Ponedeljak, 29. decembar 1997.

ALKOFILIJA I ALKOHOLIZAM U OSNOVNIM SKOLAMA VECI PROBLEM OD NARKOMANIJE

“Bravo, sine, i tata je probao!"

Tate sa ovih prostora su ponosne kada im se sin prvi put napije i cesto propuste priliku da skrenu paznju na “pravu meru"

U trenutku kada otkriju da im dete koristi drogu ili alkohol, roditelji najcesce postaju agresivni, cime prave jednu od najvecih gresaka u lecenju, odnosno, prevenciji dalje zloupotrebe ovih supstanci. Rano otkrivanje narkofilije i upotrebe vecih kolicina alkohola najbolji je put ka sprecavanju narkomanije i alkoholizma, ali sam pocetak tog puta, odnosno lecenja, mora ozbiljno da se shvati kako ne bi izazvao kontraefekat.

Narkomanija, u smislu zavisnosti od heroina sto se pod ovim pojmom uglavnom podrazumeva, u skolskim klupama je kod nas retka pojava. Najcesce, kada postoji zloupotreba psihoaktivnih supstanci, u pitanju su narkofilija - koriscenje narkotickih sredstava bez fizicke zavisnosti, i jos cesci oblik - politoksikomanija, u najvecem broju slucajeva mesanje piva i lekova. U osnovnoj skoli takve pojave su, uglavnom, jos uvek na nivou “probanja", ali do prvog susreta sa psihoaktivnim supstancama dolazi vec u trecem ili cetvrtom razredu.

Kada su u pitanju osnovci, mnogo veci problem od narkomanije, a koji kasnije gotovo po pravilu vodi ka drogama, jesu alkohofilija i alkoholizam. Nas je mentalitet takav da podrazumeva obicajno pijenje zestokih pica, vina ili piva, sto izmedju ostalog, kod dece stvara pogresan odnos prema alkoholu. Svima je dobro poznato koliko su tate sa nasih prostora ponosne kad im se sin prvi put napije, a retko ko zna koliko je vazno da bas u tom trenutku, umesto tapsanja po ramenu, sinu u najmanju ruku objasne da sa takvim stvarima treba “imati meru".

Roditelji se retko odlucuju da pomoc potraze kod strucnjaka. Iako znaju da im dete koristi alkohol u vecim kolicinama, marihuanu, lepak, bilo sta - u dispanzer za prevenciju alkoholizma i narkomanije ili u neku drugu instituciju odlaze najcesce tek nakon sto dete bude iz nekog razloga uhapseno ili posto je vec doslo do ispiranja zeluca. Medjutim, cim se primeti drugacije ponasanje deteta, koje prilici uzivaocima droge, ili ako dete nekoliko puta pijano dodje kuci, strucnjaci naglasavaju da je upravo u tom trenutku neophodno potraziti strucni savet, jer roditelji nisu dovoljno kompetentni da problem rese sami - stavise: frapantno je koliko su roditelji neobavesteni. U tom momentu, niposto ne treba paniciti, ni optuzivati dete (“narkomanu jedan", “upropastices mi porodicu"...), ali ne treba ni reci “i ja sam to probao i nije mi nista - onda moze i moje dete". Niposto, medjutim, roditelji ne bi smeli “njuskati" po sobi svog deteta u “potrazi za dokazima" jer se tako narusavaju i privatnost deteta i medjusobno poverenje.

Roditelji se cesto ponasaju kao da toksikomanija njihovog deteta nije njihov licni problem. Kontinuirana saradnja roditelja je neophodna za terapiju, ali nije redak slucaj da, kad cuju da je neophodno i oni da idu na razgovore sa psiholozima i psihijatrima, roditelji odustaju od zatrazene pomoci, i problem dalje resavaju sami, ili se tese recenicom da se to desava nekom drugom - ne njima.

Jos jedan znacajan korak u prevenciji narkomanije u Novom Sadu predstavljaju predavanja koja u osnovnim i srednjim skolama drze psiholog Odseka za lecenje bolesti zavisnosti Ljiljana Milosevic, i ovlasceni radnik Grupe za krijumcarenje i narkomaniju gradskog SUP-a. Roditelji i nastavnici se na ovaj nacin informisu kako na vreme - sto ranije - otkriti zavisnika, odnosno koji su simptomi alkoholizma i narkomanije. Znacaj ovog predavanja, izmedju ostalog je i sto predstavnik SUP-a pokazuje konkretne uzorke droga koje se kod nas koriste, i objasnjava kako se koriste - zbog cega su predavanja, naravno, namenjena iskljucivo roditeljima i nastavnicima.

Uzivanje droga i alkoholizam, u krajnje nepovoljnom socijalnom okruzenju i pomerenim merilima moralnih i mnogih drugih vrednosti, kakav je slucaj u nasoj zemlji, jako je rasirena pojava. Gotovo je nezamislivo koliko je neosetan prelazak u zavisnost. Zbog toga je neophodno da se narkomanija i alkoholizam, zapravo njihovi prvi znaci, na vreme otkriju, posebno kod dece i mladih, a kljucnu ulogu u tome imaju na prvom mestu roditelji, a odmah zatim i nastavnici.

D. Milosavljevic

Nije ovo Amerika

U Dispanzeru za lecenje bolesti zavisnosti, pri domu zdravlja Novi Sad, u lecenju narkomanije i alkoholizma primenjuje se sistemska porodicna terapija. Visegodisnjim neposrednim iskustvom u radu sa zavisnicima, strucnjaci ove ustanove dosli su do zakljucka da je kljucni faktor prevencije u nasoj sredini na prvom mestu porodica, a zatim i sira socijalna sredina. Polazi se od cinjenice da je toksikomanija problem odnosa, pre svega porodicnih. U terapiji ili u prevenciji, strucnjaci najpre rade samostalno sa zavisnikom, odnosno potencijalnim zavisnikom, da bi stekli uvid u stanje, kao i medjusobno poverenje, a zatim razgovaraju sa roditeljima da bi pronasli problem, jer konflikt koji je izazvao toksikomaniju deteta, tvrde, sigurno postoji i treba ga prevazici. Ovakav nacin terapije izaziva ponekad kritike drugih strucnjaka, koji medjutim, kako tvrde u Dispanzeru, ne uzimaju u obzir dominantno patrijarhalni model funkcionisanja porodice, koji je najzastupljeniji na nasim prostorima, nego smatrajuci da je porodica svugde ista nastoje da nametnu terapije kakve se primenjuju, na primer, u Americi.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /