ZAGREBACKA BALETSKA SCENA

“Djavo u selu" sest decenija u HNK u Zagrebu. Nagrada za zivotno delo Milku Sparembleku. Obnova predstve “Omaz Orfu". Premijera “Scelkuncika".

Balet HNK u Zagrebu je ovogodisnju sezonu otpoceo velikom baletsko svecanoscu. Povodom sezdesetogodisnjice prvog izvodjenja poznatog nacionalnog baleta “Djavo u selu" na zagrebackoj sceni i obelezavanja devedesetog rodjendana Pie i Pina Mlakara, koji su prvi postavili ovo uvek rado gledano delo kompozitora Frana Lotke, izvedena je obnovljena predstava ovog baleta sa novim protagonistima.

Uspeh nije izostao iako, prema pisanju zagrebacke baletske kritike, “nije bilo lako biti nositeljem glavnih uloga u ovome djelu koje iziskuje tehniku, brzinu i glumacku sposobnost". Amira Osmanovic, danasnja ravnateljica zagrebackog Baleta, odigrala je djavolicu sigurno i superiorno, Mateji Pucko-Petkovic je kao Jeli zamerena izvesna neuverljivost “u trenucima srece zaljubljene djevojke, iako je teske elemente izvodila sa lakocom". Dubravko Kolsek kao Djavo i Svebor Secak kao Mirko, te ostali solisti su “cjelovito ostvarili svoje uloge", a baletski ansambl, ucenici Skole za klasican balet, ansambl “Lado" i orkestar HNK pod upravom Miroslava Salopeka, “dali su sve od sebe u tako svecanoj prigodbi" na kojoj je sa velikim uzbudjenjem govorio i doajen juznoslovenskih koreografa, Pino Mlakar isticuci da je malo teatara u svetu koji jedno baletsko delo imaju sest decenija na repertoaru.

Priznanje Milku Sparembleku

Radeci sa razlicitim umetnicima, u razlicitim igrackim sredinama, uvek “opcinjen ljudima koji glume bez rijeci", Sparemblek je ostvario dela savremenog plesnog senzibiliteta, smelo, a ponekad i riskantno istrazujuci izrazajnost i misaonost umetnicke igre i u formalnom i u sadrzinskom pogledu. “Ljubavnici iz Teruela", “Orfej", “Covek pred ogledalom", “Pesme ljubavi i smrti", “Karmina Krlezijana", “Sedam smrtnih grehova", “Matilda", “Tri biblijske freske" i drugi Sparemblekovi baleti ucinili su ga poznatim i cenjenim koreografom na domacim i inostranim pozornicama. Posle dobijanja najviseg umetnickog priznanjau svojoj zemlji on je skromno izjavio: “Ja sam samo jedan od mnogih koreografa svoje generacije. To je sve... Malo je uistinu velikih poput Bezara i Kilijana. Ja sam samo solidan zanatlija kojemu se ponekad posreci da mu se dogodi umjetnost".

Baleti u slavu Karla Orfa

Na istoj predstavi odigrani su i “Trijumfi Afrodite" u kojima je Sparemblek insistirao na obrednom prikazu ljubavnog spajanja i zajednistva zene i muskarca. Jarka boja kostima Ike Skomrlj i tek naznaceno scenografsko resenje Nenada Fabijanica nagovestavali su anticko izvoriste svadbenog obreda, koji je predvodila u izrazu i gestu elegantna i sugestivna, a u igri prepoznatljivih Sparemblekovih linija superiorna, Milka Hribar (Korifeja), dok je Roland Savkovic (Korifej), mlad igrac, iznenadio zreloscu svoje interpretacije u kojoj je dominirala tehnicki sigurna, muzevna i plasticna igra. Zagrebacki Balet je u njemu dobio novog, vrsnog baletskog umetnika.

Zanimljivo je da su gotovo svi dosadasnji zagrebacki istaknuti solisti svoja prava umetnicka priznanja stekli na nekadasnjim jugoslovenskim baletskim takmicenjima i smotrama u Novom Sadu i Ljubljani. U svojim biografijama oni to posebno isticu i ovih dana ostvaruju jos jednu veliku klasicnu predstavu - bozicni balet “Scelkuncik" ili “Krcko Orascic" P. I. Cajkovskog.

Milica Zajcev