mogucih oscilacija kursa i vrsila intervencije u slucaju eventualnog proboja. Ovakav rezim bi uzeo u obzir dobre strane obe varijante kursa: prednost discipline fiksnog kursa, odnosno vece delovanje trzista kod fluktuirajuceg kursa. Na deviznom trzistu bi se vrsila odredjena kontrola kretanja kurseva stranih valuta prema dinaru, pa u slucaju kada bi to ekonomski interesi zahtevali, NBJ bi na osnovu arbitrarnih kriterijuma intervenisala na trzistu. Ako bi se primenio model “pokretnih tacaka", to bi znacilo da kada devizni kurs dinara predje granice u kojima zvanicno utvrdjeni kurs oscilira, onda bi se odredio novi kurs s novim marginama fluktuacija.

Pitanje deviznog kursa postace posebno aktuelno tek posle regulisanja statusa SR Jugoslavije u medjunarodnim finansijskim institucijama, pre svega MMF, i pocetka pregovora za dobijanje neophodne kreditne podrske. Do tada monetarne vlasti imaju odredjen manevarski prostor oko koncipiranja ovog veoma vaznog segmenta ukupne ekonomske i monetarne politike. Utisak je da kreatori ove politike nisu voljni da u uslovima postojanja “spoljnog zida" sankcija, vrse promene u rezimu deviznog kursa dinara, sve dok SRJ konacno ne zauzme svoje mesto u MMF. Da li to znaci da se ovo pitanje dalje odlaze, posto je i MMF po deseti put prolongirao izjasnjavanje o nasem statusu u Fondu do 14. juna 1998? Kada se vratimo u MMF, sasvim je jasno da ce on zahtevati prilagodjavanje kursa na jedan ravnotezni nivo. Moguci scenario u vezi deviznog kursa jeste da bi MMF trazio da se kurs za odredjeni period prepusti slobodnom fluktuiranju, kako bi se eventualno utvrdio jedan ravnotezni nivo kursa i kasnije mogao da se odrzi na trzistu. Druga varijanta bi mogla da bude fiksiranje kursa u odredjenom vremenu (ako bi se primenila “sok terapija" na kratak rok). Sto se tice same devalvacije, nju MMF istura u prvi plan kao “kriterijum izvrsenja" u programima stabilizacije. Ona je redovan zahtev Fonda za “ispravljanje domacih i stranih cena, kako bi se postigli kratkorocni pozitivni efekti na platni bilans"!

Prema najnovijim podacima MMF (Annual Report 1997) rezim rukovodjeno fluktuirajuceg kursa sprovodi u 47 zemalja od ukupno 182 koliko je uclanjeno u ovu najvazniju svetsku monetarnu instituciju. Margine fluktacija kursa kod pojedinih zemalja krecu se od plus-minus 2,25 do 12 odsto. U ovoj grupi zemalja su i mnoge zemlje u tranziciji, kao sto su: Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Rusija, Poljska i Madjarska. Inace, najbrojnija je grupa (51) zemalja s valutama koje “nezavisno fluktuiraju", medju kojima su i neke najvaznije: SAD, Japan, V. Britanija, Kanada i dr.

Kako i zasta vezati kurs dinara ubuduce? Posto je sada dinar zvanicno vezan za nemacku marku, on odrazava stanje ove jake valute koja, uglavnom, apresira na svetskom deviznom trzistu, dok bi dinar zbog deficita platnog bilansa zemlje trebalo da depresira. Danas veoma mali broj zemalja vezuje svoju valutu za marku, zapravo samo dve: BiH i Estonija.

Ako bi se i dalje ostalo na jednoj valuti kao denominatoru, onda bi bolje bilo vezati dinar za americki dolar, glavnu svetsku rezervnu, transakcionu i intervencionu valutu, kako to radi i jedan broj zemalja u razvoju. Emotivna vezanost za marku, koja je davno postala “domaca valuta", kao i trgovinske veze s Nemackom ne mogu da budu presudan argument. Ipak, izgleda nam da bi najbolje bilo da se dinar ubuduce veze za korpu valuta najvaznijih jugoslovenskih spoljnotrgovinskih partnera, kao sto je to bio slucaj 1990. kada smo presli na fiksni kurs prema marki (danas deset zemalja u razvoju sprovodi ovaj aranzman). Kao alternativa za valutnu korpu vrednovanja mogla bi da posluze i “specijalna prava vucenja" (SPV), rezervna i obracunska jedinica MMF, dok se buduca evropska jedinstvena valuta “evro" za sada ne preporucuje zbog nemogucnosti ispunjenja “kriterijuma konvergencije".

SPV su korpa valuta: dolar, marka, jen, funta, francuski franak, cija je relativna tezina pojedinacno: 39, 21, 18, 11 i 11 odsto. Vece oslanjanje na SPV bi trebalo da deviznim kursevima da vecu dimenziju stabilnosti, smanji uticaj kursnih promena i ubrza medjusobne integracione procese. Osnovni preduslov jeste povecanje ucesca SPV u strukturi medjunarodnih monetarnih rezervi, sira i slobodnija upotreba ovih sredstava, kako bi ona dospela u centar svetskog monetarnog sistema. S tim u vezi, recimo da je na poslednjoj Godisnjoj skupstini MMF i Svetske banke u Hongkongu, krajem septembra 1997, usvojena Rezolucija o specijalnoj jednokratnoj alokaciji SPV od 21,4 milijarde jedinica, sto ce udvostruciti iznos, do sada, dodeljenih SPV zemljama clanicama MMF.

Na kraju, da zakljucimo: zalazemo se za uvodjenje rezima rukovodjeno fleksibilnog dinara, vrednovanog prema korpi valuta glavnih trgovinskih partnera. Ovakav kurs bi vise stimulisao konkurentnija preduzeca, izvoz, dinarsku stednju, vodio vecoj stabilnosti trzisnog kursa dinara, u uticao na eliminisanje “sive" ekonomije i raznih monopolizovanih lobija. Poznato je da fiksni kurs moze “ojacati stabilnost cena u zemljama koje stvarno sprovode finansijsku disciplinu". U zemljama gde to nije slucaj, u koje spada i SRJ, ozbiljni ekonomski problemi ce se pojaviti bez obzira na rezim deviznog kursa valuta.

(Autor je strucnjak za medjunarodne finansije)