CETIRI KONCERTA ROLINGSTONSA U SAN FRANCISKU

Najveca rokenrol grupa na svetu Rolling Stones na svojoj americkoj turneji najvise se zadrzala u San Francisku i okolini. Na ogromnom oklandskom koloseumu (poznatom po utakmicama bezbola i americkog fudbala) odrzana su cetiri “Bridges to Babdzlon" koncerta. Predgrupa Stonesa samo za ovu priliku bili su clanovi benda Pearl Jam

Jasminka Bojic
specijalno za “Nasu Borbu" iz San Franciska

Iako ih britanska zuta stampa naziva “kostima koje hodaju", Rolling Stonesi su jos jednom pokazali da godine nisu vazne kada je u pitanju dobra muzika i atmosfera koja ovu grupu drzi zajedno vise od trideset godina. Svedoci tog kvaliteta su ljudi koji ove muzicare prate godinama sa koncerta na koncert, dovodeci sa sobom ne samo prijatelje nego i citave familije, odnedavno decu, a po neki i svoje unuke. Tako su se na oklandskom koloseumu opet nasli oni koji su ovde slusali Rolling Stones oktobra 1964. (druga turneja Stonesa po SAD), novembra 1969. (Ike i Tina Turner su otvorili koncert), 26. jula 1978. (proslava 35-og Dzegerovog rodjendana), novembra 1989. na koncertu “Steel Wheels" i pre tri godina “Voodoo Lounge". Ovogodisnji koncert “Bridges to Babdzlon" pobio je sve rekorde kad su u pitanju ljudi razlicitog godista, stila i statusa koji su dosli da uzivaju u najboljoj “zivoj" muzici na svetu. Posto su karte za planirana dva koncerta planule u roku od sat vremena, organizatori su dodali prvo treci, a zatim i cetvrti koncert, tako da je ovaj kraj dobio maksimalnu dozu Stonesa, koji su ovde boravili desetak dana, tokom kojih su radio talasi i izlozi bili preplavljeni njihovom muzikom, plocama, knjigama, posterima, a u jednoj od galerija u centru grada, otvorena je izlozba slika Ron Vuda (on je autor Erik Klaptonovog portreta na omotu antologije “Crossroads").

Smashing Pumpkins, Sherdzl Crow, Blues Traveler i Dave Matthews Band su muzicari koji su od septembra do sada imali prilike da otvore koncert Rolling Stonesa u razlicitim americkim gradovima. U San Francisku ova cast je pripala grupi Pearl Jam, grupi koja retko nastupa uzivo, obzirom da su u otvorenom sukobu sa glavnim distributerom karata za koncerte, Ticketmasterom, protiv cijeg su monopola cak svedocili pred Kongresom. Organizator citavog spektakla, predsednik Bill Graham Produkcije, Greg Pearloff zadovoljno je trljao ruke, rekavsi nam da je publika dobila neverovatnu sansu da zajedno vidi najbolji rokenrol bend na svetu - Rolling Stonese i drugi najpopularniji bend na svetu - Pearl Jam. Poznati po svom na izgled neobaveznom i kontemplativnom stilu pearldzemovci su se pojavili na bini tacno u sedam i tridest obuceni kao da treba da skoknu do obliznjeg kafica a ne da zabavljaju hiljade prisutnih. Iako nisu nastupali skoro godinu dana gitarista Ston Grosard i Mik Mekredi, basista Dzef Ament, bubnjar DZek Ajron i karizmaticni pevac Edi Veder zvucali su bolje nego ikada u izvodjenju svojih starih hitova i specijalnog poklona za publiku - nekoliko kompozicija sa novog albuma koji treba da se pojavi u februaru. Uz prepoznatljive zvuke pesama “Hail, Hail", “Dissident", “Even Flow", “Jeremdz" i “Black" grupa iz Sijetla, koju je prihvatio cak i Nil Jang svirajuci sa njima nekoliko puta. Zavrsavajuci svoj deo kompozicijom “Daughter", Veder je spretno provukao nekoliko taktova iz pesme svoga mentora, Nil Janga “Hedz, nedz, mdz, mdz". Tokom nastupa par puta su pominjali kako su oduseveljni sto sviraju uz Stonese, sa kojima su se tokom ovih nastupa zblizili, tako da su im se u jednom trenutku i pridruzili na sceni tokom cetvrtog koncerta.

I onda, svetla su pocela da se pale otkrivajuci deo misterije “Bridges to Babdzlon", koji je scenograf koncerta Mark Fiser nazvao “sajber operom". Sedamdeset i pet kamiona i deset autobusa sa 250 clanova putuje iz mesta u mesto da omoguci postavljanje scene osvetljene sa 250 hiljada vati, najveci umetnicki svetlosni dozivljaj zabelezen u ovom veku. Ogromne teske zlatne zavese i zenske skulpture odaju utisak da ce se svakog trenutka na sceni stvoriti gomila vojnika iz opere “Aida" ili da je upravo u toku snimanje nekakvog holivudskog filmskog spektakla. Pozornicom dominira ogroman ovalan ekran koji na pocetku koncerta menjajuci boje daje efekat cirkuskog obruca iz koga ce svakog trenutka iskociti lav. U ovom slucaju iz magle eksplozija nije se pojavio vavilonski lav, vec mrsavi Kit Ricards, sicusan na ogromnoj sceni, sa uvodnim rifom legendarne “Satisfaction", kome su se ubrzo pridruzili ostali clanovi grupe. Redjale su se stvari sa starih albuma od “It’s onldz Rock and Roll", “Let’s spend the night together", “Gimmie Shelter", “Miss dzou", “Jumping Jack Flash", “19th Nervous Breakdown", ali i cak cetiri pesme sa poslednjeg albuma (“Andzboddz seen mdz babdz", “Out of Control", “Saint of dzou" i “Flip the Switch"). Svake veceri su svirali i po jednu pesmu “po zeljama internetovaca" - na velikom ekranu bi pokazali web-site sa stanjem glasova, i svirali tranutno vodecu pesmu.

Koliko god Mik Dzeger ima fantasticnu energiju da publiku zabavi svojim trcanjem i grimasama, da svojim beskrajnim sarmom zavede i tinejdzerke i gospodje u godinama toliko je vidna i njegova moc kontrole predstave od pocetka do kraja. Za razliku od Mika, Kit Ricards je potpuno prepusten inspiraciji koja proizlazi iz komunikacije sa bubnjarem Carli Votsom i gitaristom Ron Vudom. Pravo komesanje nastalo je kada se negde na pola koncerta sa bine poceo da pruza most koji je premostio prvih tridesetak redova i zavrsio se na “sceni B", maloj platformi na koju su se prebacili samo Mik, Carli, Kit i Ron, kao i basista Deril Dzouns i klavirista Cak Livel. U klupskoj atmosferi neposrednog kontakta sa publikom Stonesi su ovaj caroban trenutak zapoceli kompozicijom “Little Queenie", a zatim otprasili jos tri kompozicije, medju kojima i “Last Time". Iako su mnogi dosli na koncert pitajuci se da li je ovo mozda poslednja prilika da se Stonesi vide uzivo, Dzeger se svesno poigrao opasnom ironijom ovog naslova, istovremeno rasprsujuci zestinom izvodjenja svaku pomisao da ce se to desiti u doglednoj buducnosti.

ALARMANTNA ZAGADJENOST VODE U BOKOKOTORSKOM ZALIVU Ugrozena nevjesta Jadrana

Iz hotela i domacinstava se u Bokokotorski zaliv izliva opasna kolicina otpadnih voda; u Hercegnovski se godisnje ispusti 693, a u Kotorski i Risanski 612 tona otpadnih voda

Zagadjenost zivotne sredine u Bokokotorskom zalivu postaje alarmantna. Stalno ispustanje otpadnih voda iz domacinstava i hotela, koje tokom ljeta samo u Hercegnovskom zalivu dostize 4,2 tone dnevno, samo je jedan od zagadjivaca "Nevjeste Jadrana".

Premda se preko ovoga do sada sutke prelazilo, odbornici SO Herceg Novi su odlucili da 29. decembra razmatraju informaciju o zagadjenosti mora i zaledja, u kojoj se kaze da "negativni uticaj zagadjivaca na kvalitet zivotne sredine prijeti njenom potpunom unistenju, a zagadjivaci su utoliko opasniji, jer su skoncentrisani na ivicama ili u neposrednom zaledju akvatorijuma Bokokotorskog zaliva".

Prema podacima Zavoda za biologiju mora godisnje se u Hercegnovski zaliv ispuste 693, a u Kotorski i Risanski 612 tona otpadnih voda, odnosno dvije i po tone dnevno. U naseljima je mnogo tehnicki neispravnih ili nedovrsenih septickih jama, izuzetno su stetne otpadne vode mljekare i klaonice, brojne divlje deponije smeca, upotreba pesticida i vjestackih djubriva na poljoprivrednim zemljistima u blizini mora.

Kada se ovom doda rizik od istovara, skladistenja i utovara tecnih goriva, Jadransko brodogradiliste u Bijeloj, veliki broj plovnih objekata, nekontrolisani ispusti teskih mazivnih ulja koji podzemnim i nadzemnim putem dospijevaju u more - onda je situacija daleko slozenija.

Uredbom o klasifikaciji voda je podijeljena na cetiri klase od kojih su samo prva i druga klasa za kupanje. Dosadasnje analize u Bokokotorskom zalivu potvrdile su da je nesto vise od polovine uzoraka morske vode trece klase, 31,57 odsto je druge, a samo 15,78 procenata je prve klase.

Ozbiljno upozorenje predstavlja podatak da je u polovini uzoraka vode nadjeno hiljadu ili vise od hiljadu uzoraka heterotrofnih bakterija u mililitru vode. Najveca koncentracija je zabiljezena kod Igala - 3.600 po mililitru vode.

Informacija o zagadjenosti mora, koja ce biti predmet razmatranja odbornika, nudi vise od dvadeset hitnih mjera za sprijecavanje daljeg zagadjivanja zaliva. Neke od njih se vec primjenjuju - izgradnja kanalizacionog kolektora duz rivijere, izrada katastra zagadjivaca i elaborata o stanju podmorskih kanalizacionih ispusta.

P. Janicic