Iza kulisa 8. sampionata sveta u vaterpolu

Kada je sredovecni recepcionar pokazao zanimljivu dozu zainteresovanosti za svoje goste iz te daleke evropske zemlje, njegova zaintrigiranost svela se na konstataciju da on zna da smo mi “old Jugoslavija", iz cega se nadovezalo pitanje “da li je novo ime nase zemlje Diana, po princezi Diani"

Snezana Pantovic
specijalno iz Perta

“Ikodinovic... Ikodinovic... Goool! 6:6! Pet sekundi do kraja! Gotovo je!" - odjekivale su reci Jordana Ivanovica, poznatog jugoslovenskog radio-komentatora iz novinarske loze bazena broj 4 na “Celendzer" kompleksu, izgovorene u direktnom prenosu utakmice Jugoslavija-Hrvatska odigrane na 8. sampionatu sveta u “vodenim" sportovima odrzanog u Pertu od 9. do 20. januara. Gol za spas u poslednji cas izazvao je tajac u dupke punom gledalistu - Hrvati su se u ocajanju uhvatili za glavu, nasi navijaci takodje, ali sa srecnim pogledom uprtim u nebo u znak zahvalnosti Svevisnjem - utakmica je odigrana 13. januara na dan doceka pravoslavne Nove godine.

Gol Danila Ikodinovica i komentar kolege Ivanovica ciju je intonaciju zavrsnog vidjenja izjednacujuceg pogotka “skinuo" popularni glumac Petar Bozovic, inace clan jugoslovenske vaterpolo ekspedicije u Pertu, ostali su do kraja sampionata verbalna maskota trijumfalnog pohoda “plavih" na putu ka jednom od pobednickih postolja.

“Strasno je vazno da ne izgubimo od Hrvatske" - pre meca tiho i pomalo sa strahom sugerisale su starije kolege novinari. Do tada je vec preboljen poraz iz prve utakmice sa Madjarima, koji su po misljenju svih u Pertu bili favoriti broj jedan za osvajanje zlatne medalje. Pobeda je uknjizena u drugom kolu protiv tehnicko- takticki nepotkovane selekcije Irana. U trecoj utakmici sacekali su nas, u tom trenutku jos uvek aktuelni prvaci sveta Italijani. Iskusni i snazni tim Ratka Rudica zeleo je pobedu po svaku cenu, ali su jugoslovenski reprezentativci hrabro i muski usli u “ring", nadmudrivsi u svim segmentima vaterpolo igre prekaljenog protivnika.

Ring se pretvara u grotlo kod 8:8, tri i po minute do kraja utakmice kada Sotani aperkatom razbija arkadu centru Dusanu Popovicu, kome doktor reprezentacije Rade Repac skoro 10 minuta ne moze da zaustavi krv. Bokserski udarac u lice dobija i Dejan Savic, ali i on i ostali uspevaju da sacuvaju mir i nerve, sto im donosi i konacnu pobedu (11:10). Trener Italijana Rudic osipa zestoku paljbu po sudijama imenujuci ih kao iskljucive krivce za poraz, dok su ga okupljeni italijanski novinari na improvizovanoj konferenciji za stampu uz ivicu bazena, “belo" i pomalo sumnjicavo, u svakom slucaju razocarano slusali. Neposredno posle toga, prilikom susreta u pres-centru kolege iz najpoznatijeg italijanskog dnevnog sportskog lista “Korijere da la Sport", uz cestitke za pobedu rekli su nam da su postidjeni skandaloznim ponasanjem njihovih igraca, uputivsi jugoslovenskim izvestaclima izvinjenje.

Italijani i cvrst presing kojim su stezali u obruc jugoslovenski tim nisu imali efekta u sudaru sa najmladjim sastavom na 8. SP. Pocetak njihovog kraja u nameri da sacuvaju vrh svetskog vaterpolo trona podigao je borbenu gotovost “plavih" na pristojnu psiholosku cvrstinu, pred tako vazan mec sa reprezentacijom Hrvatske.

Mec “visokog rizika"

Istocnu suncanu tribinu podelili su navijaci Hrvatske i Jugoslavije, u hladu severnog dela gledalista bili su “navijaci Srbije" i ostali zainteresovani. “Rat" gledalaca tokom meca bio je interesantan, ali na srecu bez ikakvih ekscesnih situacija. Kad god su se oglasili hrvatski navijaci skandirajuci ime svoje domovine, nadglasavao ih je brojniji “sever" sa “Ju-go-slavija", da bi ovima drugima odmah stigla “replika" sa zapadnog dela bazena - “Sr-bi-ja".

“Ikodinovic... Ikodinovic... Goool! 6:6! Pet sekundi do kraja! Gotovo je!" i Dacina (kako Ikodinovica zovu drugovi) uzdignuta pesnica kao statusni simbol srece ostace najupecatljiviji trenutak price iz Perta. Sjajna hrvatska ekipa se vise nije oporavila do kraja takmicenja, zauzevsi u konacnom plasmanu cak 9. mesto.

