Utorak, 30. decembar 1997.

PILOT-PROGRAM UDRUZENJA ZA POMOC IZBEGLICAMA NAMENJEN POVRATNICIMA U SARAJEVO

Planovi za godinu povratka

U '98. predvidjaju se posete zavicaju po metodu "idi vidi" i uz bezbednosnu i logisticku podrsku UNHCR

Udruzenje za pomoc izbeglicama i prognanim licima u SR Jugoslaviji (UPIJ) prikupilo je u pilot-programu za povratak izbeglica u Sarajevo podatke za 238 porodica, sa ukupno 684 clana domacinstva. Podaci su prikupljani u Beogradu, Novom Sadu i Kikindi, u roku od samo tri dana.

- Pilot-program radjen je na osnovu Bonske deklaracije, za Sarajevo, s obzirom da je njome prioritet dat ovom gradu, jer je to glavni grad, a i zato sto najvise izbeglica Srba potice iz Sarajeva. Upitnike Visokog komesarijata za izbeglice (UNHCR) popunili su nosioci stanarskog prava i, u manjem broju, vlasnici, jer ih je i bilo malo, s obzirom da se u Bosni i Hercegovini, osim vojnih, stanovi nisu otkupljivali, kaze za "Nasu Borbu" pravnica Vesna Savic, saradnica UPIJ.

- Pilot-programom je obuhvaceno tek 0,02 odsto nosilaca stanarskog prava za citavu BiH, odnosno 0,07 odsto iz sarajevskih opstina. Na osnovu ovog anketiranja moguce je planirati celokupnu akciju angazovanja na realizaciji Bonske deklaracije, koja ce se iduce godine nastaviti kako za Sarajevo tako i za druge opstine u BiH. Zajedno sa pregledom strukture evidentiranih ovaj program predat je visokom predstavniku UNHCR, italijanskoj humanitranoj organizaciji i agenciji Srpskog gradjanskog vijeca u Sarajevu. Zanimljivo je da medju anketiranima nema nijednog bez skole, veliki je broj visoko obrazovanih, ima i profesora univerziteta, navodi nasa sagovornica.

Rezultati programa pokazali su da je najvise prijavljenih nosilaca stanarskog prava bilo iz samog centra Sarajeva gde su smestene najvaznije strukture vlasti. Prema podacima kojima UPIJ raspolaze, u te stanove smesteni su "funkcioneri BiH i drugi zasluzni gradjani, a vecina od njih poseduje svoje stanove". Mozda je i to razlog sto je Sarajevu dat prioritet, zakljucuje Vesna Savic.

U UPIJ sada najvise ocekuju od medjunarodne zajednice, prvenstveno u tome da se poprave porusene kuce i da se iz stanova i kuca isele ljudi koji u njima borave, a nosiocima stanarskog prava omoguci da dodju u posed tih stanova.

Juce je u UPIJ predstavljen i operativni plan Udruzenja za 1998. godinu, prema kojem ce se u prva tri meseca nastaviti evidentiranje zainteresovanih za povratak u Sarajevo, Tuzlu i tuzlansku regiju, Mostar i Hercegovinu, a zatim i u ostala mesta u BiH. U koordinaciji sa UNHCR bice evidentirane i izbeglice zainteresovane za povratak u Hrvatsku. U godini koja je proglasena "godinom povratka", nastavice se i sa praksom organizovanja poseta zavicaju u BiH i Hrvatskoj, po metodu "idi vidi", uz "bezbednosnu i logisticku podrsku kancelarije UNHCR u Beogradu".

LJ. G.

Dva miliona maraka u paketima

Kroz distributivni sistem Jugoslovenskog Crvenog krsta 250 hiljada izbeglica u SR Jugoslaviji primilo je osnovne higijenske artikle, humanitarnu pomoc Medjunarodne federacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, koju je finansirao Humanitarni biro Evropske unije, saopstila je Medjunarodna federacija.

Ova donacija od 693 tone higijenskih artikala, namenjenih najugrozenijim kategorijama izbeglica, deci do 18 i licima starijim od 65 godina, pokriva dvomesecne potrebe. Projekat je vredan dva miliona nemackih maraka.

Medjunarodna federacija ce ovim programima pomagati isti broj najugrozenijih izbeglica i u 1998. godini. Po recima Hanesa Hauksona, sefa delegacije IFRIC za Jugoslaviju, programi pomoci SRJ od 1992. godine dostizu 90 miliona svajcarskih franaka. Prema internoj podeli rada medju medjunarodnim humanitarnim organizacijama, IFRIC je "zaduzen" za snabdevanje izbeglica higijenskim artiklima, a u daljem radu Federacije Jugoslavija ostaje jedan od prioriteta.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /