STA NE VALJA U STUDIJI EKONOMSKOG INSTITUTA O REFORMI PENZIONOG SISTEMA

Milan Djuric

Studija ne priznaje istinu da penzioneri danas zive u veoma teskim ekonomskim uslovima, da preko 100.000 penzionera sa svojim veoma niskim penzijama ne mogu da pokriju mesecne troskove za grejanje, struju, PTT i komunalne usluge i da gladuju, i da preko 500.000 penzionera posle isplate mesecnih racuna ne mogu da kupe ni minimalne kolicine hrane. Zivot u bedi, siromastvu i nemastini je posledica neredovnih isplata, inace niskih penzija. Njihov nivo iznosi oko jedne trecine realne kupovne snage zaradjenog iznosa za koje imaju resenja i koja su dobili prilikom odlaska u penziju.

Pravi uzrok nedostatka sredstava u Fondu PIO jeste nenamensko trosenje sredstava radi finansiranja izgradnje velikog broja privrednih i neprivrednih objekata, bez obaveze vracanja i placanja kamata - a ne uzroci koje navodi studija.

Najbolji primer za nenamensko koriscenje sredstava Fonda PIO jeste Odluka Upavnog odbora SIZ PIO doneta 8. juna 1989. god. o uplati 10 milijardi novih dinara u Zajam za preporod Srbije, sto odgovara iznosu od 1.430.000.000 DEM, a s kamatom od osam odsto posle 10 godina dug prelazi cetiri milijarde maraka. Nenamensko trosenje sredstava Fonda PIO vrseno je po nalogu Vlade Srbije, koja je preuzela obavezu da ce sa uplatom doprinosa zaposlenih i drugim izvorima obezbediti potrebna finansijska sredstva za redovnu ipslatu penzija.

Medjutim, mere ekonomskih sankcija prema SR Jugoslaviji, koje su zavele zemlje clanice UN i EU, dovele su do enormnog pada proizvodnje, drustvenog proizvoda, zaposlenosti i plata a samim tim i do enormnog smanjenja uplata doprinosa u Fond PIO. Odlukom Vlade Srbije da se penzije uskladjuju sa kretanjem mesecnih prosecnih neto plata zaposlenih, umesto sa kretanjem indeksa troskova zivota, doprinela je da je zbog mega inflacije realna kupovna snaga penzija u 1993. godini iznosila samo 5,5 odsto od realne vrednosti zaradjenih penzija. A u periodu januar-septembar 1997. god. negde oko 33 odsto.

Usled snizenog priliva doprinosa za penziono osiguranje zaposlenih, pojavio se manjak sredstava za redovnu isplatu penzija, koji je Vlada pokusala da resi uvodjenjem dopunskog poreza na cigarete i alkohol, kao i povecanjem cena naftinih derivata za dinar po litru. Mere koje je donela Vlada Srbije nisu, medjutim, dale ocekivani efekat, pa je i dalje ostao otoren problem isplate duga od dve i po mesecne penzije iz 1994. i 1995. godine i duga od dve mesecne penzije u 1997. godini.

U trazenju resenja za saniranje nelikvidnosti Fonda PIO, Vlada Srbije je narucila studiju koja bi predlozila novi sistem PIO i na bazi kojom bi se izvrsila reforma sistema. Studija je uradjena i javnost je upoznata sa predlozima od strane koordinatora autora dr Zorana Popova. Studija je izazvala veliko nezadovoljstvo kod penzionera, kao i kod gradjana koji nameravaju da uskoro odu u penziju.

U studiji se istice da su potrebu reforme sistema penziono-invalidskog osiguranja zaposlenih inicirali sledeci razlozi:

1. Naglo pogorsanje finansijske situacije sistema PIO u poslednjih sest-sedam godina dovelo je da Fond ne moze da izvrsava redovnu isplatu penzija;

2. Naglo i neocekivano pogorsanje ekonomske situacije otezalo je finansiranje rashoda sistema PIO, jer je drustveni proizvod opao od 3.718 u 1989. godini na 1.471 dolar u 1996. godini, a ucesce penzija poraslo od 10 na 17 odsto.

3. Nagli porast broja penzionera pogorsao je odnos broja zaposlenih prema broju penzionera, koji je u 1980. godini iznosio 3,6 zaposlenih na jednog penzionera, a u 1996. godini ovaj odnos je pao na 1,6 zaposlenih.

4. Ekonomske prognoze rasta proizvodnje i drustvenog proizvoda sa godisnjom stopom pet-sest odsto pokazuju da ne postoje realne finansijske mogucnosti za pokrice rashoda PIO u periodu do 2010. godine.

5. Radikalna reforma PIO je neminovna i neizbezna, i ona se mora sprovesti u dve etape. U prvoj etapi u periodu od dve godine primenice se hitne mere koje ce usporiti priliv penzionera i rast penzija, a u drugoj etapi, koja ce trajati cetiri-pet godina, primenice se dugorocne mere promene sistema.

U studiji se predlazu sledeca konkretna resenja reforme sistema PIO:

- Zaostajanje rasta penzija za rastom plata zaposlenih od 0,2-0,5 odsto, kako bi se u narednih pet-sest godina nivo prosecnih penzija sveo na 66 odsto prosecne plate.

- Smanjenje najvise (maksimalne) penzije od 3,8 prosecne plate iz prethodne godine na tri ili 2,8.

- Uvodjenje posebnh poreza na proizvode luksuznog karaktera.

- Osiguranici sticu pravo na starosnu penziju s navrsenih 60 godina zene, i 65 godina muskarci, uz uslov da su ostvarili 35 godina osiguranja zene i 40 godina muskarci.

- Osiguranici sticu pravo na minimalnu penziju s navrsenih 58 godina zivota zene i 63 godine muskarci i najmanje 20 godina osiguranja zene i 25 godina muskarci.

- Ako je osiguranik ostvario 35 godina odnosno 40 godina osiguranja i ne zeli da nastavi radni odnos, a nije navrsio 60 godina zivota - zene, odnosno 65 godina - muskarci, stice pravo na minimalnu penziju sve dok ne napuni odredjene godine zivota.

- Ukoliko je osiguranik nastavio da radi u punom radnom vremenu, a ispunio je uslove za starosnu penziju, njegov doprinos za PIO smanjuje se za 50, odnosno za 66 odsto za godine iza. Ovom osiguraniku osovna penzija se uvecava za nekoliko procenata za svaku godinu iznad 35, odnosno 40 godina, radnog staza.

- Ukinuti odlazak u penziju po sili zakona.

- Preispitivace se sistem invalidskog osiguranja, tako sto ce Fond uvesti superkontrolu osnove za odlazak u invalidsku penziju.

- Iz rashoda Fonda PIO izuzeti socijalna davanja, kao sto su najnize garantovane penzije koje drzava odredjuje nezavisno od staza invalidskih osiguranika, solidaran staz u zemljoradnickom osiguranja. Socijalna davanja finansirati iz budzeta.

Analizirajuci predlozena resenja za reformu sistema PIO, moze se zakljuciti da je studija imala za cilj da ubedi javnost da Vlada Srbije nije kriva za neredovnu isplatu penzija, za smanjenje penzija i nelikvidnost Fonda PIO, vec da je to posledica velikog priliva i dugog zivota penzionera i visoke stope osnovice za odredjivanje penzija. Pravi uzroci su zaobidjeni, kako bi se krivica pre bacila na penzionere. Istine se, medjutim, ne mogu sakriti, jer svima je poznata cinjenica da je svaki penzioner pre odlaska u penziju uplatio u Fond PIO deo svoga licnog dohotka. Posto su penzije licna svojina ostvarena u radnom odnosu, penzioneri nece prihvatiti predlozenu reformu sistema PIO koja ne postuje ljudska prava.

(Autor je predsednik Izvrsnog odbora Nezavisnog udruzenja penzionera)>