REPORTER “NASE BORBE" U ZRENJANINU

Zrenjaninci ulozili 250 hiljada maraka u modernu opremu koju koristi RTS, a njeno dopisnistvo potpuno ignorise politicka zbivanja u gradu. Nalaz republickog inspektora grupa odbornika pokusala da iskoristi za smenu vlasti, ali odustala svesna da su opstuzbe neuverljive. Javnost rada najveci uspeh lokalne samouprave

Mihal Ramac

"Da privreda radi kao nekad, mogla bi se praviti cuda: Centar Zrenjanina

Iako vec godinu dana nisu na vlasti, socijalisti neumorno zasmejavaju Zrenjanince. Nedavno su, tako, rezervisali jedan restoran za proslavu rusenja opstinske vlasti, ali im je slavlje propalo zbog pogresnog sabiranja glasova. Naime, “kupili" su dvojicu tzv. “putujucih" odbornika, ali su ih istovremeno izneverila dvojica njihovih, pa su ostali tamo gde su i bili u destruktivnoj opoziciji. Za redovno zasmejavanje sluzi i novopokrenuto socijalisticko glasilo “Glas Zrenjanina". Kome nije dosta smeha, moze da iz novosadske ispostave RTS gleda priloge zrenjaninskog studija, u kojima se govori o svemu i svacemu, izuzev o njihovim zivotnim interesima i ostalim znacajnim zbivanjima u gradu, opstini i regionu. Socijalisticka stampa iz Beograda i njen novosadski prirepak, zajedno sa zvanicnom partijskom agencijom, vec godinu dana pozivaju na hajku protiv nove vlasti. Kao krunski dokaz pamfletopisci navode da su sa svih opstinskih polozaja uklonjeni oni cija prezimena se zavrsavaju na -ic, posto su fotelje dostupne samo onima na -ov, -ev i -ski. Drugim recima, da starosedeoci Banacani istiskuju potomke onih koji su dosli s Carnojevicem i kasnije doseljenike. Ljudi iz vlasti i ostali ozbiljni Zrenjaninci pristaju da razgovaraju o svemu izuzev o ovom poslednjem. Takvih i slicnih prebrojavanja, kazu, nit' je bilo niti ima, niti mogu da ikome sluze na cast. Gore od toga bilo bi samo razvrstavanje ljudi po krvnoj grupi ili boji kose.

Zrenjanin je, zvanicno, postao slobodan grad 28. decembra 1996. godine. Socijalistima nije pomoglo ni to sto su, prema nedemantovanim izvestajima stampe, predsedniku Opstinske izborne komisije za laziranje dali nekoliko desetina hiljada dinara. Za svaki slucaj, odbornici pobednicke koalicije su deset dana i noci golim rukama cuvali zgradu Opstine, cak su i spavali u njoj. Primopredaje nije bilo, jer programima SPS tako nesto nije predvidjeno. Nakon Gonsalesovog izvestaja, nova vlast je dobila jos vise odbornika. Na crvenoj strani niko nije ni pocrveneo zbog pokusaja masovne prevare.

Ostali na okupu posle raspada "Zajedno" i "Vojvodine": Skupstina opstine

Nova vlast je nasledila desetak miliona dinara dugova, s tim sto su kasnije aktivirani jos neki dotle “zamrznuti" racuni i presude koje su “mirovale" po nekoliko godina. Snaga pobednika nije bila toliko u 37 od 70 odbornika u Skupstini opstine, koliko u tome sto su se drzali nacelnog dogovora da svi oni, bez obzira na partijsku pripadnost (SPO, DS, DSS, koalicija “Vojvodina", Vojvodjanska stranka, Socijaldemokratija...) cine - veliku koaliciju “Zrenjanin". Zato su bez vecih potresa preziveli i raspad koalicije “Zajedno" i razlaz unutar “Vojvodine", ali i stalna podmetanja sto lokalnih protivnika sto njihovih sefova iz Beograda. Kao i ostale vojvodjanske opstine u kojima je pobedila demokratska opozicija Zrenjanin je, fakticki, izopsten iz Srbije i Vojvodine. Tacnije, mora da se pridrzava svih zakona, uredbi i ukaza, dok Republika ima pravo da protiv njega primenjuje sva postojeca sredstva, orudja i oruzja.

Opstina, po Ustavu, moze da se bavi samo lokalnom samoupravom. Opstinski budzet za proslu godinu iznosio je 113, da bi rebalansom bio sveden na 96 miliona dinara. Plate iz budzeta prima 800 zaposlenih i do kraja januara su svi primili i drugi deo decembarskih zarada. Opstina ima blizu 150 hiljada stanovnika u 22 naseljena mesta.

- Za proteklih godinu dana sigurno smo uradili vise nego bivsa vlast za prethodne cetiri godine - kaze Vojin Bacvanski (inzenjer geodezije, 34 godine), predsednik Izvrsnog veca SO Zrenjanin. - Uradili smo 13 kilometara kanalizacione mreze. Za obnovu i modernizaciju 22 osnovne i srednje skole, u koje nije nista ulagano tokom proslih deset godina, Opstina je dala pet miliona. Izgradjeno je ili popravljeno 15 kilometara puteva. Posle 40 godina obezbedili smo i odgovarajuce prostorije za nas (medju)opstinski list “Zrenjanin". U Muzlji, mestu gde zive pretezno Madjari, napravili smo jedno od najsavremenijih obdanista u Jugoslaviji. Trudili smo se da pomazemo i drustvenim preduzecima koja su zapala u finansijske neovolje: odlagali smo, recimo, resenja o naplati za koriscenje gradjevinskog zemljista Fabrici tepiha, Fabrici namestaja, Konfekciji “Sloga", “Tekstilu", “Metalprogresu"... Zivnulo je Pozoriste... Pogledajte koliko fasada je obnovljeno...

