Polo Biver, glavni urednik Jane’s Defense Weekldz, britanskog casopisa za pitanja bezbednosti o kosovskoj oslobodilackoj armiji

Vazno je imati na umu kad su ovakve organizacije u pitanju da i kad nemaju podrsku vecine stanovnistva, ta vecina moze pred njihovim smrtonosnim akcijama jednostavno da zatvara oci

Branka Trivic

Gospodine Biver, ko se krije iza Oslobodilacke armije Kosova?

- Postoji grupa koja sebe naziva Oslobodilacka armija Kosova, koja je preuzela odgovornost za masu incidenata koji su se dogodili u poslednjih cetiri-pet meseci. Ja mislim da je to vrlo mala grupacija koja ni u kom slucaju ne odrazava stavove svih Albanaca na Kosovu.

- Veoma je tesko pouzdano odgovoriti na pitanje kako izgleda komandni lanac. Takodje je tesko ustanoviti da li postoji veza izmedju onog krila Demokratskog saveza Kosova koje je formiralo sopstvenu vladu u egzilu i ove grupacije. Sve sto znamo jeste to da je za poslednjih sest do osam meseci mnogo oruzja stiglo na Kosovo, kao i da su teroristicke jedinice u ovom periodu naglo podigle stepen opremljenosti i osposobljenosti za oruzana dejstva.

Gospodine Biver, sta je zapravo Oslobodilacka armija Kosova - je li to teroristicka grupacija ili zacetak nekakvog revolucionarnog pokreta?

- Mislim da je vrlo tesko reci da li je Oslobodilacka armija Kosova teroristicka organizacija ili nesto sto bi moglo prerasti u oslobodilacki pokret.

Mislim da se kosovska oslobodilacka armija sastoji od nekoliko stotina pripadnika koji ucestvuju u oruzanim akcijama. Imaju verovatno i mrezu od nekoliko hiljada simpatizera. U tom smislu mozete povuci paralelu sa zacecima Irske republikanske armije u Severnoj Irskoj ili pak ETE u Spaniji. Ono sto je, medjutim, vazno imati na umu kad su ovakve organizacije u pitanju jeste da i kad nemaju podrsku vecine stanovnistva, ta vecina moze pred njihovim smrtonosnim akcijama jednostavno zatvarati oci, praviti se da ih ne vidi i da za njih ne zna. Sto se tice borbe protiv takve jedne organizacije, to funkcionise obicno tako da vam je potrebno deset puta vise ljudi - deset policajaca, recimo, na svakog clana kosovske oslobodilacke armije, tako da ce policija, a mozda jednog dana i vojska, imati dosta problema. Uzgred budi receno, mislim da policija nije dovoljno obucena za borbu protiv grupacija kao sto je Oslobodilacka armija Kosova.

Da li ce teroristicke akcije ovog tipa eskalirati?

- Mislim da cemo biti svedoci porasta teroristickih akcija, bombardovanja, paljbi. Razlog za to nece biti teznja kosovske oslobodilacke armije da dodje do nekog stepena nezavisnosti ili autonomije - to je posebna, politicka ravan problema - nego proterivanje srbijanske policije. Uostalom, vec postoji debeo dosje zlostavljanja i maltretiranja obicnih, neduznih ljudi na Kosovu, sto ce samo voditi pojacavanju njihove podrske organizacijama kao sto je Oslobodilacka armija Kosova. Mislim, dakle, da ce terorizam eskalirati bez obzira na to koliko se na politickom nivou radilo na tome da se on umanji. Mislim da kao Evropljani moramo razviti svest o toj opasnosti, sto zahteva da se odmah, bez odlaganja, preduzmu odgovarajuce politicke akcije. Videli smo vec pre nekoliko godina da su Ujedinjene nacije poslale vojnike u Makedoniju, sto je, po mom misljenju, stabilizovalo donekle situaciju u tom podrucju. Voleo bih da vidim da i predsednik Milosevic pristane na pregovore, kako bi se moglo razmisljati i o spoljnoj pomoci i podrsci i jednoj i drugoj strani u konfliktu. To bi bio najbolji nacin da ne dodje do eskalacije nasilja i rata kakav smo vec imali u Bosni.

Poslednju ponudu medjunarodne zajednice - specijalni status za Kosovo odbijaju obe strane. I kad bi je Beograd prihvatio, kosovski Albanci bi ostali, cini se, uporni u odbacivanju.

- Specijalni status je nedovoljan za prosecnog Albanca, a previse za prosecnog Srbina. Ove politicke dileme veoma podsecaju na one u Severnoj Irskoj. I tamo imate dve zajednice koje ne zele pregovore, jer na to ne pristaju ekstremni elementi koji ih predvode.

Ono sto je neophodno jeste dijalog, ali i pozornost medjunarodne zajednice.

Mislim da ce i Amerika i Evropa pokazati da ulazu sinhronizovane napore kako bi se problem resio. Mislim da se i Srbi moraju dovesti do uverenja da moraju da saradjuju. Za sada stvari stoje tako da predsednik Milosevic iskazuje tendenciju da ne cuje ono sto ne prija njegovim usima.

Uslov je, medjutim, da radimo veoma brzo jer ce u suprotnom vreme isteci. Ako se to desi - problem ce postati zaista ozbiljan.

(Radio Free Europe)