KAKO SE U SRBIJI IZ PRAZNE KASE ISPLACUJU PRINADLEZNOSTI NAJSTARIJIM SUGRADJANIMA

Celokupan iznos za isplatu drugog dela penzija za oktobar morace da bude pozajmljen, jer je Fond u besparici vecoj nego ikad

Bice pravo cudo ukoliko sutra u Srbiji, kao sto je najavljeno, pocne isplata drugog dela penzija za oktobar. To ce biti skolski primer kako drzava iz prazne kase isplacuje svoje obaveze i naocigled svojih gradjana krsi sve ono za sta se javno zalazu njeni prvi sluzbenici. Podelom ovih penzionerskih cekova preti opasnost da monetarni haos u zemlji do te mere uzme maha da otkaceni tocak inflacije stigne do opasne nizbrdice.

Predstojeca isplata penzija ce iz dva razloga uveliko iskomplikovati novcane tokove u Srbiji. Prvi je sto Republicki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje nikad nije bio u vecoj besparici, sto znaci da ce ceo iznos potreban za isplatu morati negde da se pozajmi. Drugi je sto od uspostavljanja sada zvanicnog kursa dinara desavanja na monetarnom trzistu nikada nisu ovako ozbiljno pretila da obezvrede domacu valutu. Stoga je opravdana glavobolja svih koji strahuju da ce novogodisnja penzionerska cestitka najvecu radost doneti ulicnim dilerima.

Nije nikakva tajna da penzijski sistem u Srbiji vec nekoliko godina funkcionise zahvaljujuci nadmoci politike nad ekonomijom, odnosno moci ljudi u Republickoj vladi da telefonskim pozivom bankarima narede da penzije isplate bez obzira sto u Fondu nema para za isplatu. Postanska stedionica, preko koje ide najveci broj penzionerskih cekova, najvise podmetne ledja i u dane isplate uknjizi minus od nekoliko stotina miliona dinara. Ilustrativan je primer isplate martovskih penzija, kad su predstavnici Republickog penzionog fonda javno priznali da su na dan isplate raspolagali sa svega 58,9 miliona dinara. Za celu isplatu bilo je potrebno 539 miliona dinara i taj novac je prikupljen tako sto je Postanska stedionica uskocila sa 430 miliona, poslovne banke sa 127, republicki budzet sa 50, a ostatak je pronadjen na nekoliko adresa. U to vreme jos je koliko-toliko rukovodstvo Fonda pokusavalo da Republicku vladu ubedi da se postara za finansijsku disciplinu i obezbedi redovnu uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, posto je to najvazniji izvor finansiranja Fonda.

Od tada su svi izvori punjenja penzione kase skoro presusili, a celni ljudi Fonda u sprezi sa nadleznima u Republickoj vladi sve sto je vezano za obezbedjivanje novca za isplatu penzija odlucili da drze u strogoj tajnosti. Da nije redovnih izvestaja Zavoda za obracun i placanje, iz kojih se jasno vidi da se u dane isplate penzija naglo pogorsa stanje na racunima Postanske stedionice i nekoliko poslovnih banaka, ne bi se ni znalo do koje mere je drzava nemocna da postojeci penzijski sistem odrzi na vazecim propisima, pa poseze za merama koje direktno narusavaju stabilnost monetarnog sistema. Uzimanjem beskamatnih pozajmica i teranjem finansijskih kuca u minus da bi penzioneri dobili svoje cekove klimavom dinaru je sve vise potkopavan temelj, ali je rupa sada toliko duboka da se iz nje tesko moze isplivati.

Tesko da ce pomoci i nedavno javno priznanje saveznog ministra za finansije, Bozidara Gazivode, da je preko poslovnih banaka cuvan socijalni mir i njegova preporuka da ove kuce vise ne bi smele to da dozvole. “Odlazak banaka u minus da bi se na taj nacin izmirile penzije ili druge budzetske obaveze na novcanu masu ima isti efekat kao da je NBJ direktno dostampala pare", upozorava Gazivoda dodajuci da mi nemamo pravo bankarstvo, jer da ga imamo banke ne bi bile distributeri interesa odgovarajucih struktura da preko raspodele sredstava resavaju svoje socijalne probleme. Istina, nije za ocekivati da ce ove reci imati efekta jer dolaze iz usta coveka koji je donedavno bio na celu NBJ pod cijom kontrolom se sve ovo desavalo u neznatno manjoj meri nego sto se sada dogadja.

Da li ce rukovodstvo Postanske stedionice i celni ljudi banaka koje redovno daju pozajmicu Fondu uspeti da se odupru zahtevu da odrese kesu i penzionerima uruce drugi deo primanja za oktobar? Niko od njih nije spreman da se javno izjasni o svom odgovoru koji ce dati na zahtev za pozajmicu. Zna se samo da ce na sve nacine pokusati da se brane nezavidnim stanjem na racunu, ali to ce tesko da im obezbedi raskidanje precutnog dogovora sa upravom Fonda. Do sada su Beobanka i Vojvodjanska banka bile skoro redovno na spisku kreditora kojima je Fond beskamatnu pozajmicu vracao bez utvrdjenog roka. A najcesce se dogadjalo da uoci sledece isplate dug jos nije bio izmiren.

Da ce Republicka vlada pronaci neko spasonosno resenje takodje je malo verovatno. Vec je oprobala recept prodaje svojih deviza, ali on se nije pokazao toliko uspesnim da bi se bez prikrivene sive emisije za jednu polumesecnu isplatu obezbedilo vise od 600 miliona dinara. Nesto ce ipak biti smisljeno, a bez obzira sta to bilo zakoni i propisi nece biti uvazavani. Za aktuelnu vlast to ce biti hod po poznatom terenu, koji istina vodi ka sve dubljem ponoru, ali za nju je sve drugo bolja varijanta od neisplacenih penzija. Tako ce i ova podela penzionerskih cekova poceti a da u kasi nema ni dinara.

M. Vukovic