Vec tog petog dana vaterpolo turnira Jugoslavija je pocela da se na berzi favorita za medalju kotira mnogo bolje - do tada su kladionicari “drzali" nas tim cvrsto na poziciji broj 9. Medjutim, grogi Dusan Popovic posle udarca Sotanija i incidenti u gledalistu izmedju hrvatskih i jugoslovenskih navijaca uoci utakmice “visokog rizika" doneli su Jugoslaviji bolji medijski tretman u inace dosta nezainteresovanoj nacionalnoj australijskoj TV i radio-kuci “ABC" za desavanja na 8. mundijalu u Pertu. Reagovanja “ABC" kompanije bila su na zavidnom nivou jedino kada je bilo reci o nacionalnim sportskim herojima, kao i pikanterijama sa “Celendzer" kompleksa.

U uticaj medijskog eksponiranja imena Jugoslavije na prosecnog Australijanca uverili smo se odmah sutradan po dolasku u hotel “All Seasons" (u kome je bila smestena kompletna jugoslovenska ekspedicija) kada je sredovecni recepcionar pokazao zanimljivu dozu zainteresovanosti za svoje goste iz te daleke evropske zemlje. Njegova zaintrigiranost svela se na konstataciju da on zna da smo mi “old Jugoslavija", iz cega se nadovezalo pitanje “da li je novo ime nase zemlje Diana, po princezi Diani". Pitanje je bilo upuceno novinaru “Studija B", koji je nosio kapu na kojoj je pisalo “DIANA", sto je inace ime firme ciju je sportsku opreme koristila jugoslovenska reprezentacija. Stekao se utisak da gospodin i nije bas bio srecan zbog odgovora, jer je on “bas voleo da se mi zovemo Diana, lepse je nego Jugoslavija".

Vec sestog dana takmicenja “plavi" su neocekivano lako savladali ekipu Rusije (9:7), koja je u pripremnom periodu imala najubedljivije rezultate od svih 16 selekcija koje su ucestvovale u Pertu, onda i Kazahstan (16:5), cime se otvorio put ka borbi za jednu od medalja. Druga pozicija u grupi (iza Madjara), a ispred Rusije, Italije, Hrvatske i Kazahstana donela je za protivnika ekipu Spanije, do tada jedinu neporazenu na turniru. Polufinalnom mecu prethodio je dan pauze.

Razocarani do “bronze"

Na vrelom australijskom suncu na teskim mukama se “pekao" strucni stab jugoslovenske reprezentacije. Sportski motivi napornog putesestvija na drugi kraj sveta nadvladao je ogorcenost zbog neisplacenih visemesecnih plata i ugovora maticnih klubova (od 15 reprezentativaca jedino Petar Trbojevic igra u inostranstvu), od nagrade za osvojenu srebrnu medalju sa EP u Sevilji samo smesne mrvice i pored obecanja krupnih politickih zverki da ce sve biti izregulisano, neredovne dnevnice, nepostojanje ugovora sa VSJ, kao i podmetanje “klipova" u rad reprezentacije koji su u pripremnom periodu stizali sa adresa velikih klubova i znacajnih sportskih funkcionera.

Sistem takmicenja u Pertu, kazu strucnjaci, bio je takav da put do medalje, od kada se vaterpolo igra, nikada nije bio tezi i komplikovaniji. Da je put kojim je isla hrvatska ekipa u Pertu i zavrsila na 9. mestu, australijski “red voznje" “plavih", niko od Jugoslovena u Pertu nije smeo ni da pomisli.

- Zapamticu Pert iz 1998. godine, jer nikada nisam radio u tezim uslovima - rekao nam je pre dva dana Nikola Stamenic, savezni selektor. Neverovatnu kolicinu energije potrosili smo i igraci i ja na to koliko ce oni uspeti da potisnu nezadovoljstvo koje nose u podsvesti. U celoj prici za vaterpolo smo imali najmanje vremena. Ipak, i ovo iskustvo je dragoceno jer su momci sa najvisom ocenom polozili ispit zrelosti.

Trener Stamenic istice da je najteze bilo pre odlaska u Australiju, a kada je takmicenje krenulo, onda pocinje sahovska partija, sledi potez na potez, obuzima vas takmicarska tenzija, nema se vremena za razmisljanje, ni radovanje, ni tugu. Tek kada se sve zavrsi, ostaje osecaj ispraznjenosti.

Poraz od Spanaca (5:3) i deklasiranje domacina Australije (9:5) u utakmici za bronzanu medalju, poslednje su reci na razglednici iz Perta. Ispred nas su bili Spanci, olimpijski pobednici iz Atlante, do njih Madjari, evropski sampioni, nama u ledja gledali su Australijanci, Italijani, Rusi, Amerikanci, Grci, Hrvati... Uz malo sportske srece mozda su “plavi" mogli i do najviseg postolja. “Zadovoljni smo, ali ne i srecni" - rekli su igraci posle osvajanja “bronze". “Medalju posvecujem svojoj porodici i prijateljima" - porucio je Aleksandar Ciric, dok je golman Dragan Jovanovic insistirao na tome da je “medalja iskljucivo zasluga igraca i strucnog staba.

- Mi smo svoj posao uradili na najvisem mogucem nivou i ispunili ono sto smo obecali pre odlaska na Svetsko prvenstvo. Sada je red da obecanja ispune i ljudi iz VSJ i svi oni koji su nam obecali pomoc - bio je konkretan kapiten Veljko Uskokovic, pri dolasku na beogradski aerodrom.