PRVA REDOVNA SEDNICA REPUBLICKOG PARLAMENTA

Za Vladin predlog budzeta glasalo 142 poslanika, dok je 85 poslanika bilo protiv. Usvojen predlog o uvodjenju posebne takse na promet proizvoda i usluga u Beogradu u visini do tri odsto

Beograd. - Posle zavrsetka konstitutivne sednice, Narodna skupstina Srbije je na svojoj prvoj i poslednjoj redovnoj sednici u ovoj godini usvojila predlog Vlade Srbije o budzetu za 1998. godinu i to sa 142 glasa za i 85 glasova protiv. Prema ovom predlogu predvidjen je, naime, iznos od 15.995.000.000 dinara za Republiku, od toga 75.263.000 za Vojvodinu i 15.298.000 za Kosovo. Uz budzet je usvojen i paket izmena poreskih zakona, medju kojima su najinteresantniji izmene Zakona o akcizama i Zakona o porezu na promet kojim se na zahtev Izvrsnog odbora Skupstine Beograda od 1. januara za celu '98. godinu uvodi posebna taksa na promet proizvoda i usluga u Beogradu, u visini do tri odsto.

Premijer Mirko Marjanovic podneo je juce Skupstini ekspoze o predlozenom budzetu, koji su poslanici Srpske radikalne stranke nazvali "inflatornim jer je Vlada u startu predvidela pozajmljivanje sredstava". Kritici budzeta pridruzio se i Nenad Canak, isticuci da se njime otvaraju veliki politicki problemi. Canak je to ilustrovao cinjenicom da se iz budzeta premalo izdvaja za vojvodjanske gradove. Braneci Vladin predlog, Zlatan Perucic (SPS) je naglasio kako je inflacija svakom los saveznik te da je ponudjeni predlog manje zlo nego da se ide u privremeno finansiranje.

Prema Marjanovicevom objasnjenju, planirani obim budzeta je u skladu sa ciljevima ekonomske politike, u koju spadaju cenovna i valutna stabilnost, rast proizvodnje i izvoza, povecanje standarda stanovnistva i ubrzanje reforskih koraka. "Ucesce javne potrosnje u procenjenom drustvenom proizvodu realno je smanjeno za 1,17 odsto. Takodje je izvrsena preraspodela javne potrosnje - relativno smanjeno ucesce budzeta Republike, gradova i opstina u korist socijalnog osiguranja, pre svega, za penzijske i zdravstvene fondove. Rec je o stabilizacionom i reformskom budzetu", istakao je Marjanovic.

On je istakao da ekonomska politika u narednoj godini mora zadrzati stabilizaciona obelezja "jer je cetverogodisnje iskustvo potvrdilo punu ispravnost takve orijentacije. Zato cemo voditi restriktivnu monetarnu i fiskalnu politiku. Stabilnost cena i dinara bitan su uslov za porast proizvodnje i cenovne konkurentnosti naseg izvoza".

Marjanovic je istakao da je neodvojiv element stabilnosti realan i stabilan kurs dinara. Oni koji se, kako je rekao, ovih dana zalazu za promenu kursa kao izolovanu meru bez sireg sagledavanja ovakvog poteza ekonomske politike, samo ukazuju na sopstvenu neefikasnost i visoke nekonkurentne cene. Oni, nastavio je premijer, pokazuju zelju da teret sopstvenih dugova prebace na celu privredu ili, pak, to prizeljkuju iz spekulantskih razloga.

"Svima njima" Marjanovic je porucio da potraze nova trzista i nove poslovne partnere i da svoje troskove prilagode svetskim cenama. Sto se, pak, spekulanata tice, oni bi trebalo da znaju da se ekonomska politika, a time i politika deviznog kursa, istakao je on, vodi u interesu efikasnijeg privredjivanja a ne u cilju njihovih lakih zarada.

Velike rezerve za povecanje proizvodnje morale bi se iskoristiti, rekao je Marjanovic, strukturnim promenama u preduzecima i povezivanju sa svetom.

Ministar finansija Borislav Milacic istakao je da ce preraspodela javne potrosnje u iducoj godini biti 35 odsto u korist saveznog budzeta dok ce samo 65 odsto ici Republici. Prema njegovim recima, planiran je veci rast javne potrosnje (19,3 odsto) u korist organizacija socijalnog osiguranja.

I pored generalnog opredeljenja da se smanji ukupna javna potrosnja izuzetak je, naglasio je Milacic, komunalna infrastruktura u opstinama, pa se tako predlaze uvodjenje odnosno produzavanje posebne takse na promet proizvoda i usluga za grad Beograd u visini do 3 odsto.

Prema predlozenim poreskim zakonima, placanje posebne republicke takse na duvanske preradjevine i alkoholna pica produzava se i na sledecu godinu..

Sednica Skupstine je zavrsena nesto posle ponoci posto je vecinom glasova odbijen predlog radikala da se formira anketni odbor za utvrdjivanje izborne kradje. Protiv tog predloga glasalo je 106 poslanika, za predlog bila su samo 84 poslanika, a uzdrzanih 15. Pre nego sto su saopsteni rezultati glasanja, radikali su napustili sednicu, a jos dok su izlazili, predsedavajuci Dragan Tomic im je pozeleo srecnu Novu godinu i bozicne praznike.

O. M.
M. T.