ROMI U ZACARANOM KRUGU SIROMASTVA

Vise od 80 odsto Roma u Srbiji ne uspeva da zavrsi osnovnu skolu, a samo pet odsto je zaposleno u drustvenom sektoru privrede. - Ili, zasto bi drzava trebalo da pomogne petnaestogodisnjoj Veri Nikolic da izuci frizerski zanat, a Matici romskoj da uspe u izvodjenju svojih obrazovnih projekata

Petnaestogodisnja Vera Nikolic iz malog vojvodjanskog sela Obrovca je ucinila sve sto je bilo u njenoj moci da se izbavi iz “zacaranog kruga" nepismenosti i siromastva u kojem zivi ogromna vecina njenih sunarodnika Roma. Bila je marljiva i veoma uspesna ucenica od prvog do osmog razreda osnovne skole. Ove godine je trebalo da nastavi dalje i savlada frizerski zanat. Ali, morala je da odustane. Njeni roditelji ne mogu da joj plate prevoz do srednje skole u susednoj Backoj Palanci.

Siromastvo je jedan od najcescih razloga zbog kojih Romi ne idu u skole. “Slucaj" male Vere Nikolic je u tom pogledu sasvim tipican. Netipicno je, medjutim, to sto je ona stigla do srednje skole jer vise od 80 odsto Roma u Srbiji ne uspeva da zavrsi ni osnovnu. Do naglog osipanja dolazi vec u trecem i cetvrtom razredu.

Neskolovanost povlaci za sobom nezaposlenost. U drustvenim preduzecima u Srbiji, na primer, radi samo pet odsto Roma. Zajedno sa privatnim sektorom, njihova zaposlenost retko obuhvata 20 odsto radno sposobnog stanovnistva. Oni nisu ukljuceni u drustvenu podelu rada zato sto su neskolovani, a nisu skolovani zato sto nemaju za to uslova.

Romi nisu u stanju da sami izadju iz ovog “zacaranog kruga". Drzava u tome mora da im pomogne jer ce u suprotnom reprodukcija nepismenih i nezaposlenih stvoriti tempiranu socijalnu bombu koja ce kad-tad eksplodirati. Njenu razornu snagu nije tesko proceniti ako se ima u vidu da u Srbiji danas zivi izmedju 600.000 i 700.000 Roma i da je njihov natalitet vise nego dvostruko veci od nacionalnog proseka.

Nasa drzava, ovakva kakva je sada, sigurno nece moci brzo i lako da resi problem nepismenosti i nezaposlenosti Roma. Ali, mogla bi bar da podrzi i pomogne pojedine medju njima kao sto je, recimo, mala Vera Nikolic. Ne samo zato sto je ona to zasluzila svojim vrednim ucenjem, nego i zato sto pismeni Romi reprodukuju pismene.$Ako ona zavrsi srednju skolu, njena deca ce, mozda, fakultet.

Uz veoma mala ulaganja mogli bi da se podrze i izuzetno korisni obrazovni projekti Matice romske u Jugoslaviji. Pre svega, uvodjenje fakultativne nastave na romskom jeziku u osnovnim skolama u Vojvodini. U pitanju je, zapravo, svojevrsni eksperiment koji se od ove skolske godine izvodi na teritoriji opstine Backa Palanka u osnovnoj skoli “Zarko Zrenjanin" u Obrovcu i osnovnoj skoli “Mileta Protic" u Tovarisevu. To je prvi korak u ostvarivanju projekta obrazovanja Roma na njihovom maternjem jeziku.

Ukupno 72 ucenika od prvog do osmog razreda u ove dve skole po svom slobodnom izboru i izboru svojih roditelja jednom nedeljno slusa dva casa predmet “Jezik i nacionalna kultura Roma". Izvodi se po nastavnom planu i programu koji je sacinio predsednik Matice romske u Jugoslaviji Trifun Dimic po modelu koji se primenjuje za fakultativno izvodjenje nastave na jezicima nacionalnih manjina u Vojvodini. On je i autor prvog u svetu bukvara na romskom jeziku pod nazivom “Lil Ramosarimako" (“Pismenica") kao i udzbenika-lektire u vidu bilingvalne knjige (na romskom i srpskom jeziku) “Tradicijska romska knjizevnost u Vojvodini". Nastavu izvode dve za to specijalno osposobljene nastavnice koje placa Ministarstvo za prosvetu Srbije. Skolske torbe i djacki pribor poklonio je ovim ucenicima Fond za otvoreno drustvo.

Od ukupnog broja polaznika ove fakultativne nastave 42 su djaci osnovne skole u Obrovcu. Oni su podeljeni u tri grupe. U prvoj su ucenici od prvog do treceg razreda, u drugoj su oni od cetvrtog do petog, a u trecoj od sestog do osmog razreda. U Obrovcu koji ima oko 3.000 stanovnika, Romi cine vise od deset odsto stanovnistva.

Direktor osnovne skole “Zarko Zrenjanin" Stojan Temerinac kaze da je veoma zadovoljan uvodjenjem ove nastave. Ona, po njegovim recima, pozitivno deluje na ukupan vaspitni i obrazovni rad u skoli. Jer, mali Romi koji pohadjaju fakultativnu nastavu na svom maternjem jeziku urednije dolaze na casove u redovnoj skoli na srpskom jeziku i postizu bolji uspeh nego sto je to ranije bio slucaj. Temerinac veruje da je to dobrim delom i zato sto nastavnica na romskom jeziku Aleksandra Nikolic vezuje decu za skolu i podstice u njima volju za ucenjem.

Pedagog u toj skoli Ljiljana Stupar takodje veruje da fakultativna nastava na romskom jeziku deluje podsticajno na ucenike koji je pohadjaju. I ona smatra da nastavnice Romkinje, u koje deca imaju veliko poverenje, mogu mnogo da uticu na njih i stvore im navike da redovno dolaze u skolu i marljivo uce. To je izuzetno vazno ako se ima u vidu iz kakvog socijalnog okruzenja ta deca poticu. U Obrovcu samo jedan jedini roditelj tamosnjih polaznika fakultativne nastave na romskom jeziku ima zavrsenu celu osmogodisnju skolu! Gotovo svi su korisnici socijalne pomoci i rade gotovo iskljucivo kao sezonski, a ne stalno zaposleni radnici.

Nastavnica romskog jezika Aleksandra Nikolic, koja, inace, nije pedagog po struci, vec je za rad sa decom osposobljena na kursu koji je organizovala Matica romska, kaze da pored casova koje drzi kontrolise i kako njeni ucenici napreduju u redovnoj skoli. Ona o njihovom ucenju razgovara sa uciteljima i nastavnicima, a isto tako i sa roditeljima. Njen cilj je da malim Romima stvori naviku da uce i podstakne u njima ambicije da zavrse ne samo obaveznu osnovnu skolu, nego i da nastave skolovanje.

Petnaestogodisnja Vera Nikolic je ucinila sve sto je bilo u njenoj moci da izadje iz “zacaranog kruga" nepismenosti i siromastva. Bila bi ogromna steta da u tome ne uspe i da njena navika i volja za ucenjem propadnu samo zato sto nema novca cak ni za autobusku kartu do skole.

Jan Briza