AMERICKA REAGOVANJA NA BLOKADU KONSTITUTIVNE SEDNICE SKUPSTINE REPUBLIKE SRPSKE

Prema proceni americkih medija, vreme do 12. januara proteci ce u nastojanju da se spoljnim intervencijama dodje do kadrovskih resenja, medju kojima se u SAD zagovara i Slobodan Milosevic

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Prema proceni americkih medija koji su za vreme bozicnih praznika dali nesto manji publicitet informacijama iz Bosne, tajm-aut koji je proglasen u Bijeljini do 12. januara - kad bi parlament bosanskih Srba trebalo da se opredeli oko kandidata za predsednika buduce vlade - proteci ce u nastojanjima da se spoljnim intervencijama dodje do kadrovskog resenja koje nije moglo da bude postignuto u subotu, na konstitutivnoj sednici nove Skupstine. U Vasingtonu su se tim povodom vec ranije culi zahtevi da Slobodan Milosevic - kao potpisnik Dejtonskog ugovora u ime srpske strane -iskoristi "svoj uticaj" i preko ispostave svoje Socijalisticke partije u Republici Srpskoj obezbedi potrebnu podrsku Biljani Plavsic u tekucoj konfrontaciji s koalicijom prokaradzicevske SDS i stranke radikala.

Ocekuje se da ce taj pritisak iz Vasingtona prema Beogradu biti pojacan u ovom periodu do 12. januara, kako bi se na sledecem zasedanju Skupstine u Bijeljini doslo do raspleta u vidu nominacije Plavsickinog kandidata Mladena Ivanica za novog premijera RS. Do raspleta, koji bi kao takav sprecio vec najavljenu hirursku intervenciju u tom pravcu Karlosa Vestendorpa - ovde vec i onako proglasenog, posle konferencije u Bonu, "nezvanicnim guvernerom dejtonske Bosne i Hercegovine".

Evropska praksa premoscivanja jednog radnog dana i spajanja praznika s vikendom (i obrnuto) pocela je poslednjih godina - u kombinaciji sa zgodnim kalendarskim kombinacijama - da sve vise hvata koren i u SAD. Shodno tome, u ovo nekoliko proteklih dana produzenog bozicnog slavlja mediji su se jos koliko- toliko drzali na nogama, dok administracija tek od juce polako dolazi sebi i pocinje uobicajenim intenzitetom da reaguje na zbivanja unutar i van americkih granica.

Kad je rec o tim vestima koje su se probile iz sveta, odredjeni (nesto manji) publicitet dobile su informacije iz Bosne. Prvo o tome kako je sekretar za odbranu Vilijem Koen posao Klintonovim stopama i proveo Bozic sa americkim vojnicima u Tuzli, a potom - nesto vise - o tome kako su u subotu isle (odnosno: kako nisu isle) stvari na konstitutivnoj sednici nove Skupstine Republike Srpske.

Prema izvestaju americkog Nacionalnog radija, na sednici novog parlamenta u Bijeljini doslo je do "otvorene konfrontacije sledbenika i protivnika optuzenog ratnog zlocinca Radovana Karadzica", pri cemu se predvidja da ce od ishoda te politicke bitke dobrim delom zavisiti i dalja sudbina dejtonskog mirovnog procesa u srpskom entitetu Bosne i Hercegovine. Nemogucnost paljanske i banjalucke struje da se usaglase oko mandatora za sastav nove vlade Republike Srpske (prema ovom izvoru) nece se, medjutim, produzavati u nedogled - zahvaljujuci ovlascenjima koja sad ima Karlos Vestendorp, visoki predstavnik medjunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini.

Kako se navodi tim povodom, na nedavnoj konferenciji u Bonu o sprovodjenju mirovnog ugovora iz Dejtona, Vestendorpu su data ne samo prava nego i mehanizmi da intervenise i razresava sporove koji blokiraju kako rad zajednickih institucija Bosne i Hercegovine, tako i one probleme s kojima je u poslednje vreme suocena Republika Srpska - rastrzana borbom za vlast izmedju tvrde paljanske struje Momcila Krajisnika i umerenije banjalucke ekipe, koju predvodi Biljana Plavsic, podrzana iz sve snage od strane Amerike i ostalih zapadnih saveznika.