Predsednik Skupstine opstine Zrenjanin dr Zlatimir Kozlovacki polozaj i tretman opstine ilustruje odnosom televizije prema gradu, odnosno stanovnicima opstine. Citava zrenjaninska privreda je, podseca, ulagala novce u izgradnju i opremanje lokalnog televizijskog studija. Zrenjaninci su dali 250 hiljada maraka za najmoderniju opremu koju sada koristi Radio-televizija Srbije, a njeno dopisnistvo apsolutno ignorise politicka zbivanja u gradu i delovanje opstinske vlasti. Predsedniku ne smeta to sto se na televiziji za godinu dana pojavio samo jednom, prilikom otvaranja pominjane biciklisticke trke “Kroz Jugoslaviju", vec to sto se ta televizija ponasa kao da s Zrenjaninom nema veze.

- Mislim da je vecina gradjana i danas na nasoj strani. Da su danas izbori, mi bismo prosli jos bolje nego u novembru 1996. Mada smo imali nekih kadrovskih gresaka zato sto se u pocetku islo po partijskoj liniji, sada vise nema otimanja za funkcije. Cak je nekad tesko naci coveka za odredjenu funkciju, jer se na prvom mestu trazi struka. Predsednik, to mogu da kazem, mozda moze da bude svako. Medjutim, ima poslova koje mogu da rade samo ekonomisti, gradjevinci, arhitekti, a na celu novina moze da bude samo novinar. Siguran sam da u gradu ima dosta visokoobrazovanih ljudi koju su potpuno na nasoj strani, ali se ustrucavaju da prihvate, recimo, odgovornu funkciju u javnom preduzecu, jer se plase da ce na njoj ostati samo dok je na vlasti sadasnja koalicija - kaze dr Kozlovacki i dodaje da u proteklih godinu dana niko od opstinskih funkcionera ili direktora javnih preduzeca nije dobio stan.

U skladu s programom SPS, Zrenjaninsku opstinu je nedavno posetilo ovlasceno lice iz Ministarstva finansija Srbije. Doticnog nisu zanimala nikakva objasnjenja i obrazlozenja. Opstina se zalila na svih sedam tacaka njegovog izvestaja. Zalba nije ni razmotrena, vec je stigao nalog da se postupi po zapisniku inspektora. Predsednik Izvrsnog veca kaze da ce nalog Ministarstva u potpunosti biti ispostovan, ali i da ce do kraja biti iskoriscena zakonska prava na zalbu. Po njegovim recima, ulaganje sredstava u renoviranje skola mozda i jeste bilo nenamensko, ali ni u jednom zakonu ne pise da Opstina ne sme da trosi novac za te namene. U nekim solama, kaze on, nije bilo ni minimalnih uslova za rad. Grupa odbornika je pokusala da nalaz inspektora iskoristi za smenu opstinske vlade, ali je naprasno odustala, svesna da opstuzbe nisu bas uverljive.

Pored toga sto je pocela ne od nule nego deset miliona dinara ispod nje, nova vlast je nasledila i stare programe rada i nije imala drugog izbora nego da ih ostvaruje. Tek ove godine, fakticki, moze da sprovodi iskljucivo svoju politiku, na onolikom prostoru koliki je ostavljen lokalnoj samoupravi. Mnogi gradjani i danas, kaze dr Kozlovacki, dolaze da se zale u Opstinu zbog toga sto kasne penzije ili sto ne dobijaju decije dodatke, jer ne znaju da to zavisi od nekog drugog. On smatra da je za godinu dana uradjeno vise nego sto se moglo pretpostaviti. Da privreda radi k’o nekad sto je, mogla bi se praviti cuda. Upitan da li mu smetaju svakodnevni niski udarci porazenih snaga, prvi covek Zrenjanina kaze:

- Da sam opozicija, i ja bih gledao da rusim one koji su na poziciji, ali ne na tako ruzne i prljave nacine. Kao i ostale opozicione opstine u Vojvodini, Zrenjanin uspesno odoleva svim nasrtajima na demokratiju i, bar u onome sto zavisi od opstinske vlasti, ne zivi gore nego ranije. Naprotiv.

- Javnost u radu je najveci uspeh ove lokalne samouprave. Siguran sam da svi stanovnici znaju ko je predsednik Skupstine opstine, ko je predsednik Izvrsnog odbora, ko je za sta zaduzen. Redovno ucestvujemo u emisijama na radiju i odgovaramo na sva pitanja gradjana. Za godinu dana smo u ovoj zgradi primili preko pet hiljada stranaka, sto je ranije bilo nezamislivo. Priblizili smo narodu ovo zdanje, koje tu stoji 180 godina. U velikoj sali je lane odrzano preko sezdeset razlicitih manifestacija. Renovirali smo prostorije Opstine, pre svega salu za vencanja, otvorili smo za gradjanstvo Gradsku bastu iza opstinske zgrade - istice predsednik Izvrsnog veca Vojin Bacvanski.