Vreca i zakrpa

Vladan Marjanovic

Za sve je, izgleda, najvise kriv Zoran Lilic.

Jer, ko zna: da nije on onomad, u svojstvu tadasnjeg predsednika SRJ, tokom zvanicne posete Minsku do te mere “ucvrstio najtoplije, prijateljske odnose koji su uvek postojali izmedju nase dve drzave" - kako je to, dirnut, pre nego sto je dosao ovamo objasnio Aleksandar Lukasenko - mozda u Beogradu ne bi pali u iskusenje da pozivanjem u goste beloruskog vlastodrsca povuku jos jedan pompezno glup spoljnopoliticki potez.

Treba, medjutim, biti fer pa ostaviti i mogucnost da je Lilke u svemu tome potpuno nevin: sta je njegova ljudska toplina u poredjenju sa, recimo, Slobinom gvozdenom voljom i iskonskom zeljom da postane Tito, pa da, kao on, s nasim tradicionalnim svrstanim i nesvrstanim prijateljima - uglavnom belosvetskim uzurpatorima i secikesama, kako se pre ili kasnije ispostavi - svaki cas paradira po crvenom tepihu?

(A orkestar Garde svira: ta-na-na-na, ta-na-na-na, ta-ta-ta-ta-ta-ta-ta...).

Nema zato niceg prirodnijeg od toga da se Milosevic sastaje s Lukasenkom; i da potom izjavljuje kako je “poseta premasila sva ocekivanja" i kako je “postignut visok stepen razumevanja". Ko ce bolje razumeti jednog autokratu nego drugi autokrata? U Evropskoj uniji nece ni da cuju za njih; u Savet Evrope ih ne primaju; Helsinske komitete dozivljavaju kao spijunske centre; ne razumeju otkud opoziciji uopste ideja da se bori za vlast; novinare hapse, ili makar tuku; Sorosa mrze k’o psa. Aleksandar je svojevremeno javno izrazio izvesno razumevanje za Hitlera; Slobodan se, doduse, po pitanju Staljina, jos nije izjasnio.

Narod im bedno zivi, ali uredno glasa za njih (ako treba, nesto glasova tu i tamo ukradu).

Pa kako onda da se ne slazu dobro?

Sad hoce da poboljsaju i privrednu saradnju. Ma, sta “poboljsaju": udesetostruce! (Robna razmena je trenutno citavih deset, a do kraja godine ce, kazu, biti sto miliona dolara. U stvari, ako je po subotnjoj “Politici", to se vec i dogodilo - valjda u istom trenutku kad je i izreceno. Takva je moc autoriteta dvojice mudrih drzavnika!) Super: i mi smo za razvoj privrede, a oduvek smo se zalagali i za prijateljstvo medju narodima. Samo nam ta zlobna sumnja ne da mira: kako to da dve zemlje - “opredeljene da aktivno ucestvuju u savremenim integracionim tokovima (...) daju krupan doprinos jacanju ravnopravne saradnje i stabilnosti u Evropi" - ta ista Evropa dugackim stapom drzi sto dalje od sebe?

Da nije to onaj Soros nesto zamesio?