KO SU POTENCIJALNI STRANI ULAGACI U SRJ: ISKUSNI KONCERNI I MLADE AGRESIVNE KOMPANIJE

Oprez na trusnom terenu

Samo se velike firme usudjuju da na ovo trziste dodju, a da u njemu nisu imali nikakvo prethodno iskustvo - a i tada posle detaljnih istrazivanja

Filip Slavkovic

Naizgled potpuno nelogicno, prica moze da pocne filmom. U skotskom “Trejnspotingu" glavni junak probudi se jednog jutra u stanu devojke sa kojom je proveo vece, a da nije bas siguran gde se nalazi. Ustane, obuce se i odseta do trpezarije (koju nadje principom slucajnog izbora) u kojoj zatice dvoje ljudi tridesetih godina kako slasno doruckuju nekakav tost i mleko. Par za stolom su Dajanini (jer tako se zove devojka) roditelji, ali junak to ne zna. “Jeste li vi Dajanini cimeri?", pita jos pospan. Nastavak nije bitan za ovu pricu. Bitno je to sto na jednom od mnogobrojnih video-pirata ovog filma pitanje naseg junaka prevedeno na srpski glasi: “Je’l vam to mleko s placa?"?!?

Kako je ingeniozni prevodilac (ili prevodilica?) dosao na ideju da se pozabavi mlekom radije nego covekom, tj. cimerima - ocem i majkom, ostace tajna. A mozda i nije toliko vazno. Vazno je da bi ova tzv. anegdota mogla da bude slika i prilika nacina na koji ovde o mnogo cemu razmisljamo.

Falsifikovani junak uvek ce se zatrcati ka stolu i najpre se zapitati sta je to sto se nudi. U redu, bitno je kakvog je proizvod porekla, kvaliteta, na koncu - i koja mu je cena. Ali, ono sto je originalnom junaku mnogo bitnije jeste - ko taj proizvod nudi, koliko je opravdano uzeti ponudjeno, da li je to cega ima zapravo uopste njemu ponudjeno i, najvaznije, da li je bezbedno i isplativo odgovoriti primarnom porivu i pridruziti se “gozbi".

Samo “na sigurno"

Savezna vlada (e, tu smo dakle) za sledecu godinu planira da na svoje mleko nahvata “znacajniji priliv stranog kapitala po osnovu privatizacije, koncesija i inostranih ulaganja" - citat iz saopstenja Saveznog sekretarijata za informisanje. Pomenuti priliv je jedna od “kljucnih pretpostavki od koje zavisi realizacija celovite ekonomske politike u 1998.", a koja bi trebalo da nam donese svakovrsne “stabilnosti", “dinamiziranja", “nastavke zapocetih procesa" i “poboljsanje". Vlada je, doduse, primetila da takva ekonomska politika ima ogranicenja - “zid i posledice", “deficit i nedostatke", “zaduzenost" i “neefikasnost". A tome jos treba dodati da nam je neophodna “tranzicija", “reintegracija i normalizacija", “autonomne trgovinske mere" i “efikansije funkcionisanje pravne drzave na svim nivoima".

I sta onda mogu da pomisle “najvazniji spoljnotrgovinski partneri Jugoslavije - Evropska unija i zemlje u tranziciji"? Kako reaguje nas originalni junak, u potonjem slucaju zapadnoevropska firma, kada se nadje pred domacom trpezom?

Najpre, vrlo je malo verovatno da ce kompanije iz, recimo, Nemacke uci na trziste SRJ, a da prethodno ovde nisu imale nikakve poslovne kontakte, kaze za “Nasu Borbu" izvor blizak visim nemackim poslovnim krugovima. U najgorem slucaju taj kontakt morao je da bude ostvaren na nekakvom sajmu, ali se uglavnom oslonac trazi u predratnim partnerstvima. To vazi za manje i srednje firme. Veliki koncerni, koji se takodje interesuju za domace mogucnosti, imaju svoju poslovnu politiku, rade obimna istrazivanja na terenu, traze ( i dobijaju) visestruke mogucnosti jer se bave nizom poslova.

Za velike je ekonomsko-politicka stabilnost bitan faktor, ali lakse mogu da ga prevazidju jer imaju za sobom jak kapital i podrsku komercijalnih banaka. Do nedavno, u vreme kada je o krizi u Srbiji bilo popularno govoriti i pisati u svetskim medijima, mocna kompanija koja bi se upustila u veca ulaganja u SRJ mogla je mozda da racuna na osudu javnosti i nepopularan imidz “podrzavalaca diktatorskog rezima", kako se to u Beogradu doskora nazivalo, komentarise za “Nasu Borbu" visi poznavalac prilika u britanskoj ekonomiji. Danas, medjutim, jedina prepreka eventualnom angazmanu u SRJ je negativna poslovna procena uprave kompanije.

Veze i saveti

S druge strane, manje firme moraju da se oslone na veze i - savete. Pored nemacke privrede, koja ima tradicionalno jako uporiste na ovim prostorima, sada se pojavljuju i biznismeni preduzeca drugih clanica EU koji do devedesetih nisu bili preterano aktivni. To su, u britanskom slucaju recimo, mlade agresivne kompanije koje traze mesta na prilicno perspektivnom trzistu i zele da, kao i u slucaju predstavnika mnogih zapadnoevropskih zemalja, od Beograda nacine svoje uporiste za sirenje po jugoistocnoj Evropi, kazu obavesteni izvori. Neiskustvo na jos uvek trusnom podrucju i nepostojanje drzavnih kredita koji obezbedjuju poslovanje (to zbog onih “integracija i normalizacija" sa MMF, STO i EU koji su jos u iscekivanju) primorava ih da izlaz traze zaobilaznim putem. Savetima im pomaze predstavnistvo vlade doticne zemlje u Beogradu, a novcem “za zlu ne trebalo" komercijalne banke.

U tajnosti se, naravno, kriju svi poslovi koji se vec razvijaju. Omiljena zabava direktora neprivatizovanih (a koliko ih je drugacijih) preduzeca jeste da svako malo sire vesti o silnom ino-kapitalu koji samo sto nije stigao.

Opste uzev, svi oni vec su sa obe noge zagazili u balkansko blato. Sad pokusavaju da nadju nacin da naprave plodne oranice.

Baza svih novijih pregovora ipak su sirovine i - bazicna industrija. Jugoslovenske firme, iako vrlo dobro poznaju trzisni sistem poslovanja jos iz SFRJ-ere i svesne su znacaja rokova i “kaznenih stavki" u poslovnim ugovorima, nemaju vise dovoljno sofisticiranu tehnologiju za sofiticirane proizvode. Zato se Evropljani, osim za prodaju robe i kupovinu koncesija za drumski i zeleznicki saobracaj, najvise interesuju za ulaganja u industriju sirovinskih i polusirovinskih proizvoda, kazu obavesteni izvori.

U tom pravcu moze se ocekivati lagani pomak, ali ne i preterani “bum" u rastu stranih ulaganja u SRJ u 1998. kaze jedna ekspert iz EU.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /