SA 32. BRAMSA

Na ovogodisnjoj Beogradskoj reviji alternativnih malih scena ucetvovalo je 11 trupa, a priznanja su dobili umetnici iz Nemacke, Rusije i Ceske

Na 32. Bramsu koji je odrzan od 19. do 25. decembra na scenama Bitef i Kult teatra, Cinema reksa, Centra za kulturnu dekontaminaciju i Akademskog pozorista "Branko Krsmanovic" ucestvovali su Teatar novog fronta iz Praga i Peterburga, Trupa "Goli mravi" iz Esena, Narodni teatar iz Bitolja, Plavo pozoriste iz Beograda, Teatar savremene igre "Perekapitole" iz Peterburga, Teatar pantomime "Zest" iz Uzgoroda, Interart kulturni centar iz Skopja, Pozorisna kompanija iz Lankestera, Dodest iz Podgorice i kao gost Teatar pokreta "Mimart" iz Beograda. Sve predstave na ovoj reviji su bile otvorene za publiku, koja je bila, uglavnom, veoma mlada i neposredno i bucno je iskazivala svoje raspolozenje prema izvedenim alternativnim pozorisnim delima.

Ziri 32. Bramsa je dao prednost stranim ucesnicima. Za najbolje ostvarenje Bramsa '97. proglasio je zaista izuzetnu predstavu "Pojescu tvoju senku" u igrackoj interpretaciji Andre Jollesa i Sabine Saume iz Esena. Sa posebnim osecanjem teatarske mere ovi umetnici su sacinili stilski cistu predstavu plesnog pozorista u kojoj se na cudesan i sasvim nekonvencionalan nacin preplicu igracke tradicije zapadnog plesnog teatra i japanska buto-igra. Posmatrajuci njihov sasvim neobican ples, gotovo nagih tela, koja evoluciju - od tesko pokretljivih, bezoblicnih ameba, preko narastanja biljaka i zivotnja i prvih dvonoznih covecijih koraka vodi ka civilizaciji i savremenosti koja donosi bombe (u vidu zrelih lubenica), rat i smrt, do reinkarnacije u jednom razumnom svetu gde se dodiruju svetlost i senka - stalno ste darivani novim, sasvim originalnim, uzbudljivim i fascinantnim plesnim prizorima. Iz sekvence u sekvencu, tenzija u igri raste, putem nezaboravnih, cak bajkolikih slika, i sasvim originalnih koreografskih resenja. Jedva vidljivi drhtaj ili nagao trzaj tela recitije od svake izgovorene reci pricaju o rodjenju, zivotu, smrti i reinkarnaciji, kojoj se tezi kao luku koji zatvara krug ljudskog postojanja.

Teatar novog fronta iz Praga i Peterburga dobio je priznanje za savremeni pozorisni eksperiment u predstavi "Fabrika ljudi". Ona se nalazi u jednom trecerazrednom kabareu u kojem se pocinju desavati veoma cudne svari kada se pojavi glumac - novajlija, koji, ocigledno, nije ljudsko bice. Samo stari glumac - mimicar, oseca njegovu natprirodnu energiju, koja se ispoljava u raznovrsnim kaleidoskopskim sarenim plesnim prizorima. U njima se na efektan nacin spaja savremeni igracki izraz sa cirkuskim atrakcijama, improvizacija i snazno koncentrisana akcija izvodjaca, koja odvodi cak misticizmu i apstrakciji. Svaki detalj predstave je brizljivo osmisljen: koreografija pokreta razlicite fizicke napetosti i emocionalne obojenosti (svojom lirskom lepotom dominirala je graciozna igra svilenih buba), preko retkih replika na ruskom i italijanskom jeziku, do izbora muzike i besprekornog funkcionisanja osvetljenja. Iako je scena Kult teatra bila ocigledno premala za izvodjenje ovako zamisljenog spektakla, on je u efektnoj sarolikosti raspolozivog prostora postigao ravnotezu sa glumackim telima, kao jedinim instrumentima, kojima su oni uspeli da na atraktivan nacin, blizak puckim, putujucim pozoristima, ispricaju apsurdnu pricu u ljudskoj tragediji.

Pozoriste savremene igre "Perekapitole" iz Peterburga, odnosno njegov plesni duo (cija imena, nazalost, nismo mogli doznati iz dosta aljkavo sacinjenog kataloga Bramsa '97.) osvojio je priznanje za izvodjenje dva igracka komada. "Zena razbojnika", najavljena kao "plasticna kompozicija po motivima drevne ruske legende", je u postavci Stanislava Varke zaista osvajala neposrednoscu i vedrinom interpretacije. Sa koreografskog stanovista isticala se znalacka primena sinteze folklornih elemenata i igre sasvim savremenih opredeljenja, a sa izvodjacke odlicna pripremljenost za kultivisano lako i sugestivno izvodjenje i najslozenijih plesnih kompozicija.

U plesnoj skici "Igra na kisi", istog koreografa, skala igrackog izrazavanja je bila veoma bogata i kretala se od plastike modernog baleta, preko savremene umetnicke igre do brejk-dansa. Uz kolaz igri prilagodjenih muzickih sazvucja ispricana je pomalo sumorna, a pomalo i humorna prica o dvoje cudnih ljudi, bacenih na samo dno zivota, koji srecu jendno drugo u polumraku vlaznih hodnika gradske kanalizacije i dozivljavaju, uprkos surovom ambijentu, lirski ljubavni susret. Puna psihicka i fizicka angazovanost umetnika, koji su sve stilski rafinirane igracke komade izvodili, potpuno opravdava nagradu koja je dodeljena njihovom pozoristu.

Milica Zajcev