Nije svaki nasilni akt terorizam

Sve do 1984, Interpol se ovim nije bavio jer se terorizam kvalifikovao kao krivicno delo s politickom motivacijom tako da je mesanje ove organizacije bilo zabranjeno clanom tri njenog Statuta

Bojana Oprijan-Ilic

Drustvena nepravda, drzavni teror koji se izrazava povredama ljudskih prava, diskriminacija po osnovu nacionalne, vjerske, rasne ili neke druge pripadnosti, ta objektivna stanja, su najvazniji uzroci terorizma. Ona izazivaju osjecanje frustracije kada se subjektivnim opazanjem dodje do zakljucka da je isticanje nekog zahtjeva uzaludno. Mora se reci da frustracija ove vrste ima u Jugoslaviji vec duze vremena, na svim stranama i na svakom koraku, objasnjava za “Nasu Borbu" dr Budimir Babovic, policiolog i bivsi potpredsednik Interpola.

Cini se da je “revolucionarni terorizam" ustuknuo. Tome je vjerovatno najvise doprinijela energicna akcija na medjunarodnom planu, ali i krupne promjene u Sovjetskom Savezu i u drugim krajevima istocne Evrope, dodaje dr Babovic. Sada se uglavnom odrzava terorizam nacionalisticke i vjerske provenijencije. Sto se ovdasnje situacije tice, nastavlja nas sagovornik, radi se o razlicitim vidovima kriminalnih aktivnosti ali se terorizmom oznacava sve i svasta. U Beogradu, na primer, pretezu aspekti mafijaske i kriminalno-politicke vrste. Ali valjda zvuci ubojitije ako neku radnju kvalifikujete kao teroristicku. Kad je ubijen visoki funkcioner JUL-a, uzurbano je receno da je on zrtva terorizma. Medjutim, konstatuje dr Babovic, organizatori i izvrsioci teroristickih napada ne ostaju anonimni. Sustina terorizma je da zaplasi ostavljanjem poruke. Palestinac Zorz Habas je jos 1970 godine isticao: “Kad zapalimo radnju u Londonu, tih nekoliko plamenova vredi koliko dva zapaljena kibuca."

Kad neki akt nasilja treba negdje svrstati, onda se trazi odgovor na pitanje ko je od njega imao koristi. Prije par godina, kad je na dobro cuvano sjediste JUL-a u Ulici Djure Djakovica, bacena nekakva eksplozivna naprava, od toga je u tom trenutku najvise koristi imao beogradski rezim. Konacno, sto se dogadjaja u Beogradu tice, zaplasivanje stanovnistva nije cilj (iako se, naravno, mogu upitati kako da se oni zastite kad to nisu u stanju ni visoki funkcioneri) vec se radi o uskom krugu ljudi koji verovatno znaju o cemu se radi i zasto je neko likvidiran. Veliki broj ubistava ove vrste ostao je nerazjasnjen i to izaziva sumnju u pogledu odnosa izmedju vlasti i pocinilaca ali to su, ipak, samo sumnje za koje nema dokaza.

Na pitanje kako bi okarakterisao poslednje dogadjaje u Crnoj Gori, podmetanje eksplozivnih naprava, paljenje sena i sl., dr Budimir Babovic kaze:

- U Crnoj Gori je prosto jedna reakcija onog dijela koji je izgubio na izborima i koji takvim aktivnostima pokusava da zaplasi onaj drugi deo, onu struju koja je pobijedila. Ono sto je, po mom misljenju, pogresno protumaceno jeste odlazak demonstranata do zgrade vlade i njeno demoliranje. To je protumaceno kao terorizam a radi se zapravo o huliganstvu za koje, takodje, mora da se odgovara.

Po ciljevima i metodama ono sto se desava na Kosovu u znacajnoj mjeri se priblizava terorizmu u Baskiji, Sjevernoj Irskoj i na Korzici, ocenjuje nas sagovornik. Jer, radi se o jednom zahtjevu albanske manjine koji se svodi na izdvajanje iz Jugoslavije. Na drugoj strani, zaprepascujuce je da rezim u Srbiji odbija dijalog cak i sa Srbima na Kosovu. Bolje receno sa onim predstavnicima ostatka Srba koji nastoje da se pocne preduzimati nesto sto bi bilo drugacije od sadasnje politike. Rezim je potpuno u pravu kad ne prihvata zahtev za otcjepljenje i u tome ima deklarisanu podrsku medjunarodne zajednice ali je, kao sto sam rekao, potpuno pasivan u trazenju izlaza iz ove situacije i u nacinu resavanja zajednickog zivota koji bi bio prihvatljiv i za Albance.

U slicnim situacijama u svetu se, naime, ipak napredovalo. Na Korzici i u Francuskoj, kaze dr Babovic, prije cetrdesetak godina mogli ste u sredstvima javnog saobracaja da vidite natpise kojima se zabranjuje pljuvanje po podu i govor dijalektom. Sad se, medjutim, situacija potpuno promijenila tako da danas imate i radio i TV emisije na razlicitim dijalektima. Danas Korzika i, recimo, Bretanja uzivaju veca prava nego neki drugi regioni u Francuskoj. Ipak, separatisticke organizacije i dalje odrzavaju tenziju.

Prema misljenju sagovornika “Nase Borbe" ponekad takve organizacije imaju znacajan podsticaj i pomoc spolja cak i od saveznika drzava u kojima su. Spanska policija je, na primer, sest-sedam godina imala velikih problema jer su se baskijski teroristi sklanjali u Francusku i ostajali neotkriveni.

Zato je neophodna energicna akcija medjunarodne zajednice posebno kad se radi o medjunarodnom terorizmu. Sve do 1984, podseca dr Babovic, Interpol se ovim nije bavio jer se terorizam kvalifikovao kao krivicno delo s politickom motivacijom tako da je mesanje ove organizacije bilo zabranjeno clanom tri njenog Statuta. Bio sam, kaze on, zagovornik orijentacije da se Interpol u ovome angazuje jer su ta krivicna dela sankcionisana i medjunarodnim konvencijama gde im nije priznat taj politicki momenat. Recimo konvencije koje se ticu bezbednosti vazduhoplova, zastite medjunarodno zasticenih lica ukljucujuci i diplomatske agente, protiv uzimanja talaca i sl. U svim ovim dokumentima se akti koji spadaju u teroristicke smatraju krivicnim delima iz domena opsteg prava. Inace 1986 u Beogradu je usvojen vodic za borbu protiv terorizma koji razradjuje uputstva nacionalnim biroima Interpola kako da postupaju kad se suocavaju s ovim vidom kriminalne delatnosti..