Utorak, 30. decembar 1997. | |||||
SEDNICA VECA GRADJANA SAVEZNE SKUPSTINEBudzet za iducu godinu usvojen po hitnom postupku
Savezni budzet u 1998. od devet milijardi i 693 miliona dinara veci je za 4,93 odsto od ovogodisnjeg. Za finansiranje odbrane SRJ predvidjeno je 6,550 milijardi, ili 67,6 odsto. Ucesce vojnih rashoda u drustvenom proizvodu smanjeno za 0,30 odsto. Poslanici odlucili da se sedam predloga zakona razmatra po hitnom postupkuBeograd. - Vece gradjana Savezne skupstine usvojilo je juce budzet za 1998. godinu. Za vladin predlog budzeta glasalo je 78 poslanika, 14 je bilo protiv, a tri uzdrzana. Budzet je usvojen samo s jednom izmenom - da Savezna vlada umesto predlozenih 40 procenata, ubira 35 procenata prihoda od poreza na promet i akciza. Poslanici Veca gradjana juce su po hitnom postupku razmatrali i usvojili Predlog zakona o saveznom budzetu za 1998. godinu, koji iznosi devet milijardi i 693 miliona dinara, sto znaci da bi savezna kasa od ovogodisnje trebalo da bude bogatija za 4,93 odsto. Predlog zakona u saveznom budzetu obrazlozili su savezni ministar za finansije Bozidar Gazivoda i savezni ministar za odbranu Pavle Bulatovic. Gazivoda je istakao da se "ova sredstva baziraju na pretpostavci da ce se u 1998. godini ostvariti realni rast drustvenog proizvoda od deset odsto u odnosu na ovu godinu, sto nominalno iznosi 101.505 miliona dinara". On je naglasio da predlog budzeta "polazi od koncepcije ekonomske politike koja se pre svega zasniva na izgradnji otvorene efikasne i produktivne trzisne privrede" i da vodi racuna o stabilnosti cena i kursa dinara.
Savezni ministar za finansije je konstatovao da se Savezna vlada u realizaciji budzetske potrosnje u toku ove godine "ponasala krajnje racionalno" i da su iskljucivo iz realnih izvora finansirane funkcije federacije. Predvidjeno je, kako je dodao, da se izvrsi radikalna reforma poreskog sistema i javne potrosnje u celini. - Prihodi iz budzeta treba da se ostvare povecanjem poreza na promet, proizvoda i usluga i akciza, na bazi povecanja proizvodnje i prometa, kao i spoljnotrgovinskog prometa - rekao je Gazivoda. Najveci prihod na koji se po toj osnovi racuna, trebalo bi da iznosi 5,2 milijarde dinara i on u ukupno planiranim prihodima ucestvuje sa 53,7 posto. Drugi vazan izvor finansiranja nadleznosti SRJ, rekao je Gazivoda, odnosi se na prihode od carina i uvoznih dazbina i to u iznosu od tri milijarde dinara. Na rashodnoj strani najveci iznos je predvidjen za finansiranje odbrane SRJ - 6,55 milijardi dinara, sto cini 67,6 odsto ukupnog obima budzeta. Predvidjeno je, takodje, da zarade zaposlenih u saveznim organima i organizacijama rastu za 5,5 odsto, a u sledecoj godini, prema procenama vlade, ne racuna se na povecanje broja zaposlenih.
Savezni ministar za odbranu Pavle Bulatovic, obrazlazuci sredstva predvidjena za odbranu zemlje, rekao je da su "realne potrebe odbrane, po osnovu zakonskih nadleznosti i propisanih normativa, znacajno vece od onih predvidjenih budzetom". "U okviru ukupno predlozenog iznosa za sektor odbrane od sest milijardi i 550 miliona dinara, za finansiranje Vojske Jugoslavije, odnosno za vojne rashode, predvidjeno je pet milijardi i 44 miliona dinara, dok su ostala sredstva namenjena za funkcionisanje Saveznog ministarstva za odbranu i za dopunsko finansiranje penzijskog i invalidskog osiguranja vojnih osiguranika. Bulatovic je naglasio da je ucesce vojnih rashoda u drustvenom proizvodu zemlje smanjeno u odnosu na prethodnu godinu za 0,30 odsto. " Izrazeno u dolarima vojni izdaci po stanovniku kod nas iznose 78 dolara, dok su u zemljama s priblizno istim brojem stanovnika znatno veci. U Grckoj je taj iznos 333 dolara, u Belgiji 327, a u Ceskoj 125 dolara po stanovniku, rekao je Bulatovic. U raspravi o predlogu budzeta vecina poslanika, narocito iz Srpske radikalne stranke, imala je primedbu na racionalnost sredstava predvidjenih za savezni budzet. Predsednik SRS Vojislav Seselj je rekao: - Radoje Kontic se toliko izvestio da je stepen opstosti budzeta takav da mi iz predloga uopste ne vidimo za sta koje pare idu.
Seselj je imao primedbe na nacin na koji je predvidjeno da se trose sredstva za Vojsku Jugoslavije. "Za vojsku treba dati sve, ali nju ne treba mistifikovati, jer Dom armije nije Vojska Jugoslavije", rekao je Seselj, i naglasio da sa Vojske Jugoslavije treba skinuti nepotrebni balast novca koji se nenamenski trosi. Lider radikala je primetio da budzetom ne bi trebalo da budu predvidjena sredstva za sluzbene stanove jer su ti stanovi odavno sagradjeni, a ne vracaju se. On je konstatovao da je deset miliona dinara, predvidjenih za novinsku agenciju Tanjug previse, kao sto je suvisno izdvojiti cak dva miliona dinara za "Borbu", koju je nazvao najprljavijom novinom koju niko ne cita.
Na insinuacije radikala da savezni premijer ima veze sa mahinacijama oko stare devizne stednje, Radoje Kontic je kratko rekao: "Sve su to insinuacije i izmisljotine, tendenciozne i lazne, i neka radikali iznesu bilo koji dokument kojim bi to potvrdili". Poslanici Veca gradjana vecinom glasova usvojili su predlog da se sedam predloga zakona razmatra po hitnom postupku. Medju njima su, osim budzeta, Predlog zakona o izmenama saveznih administrativnih taksi, zatim Predlog zakona o povecanju sudskih taksi za deset odsto, Predlog zakona o izmenama Zakona o putnim ispravama jugoslovenskih drzavljana, Predlog zakona o izmenama Zakona o zastiti stanovnistva od zaraznih bolesti, Predlog zakona o potvrdjivanju sporazuma izmedju Savezne vlade SRJ i Vlade Ruske Federacije o odobrenju SRJ drzavnog kredita za finansiranje isporuke ruske opreme roba i usluga i Predlog zakona o potvrdjivanju sporazuma izmedju SRJ i Vlade Republike Bugarske o carinskoj saradnji i uzajamnoj pomoci. Osim budzeta, nijedan od ovih predloga zakona nije stigao na dnevni red juce do 18.30 casova. Usvojen je, takodje, dnevni red od 60 tacaka, iako je poslanik Bala Lajos (Savez vojvodjanskih Madjara) predlozio da se ne razmatra 40-ak predloga zakona jer, kako je obrazlozio, oni nisu na vreme podneti. Slobodan Vujosevic, predstavnik dela Narodne stranke Crne Gore, koju predvodi Bozidar Bojovic, trazio je da Skupstina konstatuje da su prestali da vaze mandati onih clanova Narodne stranke koje predstavlja Novak Kilibarda. On je rekao da je to u skladu sa svim zakonskim propisima, ali da se savezni propisi u Crnoj Gori kojom, kako je ocenio, vlada Milo Djukanovic, jednostavno ne priznaju. Predsednik Veca gradjana Milomir Minic, medjutim, rekao je da ce o tome raspravljati Odbor za mandatno- imunitetska pitanja. Sef poslanickog kluba Jugoslovenske levice Zivko Sokolovacki odustao je od svog amandmana kojim je bilo predlozeno da se ukinu takse za izlazak iz zemlje. On je to obrazlozio zeljom da se ne minira donosenje budzeta, ali je predlozio Saveznoj vladi da do sredine sledece godine ponovo razmotri predlog o ukidanju ovih taksi. Miodrag Isakov iz koalicije "Vojvodina" predlozio je, sto poslanici nisu prihvatili, da se po hitnom postupku donese zakon o reprogramiranju dugova poljoprivredne proizvodnje, kao sto je to u predizbornoj kampanji obecavao Milan Milutinovic. Sinoc do 19 casova poslanici Veca gradjana Savezne skupstine usvojili su svih sedam zakona, predlozenih po hitnom postupku, i jos nekoliko predloga sporazuma koje je Savezna vlada sklopila s vladama drugih drzava. Sednica Veca gradjana nastavalja se danas u 11 casova.
Izvestaci: J. Kocijan, V. Didanovic i I. Kisic
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |