ZAVRSEN NAUCNI SIMPOZIJUM NA TEMU “ALBANSKO PITANJE NA KRAJU 20. VEKA"

Na kraju 20. veka delovi albanskog naroda zive pod okupacijom, a albansko pitanje je postalo balkanski problem

Pristina. - U Pristini je posle trodnevnog rada okoncan naucni simpozijum “Albanci na kraju 20. veka". Na simpozijumu, koji je povodom tridesetogodisnjice postojanja organizovao Albanoloski institut u Pristini, tokom prethodna tri dana je o albanskom pitanju na kraju 20. veka podneseno vise od stotinu referata i saopstenja najuglednijih albanskih intelektualaca. Iako na vreme pozvani, naucnici iz Albanije nisu prisustvovali simpozijumu, zbog toga sto im jugoslovenske vlasti nisu odobrile ulazne vize, pa je na skupu procitano oko cetrdesetak njihovih pismenih radova.

Osnovni cilj simpozijuma bio je analiza ukupnog stanja u kojem je albanski narod na Balkanu na prelazu u novi vek. Albanci su danas, kaze Sadri Fetiu, direktor Albanoloskog instituta, jedini narod na Balkanu i u jugoistocnoj Evropi koji nije resio fundamentalna pitanja nacionalne egzistencije. Albanci su narod koji je u ovom veku podeljen i zivi u okviru pet balkanskih drzava, sa granicama koje su neprolazne, sto je svojevrsni apsurd na prelazu u 21. vek, jer medju delovima albanskog naroda na Balkanu, kao sto govori primer onemogucavanja naucnicima iz Albanije da dodju na ovaj skup, ne postoji ni najelementarnija komunikacija, odnosno ona se sprecava silom drzavnih granica - kaze Fetiu.

Glavna dimenzija albanskog pitanja na Balkanu, prema ucesnicima rasprave, sadrzana je u njegovoj podeljenosti. Dok jedna polovina ovog naroda zivi, kako je naglaseno, u uslovima klasicne okupacije, druga polovina je u maticnoj zemlji na kraju 20. veka dosla na ivicu egzistencije i izdrzava se od medjunarodne humanitarne pomoci.

Veoma teska politicka i ekonomska situacija u kojoj je albanski narod na celom Balkanu, prema opstem misljenju ucesnika simpozijuma, navodi na zakljucak da ce albansko pitanje - nevezano samo za Kosovo, vec i ono na sirem Balkanu - u naredni vek uci kao nereseno i da ce biti jedno od najvecih evropskih pitanja u 21. veku.

Iz tih razloga, kako je zakljuceno, Albanci su duzni da u projekciji buducnosti u prvom redu podju od samih sebe i naucnom analizom vlastitih nacionalnih, politickih, ekonomskih i ostalih potencijala, ukazu na pravce resavanja ovog pitanja u celosti.

Simpozijum albanskih intelektualaca odrzan je u prostorijama srednje verske skole “Aljaudin" u Pristini, sto je (uz cinjenicu da je glavni organizator simpozijuma - pristinski Albanoloski institut - ukinut pre tri godine odlukom srpskih vlasti) medju ucesnicima protumaceno kao jos jedna cinjenica koja sama po sebi govori o teskoj poziciji u kojoj je danas ne samo albanska naucna misao, vec i albanski korpus u celini.

I. Hajdari