RTS, bez panike

Pise: Petar Lukovic

Nasa je sreca je da ce Vuk Draskovic uzeti stvar u ruke Danice Draskovic, jos je veca sreca da nam je stigao Belorus Lukasenko i da smo svi, zar ne primecujete, otisli u Pizdu Materinu (PM), a najveca sreca jeste da posedujemo Predsednika Milosevica (PM), sta bismo radili da je nam je umesto njega Lukasenko ili, daleko bilo, Bil Klinton?

"Nasa drzava je u najvecem privrednom usponu u svojoj istoriji. Nikad nezaposlenost nije bila manja, nikad nismo imali stabilniju ekonomiju i manju inflaciju. Rekordni broj gradjana poseduje vlastite kuce, prosperitet i blagostanje su ocigledni".

Citajuci ovako direktno nebulozne redove, sasvim je logicno da pomislite da su ovog kolumnistu po principu retardirane ovce Doli klonirali geneticari iz dusevne bolnice "RTS Dnevnik" pod upravom mikrohirurga Milorada Komrakova; ni mogucnost da je kolumnista koristio jednu od najopasnijih hemijskih kombinacija (konzumirao alkohol dok je citao crvenu "Borbu") nije nezanimljiva, a sasvim realno izgleda objasnjenje da je kolumnista pazljivije nego sto treba gledao TV "Dnevnik" i progutao udicu koju mu je kroz ekran doturio potpredsednik Vlade Srbije Slobodan Radulovic kad je nonsalantno, glasom iscedjene cedevite, obecao da ce kurs neonacisticke marke, pod ofanzivom partizanskog dinara, biti porazen i vracen na medjunarodno priznate granice od 3,3 dinara za deset pfeninga.

Priznajem, jebi ga, da nijedna od gore montiranih varijanti nije tacna; doduse, istina je da kad covek zivi u Srbiji ima prirodnu potrebu da se vrati u ovcu; istina je, takodje, da mi crvena "Borba" svojim velikim formatom otvara mogucnost laicke mentalne dijagnoze Zivorada Djordjevica, glavnog urednika ovog SPS fanzina; istina je, konacno, da do poslednje kune verujem u dinar, ne bi valjda onako lep covek kao sto je C-Radulovic javno lagao preko televizije, pa nismo valjda dotle dosli da politicari ne govore istinu, evo, garantujem da je marka pala, ako nije pala samo sto ne padne, zrelo je, dobar je Radule, bas mi se dopada kako su mu osisali obrve, izgleda nekako devizno, ume da me zavede u svakoj samousluzi: niske cene koje direktno udaraju ispod pojasa, toplo preporucujemo buduce nestasice, zar vec niste, gradjani, kupili tonu & po brasna, dva miliona flasa zejtina i makar litar belog, makedonskog, sta cekate kad vam C-Radulovic kaze da je sve normalno, nikakve panike nema, samo mirno legnite na patos i pokrijte se televizorom. Da se nekako vratim na pocetak; u patriotskoj zelji da podelim opste odusevljenje sto je u ovu zemlju konacno stigao neki Predsednik Iz Inostranstva (PII), a kojeg je po protokolu docekao Predsednik Iz Zemlje (PIZ), smatrao sam - ocigledno pogresno - da bi nekako valjalo motivisati siroke narodne mase, uliti im optimizam, pravoslavnu veru da izdrze nepostojeci zid spoljnih sankcija, zeleo sam da mu ga malo dam po Belorusiji, stigao nam je drug Lukasenko, ekspert za ljudska prava & ostale tzv. slobode zapadno- sifilistickog sveta, nisam hteo da kvarim opce kreativno ludilo TV reportera Dusana Cukica koji u trecem TV "Dnevniku" umalo nije silovao Lukasenka sa socijalistickom idejom da on i Simo Gajin oralno zadovolje musku populaciju Bjelorusije, hteo sam, jebem mu mater, sve najbolje, a ispalo je - najgore.

Pod ociglednim uticajem americke obavestajne sluzbe, zarazen NATO-virusom, pohlepan na Radulovicev kurs marke od 3,3 dinara, podeljen kao Zvezdara (na pravu & neprijateljsku stranu), osamucen kolicinom krvi u alkoholu, zagledan u seksualne orgije po Beloj kuci - nehotice sam citirao izvesnog Bila Klintona glede opceg stanja Unije (citaj: SAD); sasvim pogresno mi se dopala ona recenica o stabilnoj ekonomiji i maloj nezaposlenosti, pao sam na paljevinu o privatnoj svojini, zalepio sam se za malu inflaciju, ne mogu da prepoznam sebe kako sam uspeo da budem tako glup, mora da su me Amerikanci drogirali, verovatno je da sam vec ovca a da to ne znam, pouzdano se ne osecam najbolje, kako mi je uopce palo na pamet da nervozne citaoce podsecam na nepostojecu inflaciju u Americi kad svaki Lukasenko u Srbiji zna sta po Beloj kuci penisom radi Bil Klinton, to je, bre, vest; nije vest da je 1 DEM= 8 dinara, jer ako ne verujem C- Radulu, necu valjda da verujem Biliju, ne moze se Klinton porediti sa Slobodanom (Radulovicem, Milosevicem), jebes podatak da Amerikanci poseduju kuce, pa sta ako poseduju kuce - serem im se na kuce, imamo i mi kuce pa to ne objavljujemo celom svetu, mi cutimo o inflaciji, ne idemo okolo i kenjamo, uspeli smo, recimo, da u Strazbur posaljemo Saveznu Delegaciju na celu s Ljubisom Risticem iz cijeg teatarskog odusevljenja sto su ga pustili u Francusku stize naslov "Politike ekspres": "Dosli da ostanu". Znaci li to, ima Boga, da su Ristic & Dacic & Komnenic odlucili da zatraze azil u Strazburu, da ostanu zauvek u Alzasu, da se vise ne vracaju?

Negde pri kraju ovog teksta, vrlo se kajem sto za pocetak ove skroz pogresne kolumne nisam iskoristio naslov iz Zivoradove "Borbe": "Politika SRJ: Mir i saradnja". Mir s Belorusijom - otvoreno podrzavam, mada bi, kad ne razmislim, bilo vrlo zgodno da se Belorusija nekako uklopi u OVK granice Klina-Srbica- Pec o kojima RTS nema nikakvih informacija, jer Komrakov, da se ne lazemo, dnevno proizvodi bar 250 RTS ovaca, nema covek vremena da se bakce Kosovom koje je, rekao nam je Slobodan Lukasenko 1987. u Kosovo Polju, srpska zemlja na kojoj niko ne sme da vas bije. O ubijanju nije bilo reci.

Sta se posle desilo, stvarno se ne secam; Makedonci su napravili narkomansko vino od kojeg se brise SFRJ-proslost, kao kroz san javlja mi se da je C-Radule godinama upozoravao na fasisticke ambicije DEM marke, u retkim treznim trenucima ljudi su mrmljali o ratu u kojem Srbija nije ucestvovala ("Mir & saradnja", secate se?), Ante Markovic & Zivko Pregl definitivno su nas doveli na Klintonove seksualne grane polnim odnosom 1:7, sreca je da ce Vuk Draskovic uzeti stvar u ruke Danice Draskovic, jos je veca sreca da nam je stigao Belorus Lukasenko i da smo svi, zar ne primecujete, otisli u Pizdu Materinu (PM), a najveca sreca jeste da posedujemo Predsednika Milosevica (PM), sta bismo radili da je nam je umesto njega Lukasenko ili, daleko bilo, Bil Klinton?

Nasa Hilari pise u "Bazaru" da je slogan "I Srbija i svet" bio - lep. Slazem se. Lep je i herpes kad se rascveta. Lep je devizni kurs od 120 dinara za bosansku Konvertibilnu Marku. Lep je Radulovic. Lep je Milutinovic. Lepo je ziveti u Srbiji. Lepo je biti Doli. Lepo je pasti travu. Sve je lepo. Cak sam i sam sebi lep. Vuna mi je kvalitetna, mekecem kad mi se prohte i obozavam zelenu travu doma mog. Uopste, zivot je lep. Proverite u C-marketu!