POSKUPLJENJE HLEBA NEIZVESNO, NASTAVLJENI PREGOVORI PEKARA I VLADE SRBIJE

Kiflice za gasenje pozara

Zbog odbijanja Vlade Srbije da odobri poskupljenje hleba i cenu uskladi prema postojecem paritetu sa cenom psenice, pekari poceli da saniraju gubitke prodajom kiflica po dva dinara

Vlada Srbije, sudeci prema dosadasnjem cvrstom stavu, nece dopustiti poskupljenje hleba. Da li ce pekari samoinicijativno podici cenu, kako su pre dve nedelje na sednici Skupstine “Zitozajednice" odlucili, zavisice od ishoda nastavljenih pregovora pekara i Vlade Srbije.

Umesto vise cene hleba za 30 odsto, posle cega bi vekna od 600 grama kostala 3,10 dinara, drzava je pekarima ponudila brasno iz robnih rezervi, prema principima po kojima je i dosad isporucivala, odnosno kolicinu dovoljnu samo za cetvrtinu proizvodnje i gorivo po regresiranim cenama od 30 odsto.

Pekari, medjutim ne pristaju da im drzava “pomaze" kao do sada. Proizvodjaci hleba uputili su Vladi Srbije pismo u kome, kao “kompezaciju" za visu cenu, traze da im robne rezerve isporuce 105 hiljada tona psenice po ceni od 85 para za kilogram. Vlada bi prema tom zahtevu trebalo da iz robnih rezervi mlinovima isporuci psenicu sa rokom placanja od 45 dana, a mlinovi pekarama brasno po ceni od 1,62 dinara sa odlozenim placanjem od 40 dana.

Pekari traze i da vlada ukine Uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brasna tipa 850 i da se energenti isporucuju po cenama koje su vazile do 31. oktobra prosle godine. U “paketu" zahteva je i isporuka ulja i soli po starim cenama kao i prioritetno obezbedjenje deviza kod Narodne banke Jugoslavije po zvanicnom kursu za kupovinu rezervnih delova.

Potrazivanja od vojske, bolnica, studentskih domova i zatvora, prema zahtevima pekara, trebala bi da se kompenzuju i “prebiju" s porezima i doprinosima na licne dohotke zaposlenih u industriji hleba. Usvajanje ovih mera koje bi vazile do 31. marta je, kazu pekari, samo gasenje pozara pa bi se cene morale korigovati pocetkom aprila.

Ljut na svoje
"Ne mislim nista o ceni hleba. Zasto da mislim o tome kad postoje oni koji misle o nama. Sada mi ne odgovara ni da cena hleba bude sest dinara. Neka svojom politikom zatvore moju pekaru, a i druge firme. Kad propadaju svi neka propadnemo i mi", kaze direktor jedne pekare u centralnoj Srbiji.
Na pitanje da li bi pekarima pomoglo da drzava odobri poskupljenje hleba na 3,10 dinara, direktor ove pekare kaze: "Ona nije dovoljna da pokrije ni sadasnje troskove, a jos manje dosadasnje gubitke. Sta da uradim s gubitkom od tri miliona dinara koji je nastao zbog ovakvog vodjenja politike cena. Da se razumemo, ja sam clan vladajuce, SPS partije. Ljut sam na svoje."

Cedomir Rodic, generalni direktor pekare u Kikindi, kaze da su u ovom preduzecu, vec zapoceli da “gase" pozar, proizvodnjom mini kiflica od 250 grama koje se prodaju po ceni od dva dinara. One u asortimanu ove pekare zauzimaju od 40 do 50 odsto proizvoda. Pekara do sada za brasno duguje oko 600 hiljada dinara, a dnevno zbog niske cene hleba gubi oko 14 hiljada dinara.

“Cena hleba nije se menjala 19 meseci. Ako bi cena hleba bila visa za 70 para, pekari bi mogli da posluju na nuli, bez dinara izdvajanja za investicije. Odluka koja je bila doneta da se cene samoinicijativno podignu, znaci da je dogorelo do nokata. Najgora varijanta je da radimo sa gubicima i upropastimo firmu. U nasim zahtevima nema nista vise nego da se ispostuju utvrdjeni pariteti izmedju cena psenice, brasna i hleba", kaze Rodic.

Dragisa Radulovic, tehnicki direktor u mlinsko-pekarskom preduzecu “Poljotehna" u Negotinu kaze da bi trazeno povecanje cene hleba od 30 odsto pokrilo samo prosecne troskove proizvodnje pod uslovom da ne bude novih poskupljenja repromaterijala, energenata i rezervnih delova.

“Nasa pekara je u nesto boljem polozaju od drugih jer posluje u sastavu mlina i proizvodi dosta peciva. Nismo menjali asortiman i necemo odstupati od proizvodnje prema, vec postojecoj strukturi vrsta hleba i drugih proizvoda od brasna. Verujem da cemo uspeti da se dogovorimo s vladom u obostranom interesu", kaze Radulovic.

S. Jovicic

Privatni pekari prepolovili proizvodnju hleba
“Privatni pekari u Beogradu smanjili su proizvodnju hleba za 50 odsto od planirane. Moje pekare proizvode toliko hleba da bi zadovoljile potrebe starih musterija i sacuvale ime. Cak i tolika proizvodnja hleba dotira se proizvodnjom peciva i kiflica od 250 grama. Medjutim, to nije resenje i mi se foliramo. Za proizvodnju veknice, pekari imaju iste troskove i bolje bi i za njih i potrosace bilo da se proizvodi normalna vekna", kaze Djordje Ilic, predsednik Udruzenja privatnih pekara.
Drzava je pre pre desetak godina zbog toga sto je preko cene hleba, kaze Ilic, vodila socijalnu politiku, pekarima nadoknadjivala nastale gubitke. Pekari su energente i ostale dazbine prema drzavi, placali po cenama koje vaze za domacinstva, a ne za industriju. Sada drzava ima dva arsina, hleb i dalje tretira kao socijalni artikal, ali ne daje nikakve beneficije. Istovremeno, kaze Ilic, pekarima ne dozvoljava da formiraju cene na trzisnim principima. Zato su pravi pekari bankrotirali jer ne smeju da podignu cenu hleba bez saglasnosti vlade. Pre dve godine bilo je slucajeva da su takvim pekarima, privremeno zatvarane radnje, kaze Ilic.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /