Ponedeljak, 29. decembar 1997.

U VISOJ SKOLI UNUTRASNJIH POSLOVA U ZEMUNU

Profesorka je potpukovnik

Momci i devojke krajnje uobijaceno caskaju uz kafu i sok u kafe klubu, ima tu mladica s mindjusama u uhu, dugim kosama i devojaka jarko nasminkanih, ukusno sredjenih i prilicno zgodnih

Dragoljub Petrovic

"Brzinom potezanja oruzja iz zatvorene futrole koja je ispod jakne uz okret od 180 stepeni ka protivniku (u ovom slucaju to su bile mete "talacka situacija") i bez metka u cevi, a zatim munjevitim repetiranjem i zaglusujucom paljbom uz sigurno slanje po tri metka u metu za manje od 3,5 sekunde, nikoga od prisutnih nisu ostavili ravnodusnim. Narocito zbog okolnosti sto je ovo dejstvo bilo ometano namerno i po scenariju uletanja sluzbenog vozila, sirenom, svetlosnim signalom i skripom guma uz rafalnu paljbu iz automatske puske neposredno iza njihovih ledja, naravno manevarskom municijom. Ista slika ponovila se jos jednom, ali ovaj put bili su to studenti petog semestra. Oni su gadjali pod istim uslovima, ali su mete bile nepravilno rasporedjene po dubini i sirini, tako da su gadjali unakrsno uz prenosenje paljbe sa mete na metu po osam metaka svaki, sa udaljenosti osam do deset metara. Ponovo rafal iz automatske puske kao alarm, i pocinje paljba iz njihovih oruzja. U metama 24 rupe od metaka, a sve je trajalo jedva pet sekundi..."

Ovako list MUP Srbije "Policajac" (bivsi "Milicionar") opisuje u svojoj reportazi studente Vise skole unutrasnjih poslova u Zemunu, koju smo ljubaznoscu Sluzbe za informisanje srpske policije posetili ove nedelje. Njuh skepse, uobicajen za svakog dobrog novinara pri poseti drzavnim institucijama, ovog puta nas je izdao. Pukovnik Momcilo Talijan, direktor skole i njegovi saradnici iz rukovodstva - dr Ljiljana Moric (pomocnik za poslove viseg obrazovanja), dr Krsto Lipovac (pomocnik za izdavacku delatnost i istrazivacke radove), mr Bozidar Banovic (pomocnik za vannastavne aktivnosti i mentorski rad), Olivera Mijailovic (sekretar skole) i mr Dragan Vasiljevic (pomocnik za strucno obrazovanje), svi ujedno i profesori - bili su, cini se, krajnje iskreni i neposredni kada su nas na pocetku razgovora obavestili a "mozemo pitati i videti sta god hocemo". Tako je bilo.

Jer, i sami smo bili iznenadjeni, prolazeci kroz skolsko dvoriste sledecim prizorima - momci i devojke krajnje uobijaceno caskaju uz kafu i sok u kafe klubu, ima tu mladica s mindjusama u uhu, dugim kosma i devojaka jarko nasminkanih, ukusno sredjenih i prilicno zgodnih. Zapravo, citav prizor, kako smo ga unapred zamisljali, nije podsecao na skolu u kojoj se osposobljavaju buduci policajci (i policajke).

"Ovo sto je danas VSUP, umnogome je nastavak tradicije obrazovanja za potrebe policije. Uporedo sa uspostavljanjem i razvojem srpske drzave, uspostavljala se i razvijala njena policijska organizacija. Uspesna borba protiv kriminala zahtevala je odgovarajuce oblike obrazovanja. Potreba za tim uslovila je formiranje Centralne skole za policijske sluzbenike u Zemunu, izmedju dva svetska rata, pa zatim Visoke skole UDBE-e i Vise skole unutrasnjih poslova DSUP-a, nakon Drugog svetskog rata. Na tradiciji ove dve skole 13. jula 1972. godine posebnim zakonom osnovana je Visa skola unutrasnjih poslova" - rekao nam je pukovnik Talijan.

Navala devojaka

Vrlo stroge kriterijume upisa u VSUP svake godine ispuni i 20 devojaka, koliko skola moze da primi. Po recima pukovnika Talijana, na tih 20 mesta godisnje u proseku konkurise preko 400 devojaka, ali mnoge ne uspeju da se upisu i pored uspeha u srednjoj skoli i dobrih psiho-fizickih sposobnosti.

VSUP inace skoluje i buduce policajce iz Crne Gore, Republike Srpske i istocne Slavonije, mada je u RS uz pomoc kolega iz Srbije nedavno formirana slicna obrazovna institucija.

Od drugih "civilnih" skola razlikuje se jedino policijska kucica na ulazu i prostorija za obezbedjenje-u njoj se, naime, nalaze aktivni pripadnici MUP Srbije i jedan student, koji danonocno putem monitora imaju pregled ulaska i izlaska lica i vozila iz kompleksa ustanove (prostire se na tri hektara, tj. 9.600 kvadratnih metara objekata). Razlikuje se jos ponesto - ovde, na primer, i profesori i profesorke, u zavisnosti od radnog staza, imaju cinove, iako kao i studenti, nose uobicajene civilne "uniforme". Profesorka-potpukovnik, zato za studente VSUP nije nista novo.

"Obrazujemo kadrove prvenstveno za potrebe MUP-a, tako da se po zavrsetku studija u najvecem broju zaposljavaju u policiji, kako u Resoru javne bezbednosti na poslovima bezbednosti saobracaja, suzbijanja kriminaliteta, protivpozarne zastite, veze, analitike i slicno, tako i resoru drzavne bezbednosti (mada za ovaj posao postoji posebno doskolovavanje)" - objasnjava Ljiljana Moric, pomocnik direktora. Prema njenim recima, nastava se odvija kroz pet semestara kroz koje se izuci 23 predmeta, ukljucujuci i prakticnu nastavu. Na kraju skolovanja studenti dobijaju zvanje pravnik unutrasnjih poslova, a VSUP onima sa boljim prosekom trazi i preporucuje ih za zaposlenje u struci. "Naravno, svi svrseni studenti nemaju obavezu da rade u policiji, ali to vecina cini. Mi se trudimo da tokom njihove prakse napravimo pametan raspored tako da neki vec tokom skolovanja, boraveci, na primer, u odeljenjima policije po svojim (rodnim) mestima "dobijaju" buduce zaposlenje" - kaze pukovnik Talijan.

Visa skola, uz ovo, organizuje kurseve i seminare za strucno osposobljavanje i usavrsavanje kadrova koji su namenjeni MUP-u, ali i svim profesionalnim pripadnicima velikih sistema i drugih organizacionih jedinica koji vrse poslove fizicko-tehnickog obezbedjenja i vatrogasne zastite. Sem u objektu skole, kursevi i seminari se odrzavaju u Nastavnom centru "Marko Pericin Kamenjar" u Klisi (kurs za policajce u trajanju od sest meseci), Centru za obuku kadrova policije u Vucitrnu (kurs za saobracajnu policiju), Vatrogasnom bataljonu u Pancevu (kurs za radnike vatrogasnih jedinica i kurs za inspektore PP i PTZ), te u SUP Beograd ("vatrogasci") .U samoj skoli oranizuju se kursevi za kriminalisticko-operativne-radnike, kriminalisticke teznicare i radnike na suzbijanju privrednog kriminala). "U vremenu dosta intenzivne medjudrzavne saradnje nase zemlje sa zemljama u razvoju skola je, 1980. godine, organizovala tromesecni kurs za policajce iz Zimbabvea" - posebno se istice u luksuzno opremljenom biltenu.

Poslednjih godina kurseve prolazi u proseku oko 4.500 lica. Broj stalnih studenata mnogo je manji - skola je ove godine primila 150 redovnih i 150 samofinansirajucih akademaca. Oko 300 njih, iz unutrasnjosti, smesteno je u studentski dom VSSUP u neposrednoj blizini, a ostali (ako nisu iz Beograda) mogu konkurisati za sve "obicne" domove, prema vazecim uslovima. Pored doma, skola poseduje restoran (sa sva tri obroka), biblioteku (14.800 obradjenih naslova), ambulantu, skriptarnicu... "Do 2.008. godine u planu nam je izgradnja sportsko-rekreativnog-studentskog centra na obali Dunava. To je nesto potrebno i Beogradu i Zemunu" kaze direktor Momcilo Talijan.

Pozornica u kabinetu

Medju strucne predmete spadaju: uvod u drzavnu bezbednost bezbednost saobracaja, kriminologija, informatika u OUP, organizacija i poslovi uniformisanih pripadnika policije, operativni rad u OUP, te pet cisto kriminalistickih predmeta - taktika, metodika, tehnika, psihologija i medicina.

Profesor kriminalisticke metodike mr Bozidar Banovic kaze da njegov predmet ima za cilj strucno osposobljavanje studenata za prakticnu primenu kriminalistickih metoda u cilju sprecavanja, otkrivanja, dokazivanja i razjasnjavanja krivicnih dela. S druge strane kriminalisticka tehnika izucava poslove vrsenja kriminalisticko-tehnickog uvidjaja, te nalazenja, fiksiranja tumacenja i operativnog koriscenja tragova za razvetljanje krivicnih dela. Uz to, studenti se osposobljavaju za poslove kriminalisticko-tehnicke registracije i identifikacije lica i leseva, metodama vestacenja dokumenata i metodama istrazne tehnike. U okviru predmeta kriminalisticka psihologija studenti uce kako prepoznati i razumeti indikatore psiholoske prirode u kriminogenim situacijama, a u okviru kriminalisticke medicine, recimo, uci se pravilna orijentacija na mestu krivicnog dela da bi se na osnovu izgleda lica, mesta i nacina izvrsenja orijentisali u pravcu dusevnog stanja izvrsioca.

Kabinet u kome se izucavaju kriminalisticki predmeti podseca na pozornicu. U njemu postoje, recimo, kase na kojima se simulira obijanje, zatim "pomerajuci zidovi" i kucni inventar koji po potrebi docaravaju izgled stana. Postoji i tzv. "staklo ogledalo" koje se cesto moze videti u akcionim filmovima. S jedne strane to je ogledalo, a s druge staklo kroz koje se posmatraju reakcije i psiholoske karakteristike osumnjicenih. "Sve aktuelne pojave i desavanja na polju kriminala i kriminalistike mi izucavamo jer smo u stalnoj vezi sa kolegama iz policije"- kaze profesor Banovic.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /