SNOVIDJENJA NAIVNOG "SOAROVOG" PROROKA

Medju prividjenjima za 1998. godinu su i hvatanje ratnih zlocinaca na prostorima bivse i sadasnje Jugoslavije, povratak svih izbeglica u njihove domove, legalizacija albanskog univerziteta u Tetovu, dekret o slobodi stampe koji Tudjman potpisuje u prisustvu Redakcije "Feral Tribjuna" i sl.

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Polazna pretpostavka Van Veltemovog "sna" je da ce u 1998. gradjani preminule Jugoslavije postati punoletni, buduci da se navrsava 18 godina od smrti njihovog "tate", Josipa Broza. "Titova sirocad" su, smatra on, prosla kroz burnu "pubertetsku krizu, obelezenu ratom, nasiljem i suzama." Vreme je, po njemu, da se smire i nadju mir zrelih, punoletnih ljudi.

Polazeci od Hrvatske, Van Veltem sanja kako ce se sredinom januara glatko i bez problema okoncati reintegracija istocne Slavonije pod suverenitet Zagreba. Hrvatske izbeglice ce se vratiti u svoje domove i mada ce jos biti prerano za iskreno mesanje sa srpskim susedima, zivece mirno jedni pored drugih. Etnicki mesovite brigade dobrovoljaca prihvatice se rasciscavanja rusevina Vukovara. Oslobodjeni straha i sa garancijama bezbednosti, Srbi ce poceti da se vracaju u Krajinu. Kako bi Hrvatskoj napokon osigurao toliko zeljenu "evropsku putovnicu", predsednik Tudjman u prisustvu kompletne redakcije "Feral Tribjuna" potpisuje dekret kojim se garantuje puna sloboda stampe.

Nastavljajuci nizvodno Savom, Van Veltem u snu stize do Beograda gde nalazi neke nove, povoljne vetrove. Zeljan da povrati "diplomatsku milost", sef federalne drzave Milosevic sklapa pakt sa svojim crnogorskim rivalom Djukanovicem i nalaze svom "srpskom pulenu" Milutinovicu da otvori pregovore o Kosovu, ukljucujuci u njih i medjunarodne posmatrace. Demokratska opozicija aplaudira toj inicijativi i civilno drustvo, zauzvrat, dobija garancije demokratizacije rezima. U Pristini, zahvaljujuci deblokiranju situacije, pacifista Rugova trijumfuje na izborima i otklanja rastucu pretnju terorizma.

Zaokret kod mocnih suseda ima blagotvorno dejstvo na Bosnu. U cast svog produzenog prisustva u Bosni, NATO jednim udarcem hvata sve optuzene za ratne zlocine i isporucuje ih haskom Tribunalu. Visoki predstavnik Karlos Vestendorp koristi svoja ovlascenja da bi uspostavio prve solidne temelje pomirenja.

Namece punu implementaciju rezultata lokalnih izbora iz septembra 1977. i uspostavlja multietnicke administracije u Mostaru, Brckom, Srebrenici, Drvaru i Sarajevu, zadajuci tezak udarac uticaju nacionalistickih partija. Izbeglice svih nacionalnosti se u sve vecim talasima vracaju u svoje domove.

Na marginama konflikta, Makedonija u potpunosti normalizuje svoje odnose sa Grckom. U tu cast, predsednik Gligorov krece na istorijsko hodocasce tragom Filipa drugog i sina mu Aleksandra Velikog. Bugarska, takodje, priznaje makedonski identitet i jezik. U zelji da doprinese smanjivanju napetosti sa albanskom manjinom, Skoplje legalizuje albanski Univerzitet u Tetovu.

Van Veltemov "san" se tu zavrsava, mada priznaje da bi se spisak lepih zelja mogao nastaviti u nedogled. Zakljucuje citatom Ismaila Kadarea da se na Balkanu "uvek treba plasiti najgoreg"... ali da to znaci kako je i "najbolje, uvek, moguce."

Pre nego sto se od srca nasmeju ovakvim naivnim zeljama i otpisu ih poznatom izrekom o babi "kojoj se snilo sto joj je milo", pubertetlije na pragu punoletstva bi, ipak, mogli da se zapitaju zasto bi minimum normalnosti iz opisanog sna... trebalo da bude "miliji" jednom Belgijancu, nego onima koji na svojoj kozi vec dugo osecaju odsustvo iste? Dok se to pitanje ne postavi, tesko ce na Balkanu biti istog, tj. minimuma normalnosti, o kojem za sada moze samo da se sanja.